Matej 20

1 “Kraljevstvo je nebesko kao kad domaćin rano ujutro izađe najmiti radnike u svoj vinograd.

Kajti nebeško kraljestvo je podobno človeku gospodarju, kteri je zjutraj zgodaj izšel, da najeme delalcev v vinograd svoj.

2 Pogodi se s radnicima po denar na dan i pošalje ih u svoj vinograd.

In pogodivši se z delalci po groši na dan, pošlje jih v vinograd svoj.

3 Izađe i o trećoj uri i vidje druge gdje stoje na trgu besposleni

In ko izide okoli tretje ure, ugleda druge, da stojé na trgu brez dela.

4 pa i njima reče: 'Idite i vi u moj vinograd pa što bude pravo, dat ću vam.'

In reče jim: Pojdite tudi vi v moj vinograd, in karkoli bo prav, dal vam bom.

5 I oni odoše. Izađe opet o šestoj i devetoj uri te učini isto tako.

Oni pa odidejo. Ko izide zopet o šestej in devetej uri, storí ravno tako.

6 A kad izađe o jedanaestoj uri, nađe druge gdje stoje i reče im: 'Zašto ovdje stojite vazdan besposleni?'

Ko pa izide okoli enajste ure, najde druge, da stojé brez dela. In reče jim: Kaj stojite tu ves dan brez dela?

7 Kažu mu: 'Jer nas nitko ne najmi.' Reče im: 'Idite i vi u vinograd.'”

Rekó mu: Ker nas ni nihče najel. In velí jim: Pojdite tudi vi v moj vinograd, in karkoli bo prav, boste prejeli.

8 “Uvečer kaže gospodar vinograda svojemu upravitelju: 'Pozovi radnike i podaj im plaću počevši od posljednjih pa sve do prvih.'

Ko se je pa zvečerilo, veli gospodar vinograda pristavniku svojemu: Pokliči delalce, in daj jim plačilo, počenši od zadnjih do prvih.

9 Dođu tako oni od jedanaeste ure i prime po denar.

In prišedši tisti, kteri so bili najeti okoli enajste ure, prejmó po groši.

10 Pa kada dođu oni prvi, pomisle da će primiti više, ali i oni prime po denar.

Ko pa pridejo prvi, mislijo, da bodo prejeli več; in tudi oni prejmó po groši.

11 A kad primiše, počeše mrmljati protiv domaćina:

Prejemši pa, godrnjali so nad gospodarjem,

12 'Ovi posljednji jednu su uru radili i izjednačio si ih s nama, koji smo podnosili svu tegobu dana i žegu.'”

Govoreč: Ti poslednji so delali eno uro, in naredil si jih enake nam, ki smo prenesli breme vsega dné in vročino.

13 “Nato on odgovori jednomu od njih: 'Prijatelju, ne činim ti krivo. Nisi li se pogodio sa mnom po denar?

On pa odgovorí in reče enemu od njih: Prijatelj! ne delam ti krivice. Ali se nisi pogodil z menoj po groši?

14 Uzmi svoje pa idi. A ja hoću i ovomu posljednjemu dati kao i tebi.

Vzemi svoje in pojdi! Hočem pa dati temu poslednjemu, kakor tudi tebi.

15 Nije li mi slobodno činiti sa svojim što hoću? Ili zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?'”

Ali mar ne smem jaz s svojim storiti, kar hočem? Je li oko tvoje hudobno, ker sem jaz dober?

16 “Tako će posljednji biti prvi, a prvi posljednji.”

Tako bodo zadnji prvi, in prvi zadnji; kajti mnogo je poklicanih, a malo izvoljenih.

17 Dok je Isus uzlazio u Jeruzalem, uze dvanaestoricu nasamo te im putem reče:

In ko je šel Jezus v Jeruzalem, vzeme po poti dvanajstere učence na stran in jim reče:

18 “Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt

Glej, v Jeruzalem gremo, in sin človečji bo izdan vélikim duhovnom in pismarjem; in obsodili ga bodo na smrt.

19 i predati poganima da ga izrugaju, izbičuju i razapnu, ali on će treći dan uskrsnuti.”

In izročili ga bodo poganom, naj ga zasmehujejo, in bičajo, in križajo; in tretji dan bo vstal od smrti.

20 Tada mu pristupi mati sinova Zebedejevih zajedno sa sinovima, pade ničice da od njega nešto zaište.

Tedaj pristopi k njemu mati Zebedejevih sinov s svojima sinoma, ter mu se je poklanjala in ga nekaj prosila.

21 A on će joj: “Što želiš?” Kaže mu: “Reci da ova moja dva sina u tvome kraljevstvu sjednu uza te, jedan tebi zdesna, drugi slijeva.”

On ji pa reče: Kaj hočeš? Reče mu: Reci, naj sedeta ta dva moja sina, eden tebi na desno, in eden tebi na levo v kraljestvu tvojem.

22 Isus odgovori: “Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti?” Kažu mu: “Možemo!”

Jezus pa odgovorí in reče: Ne vésta, kaj prosita. Moreta li piti kelih, ki ga bom jaz pil, in krstiti se s krstom, s kterim se jaz krstim? Rečeta mu: Moreva.

23 A on im reče: “Čašu ćete moju doduše piti, ali sjesti meni zdesna ili slijeva - to nisam ja vlastan dati, to je onih kojima je pripravio moj Otac.”

In reče jima: Kelih moj bosta torej pila, in s krstom, s kterim se jaz krstim, bosta se krstila; ali da bi sedla meni na desno in meni na levo, ne morem jaz dati, nego to se bo dalo tistim, kterim je pripravljeno od očeta mojega.

24 Kada su to čula ostala desetorica, razgnjeve se na dva brata.

In slišavši to deseteri, ujezé se nad tema dvema bratoma.

25 Zato ih Isus dozva i reče: “Znate da vladari gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću.

Jezus jih pa pokliče in reče: Véste, da knezi narodov nad temi gospodujejo, in poglavarji jim vladajo.

26 Neće tako biti među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj.

Ne bo pa tako med vami: nego kdor hoče velik postati med vami, bodi vam služabnik;

27 I tko god hoće da među vama bude prvi, neka vam bude sluga.”

In kdor hoče prvi biti med vami, bodi vam hlapec.

28 “Tako i Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge.”

Kakor sin človečji ni prišel, da bi mu služili, nego da služi, in dá življenje svoje v odkup za mnoge.

29 Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan svijet.

In ko so šli iz Jerihe, šlo je za njim mnogo ljudstva.

30 I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta. Čuvši da Isus prolazi, povikaše: “Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!”

In glej, dva slepca sta sedela kraj poti, in slišavši, da gre Jezus mimo, zakričita, govoreč: Usmili se naju, Gospod, sin Davidov!

31 Mnoštvo ih ušutkivalo, ali oni još jače viknuše: “Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!”

Ljudstvo jima pa zapretí, naj umolkneta. Ona dva pa še bolj zavpijeta, govoreč: usmili se naju, gospod, sin Davidov!

32 Isus se zaustavi, dozove ih i reče: “Što hoćete da vam učinim?”

In Jezus se ustavi in ju pokliče, ter reče: Kaj hočeta, da vama storím?

33 Kažu mu: “Gospodine, da nam se otvore oči.”

Rečeta mu: Gospod! da se nama očí odpró.

34 Isus se ganut dotače njihovim očiju i oni odmah progledaše. I pođoše za njim.

Jezusu se pa zasmilita, in dotakne se njunih očî. In precej so spregledale njune očí, in šla sta za njim.