Psalmi 119
1 ALEF Blaženi oni kojih je put neokaljan, koji hode po Zakonu Jahvinu!
Alef. Blagor poštenim na potu, kateri hodijo po postavi Gospodovi.
2 Blaženi oni koji čuvaju propise njegove, čitavim srcem njega traže;
Blagor njim, ki hranijo pričanja njegova, ki ga iščejo iz vsega srca.
3 koji ne čine bezakonje, već hode putovima njegovim.
Kateri tudi ne delajo krivice, ampak hodijo po potih njegovih.
4 Naredbe si svoje dao da se brižno čuvaju.
Ti si zapovedal ukaze svoje, da naj se spolnjujejo pridno.
5 O, kad bi čvrsti bili putovi moji da tvoja čuvam pravila!
O da bi bila pota moja obernena spolnjevat postave tvoje!
6 Neću se postidjeti tada kad budem pazio na zapovijedi tvoje.
Tedaj se ne osramotim, ko bodem gledal vse zapovedi tvoje.
7 Slavit ću te u čestitosti srca kad naučim sudove pravde tvoje.
Slavil te bodem s pravim srcem; učil se sodbâ pravice tvoje.
8 Tvoja ću pravila čuvati: ne zapusti me nikada!
Postave tvoje bodem spolnjeval, ne zapusti me tako!
9 BET Kako će mladić čistim sačuvati put svoj? Čuvajući riječi tvoje.
Bet. Kako bode deček čistil stezo svojo? Držeč se je poleg besede tvoje.
10 Svim srcem svojim tebe tražim; ne daj da zastranim od zapovijedi tvojih.
Iz vsega srca svojega te iščem, ne daj, da izgrešim zapovedi tvoje.
11 U srce pohranih riječ tvoju da protiv tebe ne sagriješim.
V srci svojem hranim govor tvoj, da ne grešim zoper tebe.
12 Blagoslovljen si, o Jahve, nauči me svojim pravilima.
Ti blagoslavljeni Gospod, uči me postave svoje.
13 Usnama svojim navješćujem sudove usta tvojih.
Z ustnami svojimi preštevam vse pravice tvojih ust,
14 Putu se propisa tvojih radujem više no svemu bogatstvu.
Veselim se pota pričanj tvojih, kakor vseh zakladov.
15 Razmišljat ću o naredbama tvojim i putove ću tvoje razmatrat'.
Zapovedi tvoje premišljujem in gledam steze tvoje.
16 Uživat ću u pravilima tvojim, riječi tvojih neću zaboravit'.
V postavah tvojih se razveseljujem, besede tvoje ne zabim.
17 GIMEL Milostiv budi meni, sluzi svojem, da živim i tvoje riječi čuvam.
Gimel. Dobroto podéli hlapcu svojemu, dokler živim spolnjujem naj besedo tvojo.
18 Otvori oči moje da gledam divote tvoga Zakona!
Odgrni oči moje, da gledam čuda po zakonu tvojem.
19 Ja sam došljak na zemlji, zapovijedi svoje nemoj od mene skrivati!
Tujec sem na tej zemlji, ne skrivaj mi zapovedi svojih.
20 Duša mi gine u svako doba žudeći za tvojim odlukama.
Ginem od hrepenenja po pravicah tvojih vsak čas.
21 Oholima ti si zaprijetio: prokleti koji odstupaju od zapovijedi tvojih.
Ti pogubljaš prevzetne, proklete, kateri izgrešajo zapovedi tvoje.
22 Uzmi s mene rug i sramotu, jer tvoje ja čuvam propise.
Odvali od mene sramoto in zaničevanje, ker hranim pričanja tvoja.
23 Pa nek' se sastaju knezovi i proti meni govore, tvoj sluga razmišlja o pravilima tvojim.
Tedaj prvaki sedé in govoré zoper mene, hlapec tvoj premišlja postave tvoje.
24 Jer tvoja su svjedočanstva uživanje moje, tvoja su pravila moji savjetnici.
Tedaj so pričanja tvoja razveseljevanja moja, svetovalci moji.
25 DALET Moja duša leži u prašini: po riječi svojoj vrati mi život.
Dalet. V prahu tiči življenje moje, živega me ohrani po besedi svoji.
26 Kazivao sam ti svoje putove i ti si me čuo: pravilima me svojim nauči.
Pota svoja sem prešteval, in ti si me uslišal; úči me postave svoje.
27 Pokaži mi put odredaba svojih i o čudesima ću tvojim razmišljat'.
Daj, da umem pot zapovedi tvojih, da premišljam čuda tvoja.
28 Suze roni duša moja od žalosti: po riječi svojoj ti me podigni!
Od otožnosti solzi duša moja, dvigni me po besedi svoji.
29 Daleko me drži od puta zablude i Zakonom me svojim obdari!
Krivičnosti pot odvrni od mene, in zakon svoj mi podéli milostno.
30 Put istine ja sam odabrao, pred oči sam stavio odluke tvoje.
Resnice pot volim, sodbe tvoje imam pred očmi.
31 Uz propise tvoje ja čvrsto prianjam, o Jahve, nemoj me postidjeti!
Držim se pričanj tvojih, Gospod; ne daj, da se osramotim.
32 Ja kročim putem zapovijedi tvojih jer si mi prosvijetlio srce.
Po potih zapovedi tvojih bodem tekal, ko bodeš razširil srce moje.
33 HE Pokaži mi, Jahve, stazu pravila svojih i ja ću je čuvati do kraja.
He. Uči me, Gospod, postav tvojih pót, katero bodem hranil do konca.
34 Pouči me da se tvoga držim Zakona i čuvat ću ga svim srcem.
Daj, da umem, da hranim zakon tvoj, in da ga spolnjujem iz vsega srca.
35 Uputi me stazom svojih zapovijedi, jer ja u njoj uživam.
Daj, da hodim po zapovedi tvojih poti, ker tá me razveseljuje.
36 Prikloni mi srce propisima svojim, a ne k pohlepi!
Nagni srce moje k postavam svojim, in ne k dobičku.
37 Odvrati moje oči da ne vide ništavost, život mi čuvaj na putu svojemu!
Odvrni oči moje, da ne gledajo ničemurnosti; po potih tvojih daj da živim.
38 Ispuni svom sluzi obećanje koje si onima dao što te se boje.
Stóri govor svoj hlapcu svojemu, kateri je vdan strahu pred teboj.
39 Ukloni sramotu od koje strahujem, jer divni su tvoji sudovi.
Odvrni sramoto mojo, katere se bojim, ker dobre so pravice tvoje.
40 Evo, čeznem za naredbama tvojim: pravdom me svojom poživi.
Glej, ukazov tvojih želim, v pravici tvoji daj mi živeti.
41 VAU Nek' milost tvoja, o Jahve, dođe na mene i spasenje tvoje po tvom obećanju.
Vav. Ko mi bodejo prišle milosti tvoje, Gospod; blaginja tvoja po govoru tvojem,
42 Odgovorit ću onima koji me ruže, jer se uzdam u riječ tvoju.
Odgovoril bodem njemu, ki me sramoti, kakor je; ker zaupanje imam v besedo tvojo.
43 Od mojih usta ne oduzmi riječ istine, jer se uzdam u sudove tvoje.
Ali od ust mojih ne odvzemi besede svoje resnične; ker pravic tvojih čakam.
44 Tvoj ću Zakon čuvati uvijek i dovijeka.
In spolnjeval bodem zakon tvoj vedno, vekomaj in vekomaj.
45 Hodit ću putem prostranim, jer naredbe tvoje istražujem.
In neprestano bodem hodil po sami širjavi, ker povelj tvojih iščem.
46 Pred kraljevima o tvojim ću propisima govorit' i zbunit' se neću.
In govoril bodem o pričanjih tvojih pred kralji, in ne bode me sram.
47 U zapovijedima tvojim moja je naslada jer ih ljubim.
In razveseljujoč se v zapovedih tvojih, katere ljubim,
48 Prema zapovijedima tvojim ja podižem ruke i o tvojim odredbama razmišljam.
Dvignil bodem roke svoje do povelj tvojih, katera ljubim, in premišljeval postave tvoje.
49 ZAJIN Spomeni se svoje riječi sluzi svojem kojom si mi dao nadu.
Zajin. Spomni se besede svoje s hlapcem svojim, o kateri si mi dal upanje.
50 U nevolji sva mi je utjeha što mi život čuva riječ tvoja.
To je tolažilo moje v bridkosti moji; da me govor tvoj oživlja.
51 Oholice me napadaju žestoko, ali ja od tvog Zakona ne odstupam.
Prevzetniki se mi posmehujejo silno, od postave tvoje ne zavijem.
52 Sjećam se, o Jahve, davnih sudova tvojih i to me tješi.
Spominjam so sodbà tvojih od vekomaj, Gospod, in samega sebe tolažim.
53 Bijes me hvata zbog grešnika koji tvoj Zakon napuštaju.
Vihar me grabi od krivičnih, ki zapuščajo zakon tvoj.
54 Tvoje su mi naredbe pjesma u zemlji kojom putujem.
Prepevanju predmet so mi postave tvoje v kraji popotovanj mojih.
55 Noću se spominjem, Jahve, imena tvojega i tvoj čuvam Zakon.
Ponoči se spominjam imena tvojega, Gospod; in zakon tvoj spolnjujem.
56 Evo što je želja moja: čuvati tvoje odredbe.
To je tolažba meni, da hranim zapovedi tvoje.
57 HET Dio je moj, o Jahve - rekoh - da tvoje čuvam riječi.
Het. Delež moj si, Gospod, pravim, da spolnjujem besede tvoje.
58 Svim srcem lice tvoje ganuti hoću: smiluj mi se po svom obećanju.
Obličje tvoje molim iz vsega srca svojega; milost mi izkaži po govoru svojem.
59 Promislio sam putove svoje i k tvojem sam svjedočanstvu upravio noge.
Pota svoja premišljam, da obračam noge svoje po pričanjih tvojih.
60 Hitam i ne oklijevam da zapovijedi tvoje čuvam.
Hitim in se ne mudim spolnjevat zapovedi tvoje.
61 Opletoše me užeta grešnika, ali tvoga Zakona ja ne zaboravljam.
Krdela krivičnih me plenijo, a postave tvoje ne zabim.
62 U ponoći ustajem da te slavim zbog pravednih tvojih odluka.
O polunoči vstajam slavit te, zavoljo zapovedi tvojih pravičnih.
63 Prijatelj sam svima koji te se boje i koji tvoje čuvaju naredbe.
Tovariš sem vsem, kateri te česté in spolnjujejo povelja tvoja.
64 Dobrote tvoje, Jahve, puna je zemlja; nauči me odredbama svojim.
Milosti tvoje, o Gospod, polna je zemlja; postave svoje me úči.
65 TET Učinio si dobro svom sluzi, Jahve, po riječi svojoj.
Tet. Dobro si storil hlapcu svojemu, Gospod; po besedi svoji.
66 Nauči me razumu i znanju, jer u zapovijedi tvoje vjerujem.
Izvrstnost pameti in vednosti me úči; ker zapovedim tvojim verujem.
67 Prije nego bjeh ponižen, lutao sam, ali sada tvoju čuvam riječ.
Ko nisem še govoril, motil sem se; sedaj pa spolnjujem govor tvoj.
68 Ti si tako dobar i dobrostiv: nauči me pravilima svojim.
Dober si in dobrotljiv, úči me postave svoje.
69 Oholi na me prijevare smišljaju, ali se ja svim srcem držim naredaba tvojih.
Ko zvijačo napravljajo zoper mene prevzetniki, jaz iz vsega srca hranim povelja tvoja.
70 Srce im je poput sala bešćutno, a ja uživam u tvom Zakonu.
Debelí se kakor z mastjo njih srce; jaz se zakona tvojega radujem.
71 Dobro mi je što sam ponižen da bih tvoja naučio pravila.
Na dobro mi je bila bridkost, da bi se učil postav tvojih.
72 Draži mi je zakon usta tvojih no tisuće zlatnika i srebrnika.
Boljši mi je zakon tvojih ust nego mnogo tisoč zlatnikov in srebernikov.
73 JOD Tvoje me ruke stvoriše i oblikovaše; prosvijetli me da naučim zapovijedi tvoje.
Jod. Roke tvoje so me naredile in napravile me; storí me razumnega, da se učim povelj tvojih.
74 Štovatelji tvoji videć' me vesele se, jer se u riječ tvoju ja pouzdah.
Boječi se tebe naj me vidijo ter se veselé, ker imam v besedi tvoji nado svojo.
75 Znadem, o Jahve, da su ti sudovi pravedni i da si me s pravom ponizio.
Spoznavam, Gospod, da so pravične sodbe tvoje; in da si me v zvestobi ponižal.
76 Tvoja ljubav nek' mi bude tješiteljicom po obećanju koje si dao sluzi svom.
Pridi skoraj milost tvoja, da me tolaži, po govoru tvojem s tvojim hlapcem.
77 Nek' dođe na me milosrđe tvoje da poživim, jer Zakon tvoj moja je naslada.
Dojdejo naj mi usmiljenja tvoja, da živim; ker zakon je vse razveseljevanje moje.
78 Nek' se smetu oholi, jer me tlače nizašto, a ja ću o naredbama tvojim razmišljat'.
Osramoté se naj prevzetniki, ker mi hudo delajo po krivem, ko premišljujem povelja tvoja.
79 Nek' mi se priklone štovatelji tvoji i koji znaju tvoje zapovijedi.
Povrnejo se naj k meni boječi se tebe in poznajoči pričanja tvoja.
80 Nek' mi srce savršeno bude u tvojim pravilima da ne budem postiđen.
Srce moje bode pošteno v postavah tvojih, da se ne osramotim.
81 KAF Duša moja gine za tvojim spasenjem riječ tvoju željno čekam.
Kaf. Duša moja koperni po blaginji tvoji; v besedi tvoji imam nado.
82 Oči mi čeznu za tvojom besjedom: kad ćeš mi donijeti utjehu?
Oči moje koperné po govoru tvojem, ko govorim: Kedaj me bodeš potolažil?
83 Kao mijeh u dimu postadoh, ali pravila tvojih ne zaboravih.
Dasì sem podoben mehu v dimu, postav tvojih nisem pozabil.
84 Koliko dana ima sluga tvoj? Kad ćeš suditi progonitelje moje?
Koliko bode dnî hlapca tvojega? Kedaj bodeš sodil nje, ki me preganjajo?
85 Oholnici mi jame iskopaše: oni ne rade po Zakonu tvojemu.
Jame mi kopljejo prevzetniki, kateri se ne ravnajo po zakonu tvojem.
86 Sve zapovijedi tvoje istina su sama: nekriva me gone, pomozi mi.
Vsa povelja tvoja zgolj resnica; po krivem me preganjajo, pomagaj mi.
87 Umalo me smrviše u zemlji, ali naredaba tvojih ja ne ostavljam.
Skoraj so me uničili vrženega na tla; jaz pa se nísem izneveril postavam tvojim.
88 Po svojoj me milosti poživi i čuvat ću svjedočanstvo tvojih usta.
Po milosti svoji ohrani me živega, da spolnjujem pričanja tvojih ust.
89 LAMED Dovijeka, o Jahve, riječ tvoja ostaje, stalna poput nebesa.
Lamed. Vekomaj, o Gospod, biva beseda tvoja v nebesih,
90 od koljena do koljena tvoja je vjernost; učvrstio si zemlju i ona stoji.
Od roda do roda zvestoba tvoja; ko si ustanavljal zemljo, stala je ona.
91 Po tvojim zakonima stoje zauvijek jer sve tebi služi.
Po sodbah tvojih stoji vse še danes; ker vse ono služi tebi.
92 Da nije tvoj Zakon uživanje moje, propao bih u nevolji svojoj.
Ako bi ne bil zakon tvoj vse razveseljevanje moje, zdavnaj že bi bil poginil v nadlogi svoji.
93 Naredaba tvojih neću zaboravit' dovijeka, jer po njima ti me oživljavaš.
Vekomaj ne pozabim povelj tvojih, ker z njimi hraniš me živega.
94 Tvoj sam, Gospodine: spasi me, jer tvoje ja ištem naredbe.
Tvoj sem, hrani me, ker povelj tvojih iščem.
95 Bezbožni vrebaju da me upropaste, ali ja na tvoje pazim propise.
Ko me čakajo krivični, da me pogubé, pregledujem pričanja tvoja.
96 Svakom savršenstvu vidim granicu, a zapovijed tvoja nema granica.
Sleherne popolnosti vidim da je konec; povelje tvoje pa je obširno silno.
97 MEM O, kako ljubim Zakon tvoj, po cio dan o njemu razmišljam.
Mem. Kako ljubim zakon tvoj! ves dan je premišljevanje moje.
98 Tvoja me zapovijed mudrijim učini od dušmana mojih jer ona je sa mnom vječito.
Modrejšega od sovražnikov mojih me dela po poveljih tvojih; ker vekomaj mi je na strani.
99 Umniji sam od svih svojih učitelja jer razmišljam o svjedočanstvima tvojim.
Razumnejši postajam od vseh učenikov svojih; ker pričanja tvoja so premišljevanje moje.
100 Razumniji sam i od staraca jer tvoje čuvam naredbe.
Razumnejši sem od starcev, ker hranim povelja tvoja.
101 Zla puta klone mi se noge da riječ tvoju sačuvam.
Od vsake hudobne steze zadržujem noge svoje, da spolnjujem besedo tvojo.
102 Od tvojih sudova ne odstupam, jer ti si me poučio.
Od sodbâ tvojih se ne ganem, ker ti me učiš.
103 Kako su slatke nepcu mom riječi tvoje, od meda su slađe ustima mojim.
Kako sladki so mojemu grlu govori tvoji! sladkejši od medú ustom mojim.
104 Po tvojim naredbama postajem razuman, stoga mrzim sve putove lažne.
Po poveljih tvojih sem razumen, zatorej sovražim vsako stezo krivičnosti.
105 NUN Tvoja riječ nozi je mojoj svjetiljka i svjetlo mojoj stazi.
Nun. Svetilo nogi moji je beseda tvoja, in poti moji luč.
106 Kunem se i čvrsto odlučujem, i riječ ću održati: pravedne ću tvoje slijedit' odluke.
Prisegel sem, kar bodem držal, da bodem spolnjeval pravične sodbe tvoje.
107 U nevolji sam velikoj, Jahve, po riječi me svojoj poživi.
Ponižan sem silno, Gospod; živega me ohrani, po besedi svoji.
108 Prinose usta mojih primi, Jahve, uči me sudovima svojim.
Prostovoljne daritve ust mojih sprejemaj, prosim, Gospod; in pravice svoje me úči.
109 Život mi je u pogibelji neprestanoj, ali tvog Zakona ja ne zaboravljam.
Duša moja je vedno v roki moji; vendar ne zabim tvojega zakona.
110 Grešnici mi postaviše zamku, ali ne skrećem od tvojih naredaba.
Mogočni krivičniki mi stavijo zanko, vendar od povelj tvojih ne zajdem.
111 Svjedočanstva tvoja vječna su mi baština, ona su radost mome srcu.
Pričanja tvoja imam vekomaj, ker so veselje mojemu srcu.
112 Prignuh srce da vrši naredbe tvoje uvijek i do kraja.
Srce svoje nagibljem, da spolnjuje postave tvoje, vekomaj, večno!
113 SAMEK Ja mrzim one koji su dvostruka srca, a ljubim Zakon tvoj.
Sameh. Misli druge sovražim, zakon pa tvoj ljubim.
114 Ti si moj štit i moj zaklon, u tvoju se riječ ja uzdam.
Zatišje si moje in ščit moj; v besedi tvoji imam nado.
115 Odstupite od mene, zlikovci: držat ću zapovijedi Boga svoga.
Umaknite se od mene, hudobni, da hranim ukaze svojega Boga.
116 Podrži me po svom obećanju i živjet ću; nemoj da se u svojoj nadi postidim.
Podpiraj me po govoru svojem, da živim; in ne osramoti me v nadi moji.
117 Pomozi mi i spasit ću se, na tvoja ću pravila svagda paziti.
Podpiraj me, da bodem otét, in da gledam vedno na postave tvoje.
118 Ti prezireš one koji odstupaju od pravila tvojih jer je lažna misao njihova.
Vse, kateri izgrešujejo postave tvoje, teptaš; ker krivična je njih zvijača.
119 K'o hrđu zlotvore zemlje uklanjaš, zato ljubim tvoje propise.
Kakor žlindro odpravljaš vse krivične sè zemlje; zatorej ljubim pričanja tvoja.
120 Moje tijelo dršće od straha pred tobom, sudova tvojih ja se bojim.
Od strahú pred teboj trepeče meso moje; tako me je strah tvojih sodbâ.
121 AJIN Činim što je pravo i pravedno, ne predaj me tlačiteljima mojim.
Hajin. Po sodbi delam in pravici; ne izročaj me njim, ki me stiskajo.
122 Založi se za slugu svojega da me ne satru oholice!
Porok bodi hlapcu svojemu na dobro; da me ne zatirajo prevzetni.
123 Moje oči ginu od čežnje za spasenjem tvojim, za tvojom riječi pravednom.
Oči moje koperné po blaginji tvoji, in po pravičnem govoru tvojem.
124 Učini sluzi svom po svojoj dobroti i nauči me pravilima svojim.
Ravnaj po milosti svoji s hlapcem svojim; in postave svoje me úči.
125 Ja sam sluga tvoj: prosvijetli me da upoznam tvoje propise.
Hlapec sem tvoj, storí me razumnega, da spoznam pričanja tvoja.
126 Čas je, o Jahve, da se javiš: oskvrnuše Zakon tvoj.
Čas je, da dela Gospod; v nič dévajo zakon tvoj.
127 Stoga ljubim zapovijedi tvoje više no zlato, zlato žeženo.
Zatorej bolj ljubim ukaze tvoje, ko zlato in sicer najčistejše.
128 Zato hodim po odredbama tvojim, mrski su mi svi lažni putovi.
Zato spoznavam vse ukaze za prave; vsako stezo krivičnosti sovražim.
129 PE Divna su tvoja svjedočanstva, stoga ih čuva duša moja.
Pe. Čudovita so pričanja tvoja; zatorej jih hrani duša moja.
130 Objava riječi tvojih prosvjetljuje, bezazlene urazumljuje.
Dohod besed tvojih razsvetljuje; z razumnostjo podučuje preproste.
131 Otvaram usta svoja zadahtan u žudnji jer čeznem za zapovijedima tvojim.
Usta svoja raztezam in sopiham; ker želján sem ukazov tvojih.
132 Obrati se k meni i milostiv mi budi kao onima koji ljube ime tvoje.
Ozri se v mé in storí mi milost; kakor je prav proti njim, kateri ljubijo ime tvoje.
133 Korake mi upravljaj po svom obećanju da nikakva opačina ne ovlada mnome.
Noge moje utrdi v govoru svojem, in ne daj da gospoduje kaka krivica z menoj.
134 Izbavi me od nasilja ljudskog, i naredbe tvoje ja ću čuvati.
Otmi me zatiranja ljudî, da spolnjujem postave tvoje.
135 Licem svojim obasjaj slugu svog i nauči me pravilima svojim!
Daj, da sveti tvoje obličje pred hlapcem tvojim; in úči me postave svoje.
136 Potoci suza potekoše mi iz očiju jer se Zakon tvoj ne čuva.
Potoki vodâ tekó iz mojih oči, zaradi njih, ki ne spolnjujejo tvojega zakona.
137 SADE Pravedan si, Jahve, i pravi su sudovi tvoji.
Sade. Pravičen si, Gospod, in raven v sodbah svojih.
138 Dao si Zakon pravedan i vjeran veoma.
Ukazal si pravična pričanja svoja, in silno zvesta.
139 Revnost me moja izjeda jer moji tlačitelji zaboravljaju riječi tvoje.
Od gorečnosti svoje ginem, ker besede tvoje zabijo sovražniki moji.
140 Tvoje su riječi prokušane veoma, zato ih tvoj sluga ljubi.
Čist je govor tvoj močno; zatorej ga ljubi hlapec tvoj.
141 Malen sam i prezren, ali naredaba tvojih ne zaboravljam.
Majhen sem jaz in zaničevan; povelj tvojih ne zabim,
142 Pravda je tvoja pravda vječita i Zakon tvoj sama istina.
Pravice tvoje, vedne pravice, in postave tvoje resnične.
143 Tjeskoba me i nevolja snađe, al' tvoje su zapovijedi uživanje moje.
Zatiranje in stiska me obhajati; ukazi tvoji so razveseljevanje moje.
144 Vječna je pravda tvojeg svjedočanstva, prosvijetli me i živjet ću.
Pravica pričanj tvojih je vekomaj; razumnega me naredi, da živim.
145 KOF Iz svega srca vapijem, Jahve, usliši me: tvoja ću pravila čuvati.
Kof. Ko te kličem iz vsega srca, usliši me, Gospod, da hranim postave tvoje.
146 K tebi vapijem, spasi me, tvojeg ću se držat' svjedočanstva.
Ko te kličem, reši me, da spolnjujem pričanja tvoja.
147 Pretječem zoru i molim za pomoć, u tvoje se riječi uzdam.
Préd te pridem v somraku, da vpijem; v besedo tvojo imam upanje.
148 Oči moje straže noćne pretječu da razmišljam o besjedi tvojoj.
Oči moje prehitujejo straže, premišljat govor tvoj.
149 Po svojoj dobroti, Jahve, glas mi poslušaj, i po svojoj odluci poživi me.
Glas moj poslušaj po milosti svoji, Gospod; po sodbah svojih ohrani me živega,
150 Primiču se koji me podlo progone, daleko su oni od Zakona tvojega.
Ko se bližajo pregrehe učenci, ki so daleč od zakona tvojega,
151 A ti si blizu, Jahve, i vjerne su sve zapovijedi tvoje.
Blizu si, Gospod; in vsi ukazi tvoji so resnica.
152 Odavno znam za tvoje propise da si ih sazdao zasvagda.
Zdavnaj vem o pričanjih tvojih, da si jih ustanovil vekomaj.
153 REŠ Pogledaj na nevolju moju, izbavi me, jer Zakona tvog ne zaboravih.
Reš. Ozri se v nadlogo mojo, in reši me; ker zakona tvojega ne zabim.
154 Parnicu moju brani, po svom obećanju poživi me!
Prevzemi pravdo mojo in reši me; po govoru svojem ohrani me živega.
155 Daleko je spasenje od grešnika jer za pravila tvoja ne mare.
Daleč od krivičnih bodi blaginja, ker ne iščejo postav tvojih.
156 Veliko je, o Jahve, tvoje smilovanje: po odlukama svojim poživi me.
Usmiljenje tvoje je obilo, Gospod; po sodbah tvojih, ohrani me živega.
157 Mnogi me progone i tlače, od tvojih svjedočanstava ja ne odstupam.
Dasì je mnogo preganjalcev mojih in sovražnikov mojih, od pričanj tvojih ne krenem.
158 Otpadnike vidjeh i zgadiše mi se jer tvojih riječi ne čuvaju.
Kakor hitro vidim izdajalce, mučim z gnjusom samega sebe, ker se ne držé govora tvojega.
159 Gle, naredbe tvoje ljubim, o Jahve: po dobroti svojoj poživi me.
Glej, da ljubim povelja tvoja, Gospod; po milosti svoji ohrani me živega.
160 Srž je riječi tvoje istina, vječan je sud pravde tvoje.
Preblaga beseda tvoja je sama resnica; in vekomaj je vsaka pravična sodba tvoja.
161 ŠIN Mogućnici me progone nizašto, al' samo pred tvojim riječima srce mi dršće.
Šin. Ko me preganjajo po nedolžnem prvaki; boji se besede tvoje moje srce.
162 Radujem se besjedama tvojim kao onaj koji se domogao velika plijena.
Veselim se govora tvojega; kakor kdor je našel plen obilen.
163 Mrzim na laž, grsti mi se ona, a ljubim tvoj Zakon.
Krivičnost sovražim in studim, zakon tvoj ljubim.
164 Sedam puta na dan tebe hvalim zbog pravednih sudova tvojih.
Sedemkrat te hvalim na dán za pravične sodbe tvoje.
165 Koji tvoj Zakon ljube, velik mir uživaju, ni o što se oni ne spotiču.
Velik mir imajo, kateri ljubijo zakon tvoj, in ní jim izpotike.
166 Pomoć tvoju čekam, o Jahve, tvoje zapovijedi izvršavam.
Blaginje tvoje čakam, Gospod; in ukaze tvoje spolnjujem.
167 Moja duša čuva propise tvoje i ljubi ih veoma.
Duša moja spolnjuje pričanja tvoja, in ljubim jih močno.
168 Čuvam tvoje naredbe i svjedočanstvo tvoje, jer svi su putovi moji pred tobom.
Povelja tvoja spolnjujem in pričanja tvoja, ker vsa pota moja so pred teboj.
169 TAU Vapaj moj, Jahve, nek' do tebe dopre, po svojoj me riječi prosvijetli.
Tav. Vpitje moje se bližaj tvojemu obličju, Gospod; po besedi svoji naredi me umnega.
170 Nek' molitva moja dođe pred lice tvoje, po svojoj me riječi izbavi.
Molitev moja pridi pred obličje tvoje; po govoru svojem otmi me.
171 Usne moje nek' zapjevaju pohvalnu pjesmu jer si me naučio pravilima svojim.
Hvala bodo vrela z ustnic mojih, ko me bodeš učil postave svoje.
172 Nek' mi pjeva jezik o riječi tvojoj, jer zapovijedi su tvoje sve pravedne.
Jezik moj bode prepeval govor tvoj, da so prepravične vse zapovedi tvoje.
173 Nek' mi ruka tvoja na pomoć bude jer odabrah tvoje naredbe.
V pomoč mi bodi na strani roka tvoja; ker volim povelja tvoja.
174 Jahve, za tvojim spasenjem čeznem, uživam u tvom Zakonu.
Po blaginji tvoji hrepenim, Gospod; in zakon tvoj je vse razveseljevanje moje.
175 Nek' živi duša moja i neka te hvali, a tvoji sudovi nek' mi na pomoć budu!
Živi duša moja, da hvali tebe; in sodbe tvoje naj pomagajo meni.
176 K'o ovca izgubljena ja zalutah: o, potraži slugu svojega jer zapovijedi tvoje ja ne zaboravih.
Potikam se kakor ovca izgubljena, išči svojega hlapca; ker povelj tvojih ne zabim.
