Luka 8
1 Zatim zareda obilaziti gradom i selom propovijedajući i navješćujući evanđelje o kraljevstvu Božjemu. Bila su s njim dvanaestorica
Te kꞌu riꞌ, ri Jesús e rachiꞌl ri e kabꞌlajuj utijoxelabꞌ, xutzijoj ri utz laj taq tzij rech ri ajawarem rech ri Dios, pa taq ri tinimit xuqujeꞌ ri leꞌaj.
2 i neke žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje bijaše izagnao sedam đavola;
E rachiꞌl xuqujeꞌ jujun ixoqibꞌ ri xesax itzel taq uxlabꞌal chike, ri María ri kabꞌix Magdalena che, ri xesax wuqubꞌ itzel taq uxlabꞌal che,
3 zatim Ivana, žena Herodova upravitelja Huze; Suzana i mnoge druge. One su im posluživale od svojih dobara.
ri Juana rixoqil ri Cuza, ri kabꞌan rech puꞌwiꞌ ri ujastaq ri Herodes, ri Susana xuqujeꞌ e kꞌi ixoqibꞌ ri xkiya ri kirajil chutoꞌik ri Jesús.
4 Kad se skupio silan svijet te iz svakoga grada nagrnuše k njemu, prozbori u prispodobi:
Jaljoj taq tinimit xepe wi ri winaq xulkila ri Jesús. Are xkimulij kibꞌ kꞌi winaq, ri Jesús xutzijoj we jun kꞌambꞌejabꞌal noꞌj riꞌ chike:
5 “Iziđe sijač sijati sjeme. Dok je sijao, jedno pade uz put, bi pogaženo i ptice ga nebeske pozobaše.
Jun ajtikolobꞌ xeꞌ pa tikoꞌnijik. Are xukꞌyaq ri ijaꞌ, kꞌo xqaj chuxukut ri bꞌe, xtakꞌaleꞌxik xuqujeꞌ xkitij ri chochiꞌ.
6 Drugo pade na kamen i, tek što je izniklo, osuši se jer ne imaše vlage.
Xqaj kꞌu nikꞌaj puꞌwiꞌ ri abꞌaj, are xkꞌiy loq, ri tikoꞌn xbꞌachꞌuꞌyarik rumal maj rax ulew xuriqo.
7 Drugo opet pade među trnje i trnje ga preraste i uguši.
Nikꞌaj chik xqaj chikixoꞌl ri kꞌix, are xkꞌiy loq, xjiqꞌ chuxoꞌl ri kꞌix.
8 Drugo napokon pade u dobru zemlju, nikne i urodi stostrukim plodom.” Rekavši to, povika: “Tko ima uši da čuje, neka čuje!”
Xqaj kꞌu nikꞌaj pa utz laj ulew, xeꞌl kꞌu loq, xekꞌiyik. Xkiya jujun ciento uwach chkijujunal. Are xtoꞌtaj chubꞌixik we jastaq riꞌ, xubꞌij: Ri kꞌo uxikin chutatabꞌexik, chutatabꞌej.
9 Upitaše ga učenici kakva bi to bila prispodoba.
Ri utijoxelabꞌ xkita che ri Jesús jas kel kubꞌij waꞌ we kꞌambꞌejabꞌal noꞌj riꞌ.
10 A on im reče: “Vama je dano znati otajstva kraljevstva Božjega, a ostalima u prispodobama - da gledajući ne vide i slušajući ne razumiju.”
Ri Jesús xubꞌij: Yaꞌtal chiꞌwe ix kiwetaꞌmaj ri awatalik che ri ajawarem rech ri Dios, chike kꞌu nikꞌaj winaq chik, rukꞌ kꞌambꞌejabꞌal noꞌj kechꞌabꞌexik rech: Pune kekaꞌyik man kakil taj, pune kakito man kakichꞌobꞌ taj.
11 “A ovo je prispodoba: Sjeme je Riječ Božja.
Are waꞌ ri kel kubꞌij ri xintzijoj chiꞌwe: Ri ijaꞌ are ri utzij ri Dios.
12 Oni uz put slušatelji su. Zatim dolazi đavao i odnosi Riječ iz srca njihova da ne bi povjerovali i spasili se.
Ri e kꞌo chuxukut ri bꞌe, are ri winaq ri kakitatabꞌej ri utzij ri Dios, ri itzel kꞌut kapetik, karesaj bꞌik ri tzij pa kanimaꞌ rech man kekojon taj xuqujeꞌ man kekolotaj taj.
13 A na kamenu - to su oni koji kad čuju, s radošću prime Riječ, ali korijena nemaju: ti neko vrijeme vjeruju, a u vrijeme kušnje otpadnu.
Ri e kꞌo puꞌwiꞌ ri abꞌaj are ri winaq ri kakikꞌamawaꞌj ri tzij rukꞌ kiꞌkotemal are kakitatabꞌej, maj kꞌu kikꞌaꞌmalil, jubꞌiqꞌ qꞌotaj kakikoj ri tzij, kꞌa te riꞌ keꞌl kanoq are kopan ri kꞌaxkꞌolal.
14 A što pade u trnje - to su oni koji poslušaju, ali poneseni brigama, bogatstvom i nasladama života, uguše se i ne dorode roda.
Ri ijaꞌ ri xqaj pa taq ri kꞌix, are ri winaq ri kakito, are kꞌu keꞌ ri junabꞌ kejiqꞌ kan rumal taq ri rajawaxik, ri qꞌinomal, xuqujeꞌ ri jastaq rech ri uwachulew, man kewachin ta kꞌut.
15 Ono pak u dobroj zemlji - to su oni koji u plemenitu i dobru srcu slušaju Riječ, zadrže je i donose rod u ustrajnosti.”
Are kꞌu ri ijaꞌ ri xqaj pa utz laj ulew are ri winaq ri kakitatabꞌej ri tzij rukꞌ ronojel kanimaꞌ, kakiyak ri tzij pa kanimaꞌ, amaqꞌel kewachinik rumal cher amaqꞌel kakichakuj ri utzij ri Dios.
16 “Nitko ne užiže svjetiljke da je pokrije posudom ili stavi pod postelju, nego je stavlja na svijećnjak da oni koji ulaze vide svjetlost.
Maj jun winaq riꞌ ri kutzij jun qꞌaqꞌ, kꞌa te riꞌ kuchꞌuq rukꞌ jun laq. Xane kutzij jun qꞌaqꞌ rech kuya chikaj rech kꞌo kiqꞌaqꞌ ri kok bꞌik pa ri ja.
17 Ta ništa nije tajno što se neće očitovati; ništa skriveno što se neće saznati i na vidjelo doći.”
Maj jun jastaq ri awatalik ri mat kariqitaj na, xuqujeꞌ maj jun ri awatalik ri mat ketaꞌmataj na kumal konojel ri winaq.
18 “Pazite dakle kako slušate. Doista, onomu tko ima dat će se, a onomu tko nema oduzet će se i ono što misli da ima.”
Xaq jeriꞌ chitatabꞌej we riꞌ, ri kꞌo, kꞌo rukꞌ, kꞌo kayaꞌtaj na che, ri maj kꞌo rukꞌ, pune kubꞌij chi rech jun jastaq, kesataj na che.
19 A majka i braća njegova htjedoše k njemu, ali ne mogoše do njega zbog mnoštva.
Xopan kꞌu ri unan ri Jesús xuqujeꞌ ri e rachalal chi rilik. Sibꞌalaj kꞌi winaq kꞌut e kꞌo pa ri ja e sutininaq chirij ri Jesús, man kekwin taj keqet rukꞌ.
20 Javiše mu: “Majka tvoja i braća tvoja stoje vani i žele te vidjeti.”
Xkibꞌij che ri Jesús: Ri anan xuqujeꞌ ri awachalal kakaj katkilo, e kꞌo cho le ja.
21 A on im odgovori: “Majka moja, braća moja - ovi su koji riječ Božju slušaju i vrše.”
Ri Jesús xubꞌij chike: Are e nunan xuqujeꞌ e wachalal, ri winaq ri kakitatabꞌej ri utzij ri Dios xuqujeꞌ kakichakubꞌej.
22 Jednoga dana uđe u lađu on i učenici njegovi. I reče im: “Prijeđimo na onu stranu jezera.” I otisnuše se.
Jun qꞌijal xaqꞌan ri Jesús pa jun jukubꞌ bꞌinibꞌal puꞌwiꞌ jaꞌ, xubꞌij chike ri utijoxelabꞌ: Chujqꞌax chꞌaqaꞌp rech le plo.
23 Dok su plovili, on zaspa. I spusti se oluja na jezero. Voda stane nadirati te bijahu u pogibli.
Are e bꞌenaq puꞌwiꞌ ri plo, xwar ri Jesús, xpe kꞌu jun nimalaj kyaqiqꞌ puꞌwiꞌ ri plo, xuchapleꞌj okem ri jaꞌ pa ri jukubꞌ bꞌinibꞌal, xuchapleꞌj qajem chuxeꞌ ri jaꞌ, sibꞌalaj xibꞌibꞌal.
24 Oni pristupiše i probudiše ga govoreći: “Učitelju, učitelju, propadosmo!” On se probudi, zaprijeti vjetru i valovlju; i oni se smire te nasta utiha.
Ri tijoxelabꞌ xebꞌe chukꞌasuxik, xkiraq kichiꞌ xkibꞌij: Ajtij, ajtij, kujjiqꞌik. Xwaꞌjil ri Jesús, xuyaj ri kyaqiqꞌ xuqujeꞌ ri jaꞌ, ri kyaqiqꞌ xtaniꞌk, ronojel xjoriꞌk.
25 A on će im: “Gdje vam je vjera?” A oni se prestrašeni u čudu zapitkivahu: “Tko li je ovaj da i vjetrovima zapovijeda i vodi, i pokoravaju mu se?”
Xubꞌij kꞌu chike ri utijoxelabꞌ: ¿Jawjeꞌ kꞌo wiꞌ ri ikojobꞌal? Ri tijoxelabꞌ xemayijanik xuqujeꞌ xkixiꞌj kibꞌ kakitatabꞌela chibꞌil taq kibꞌ. ¿Jachin waꞌ we achi riꞌ cher kataqan puꞌwiꞌ ri jaꞌ xuqujeꞌ ri kyaqiqꞌ keniman che?
26 Doploviše u gergezenski kraj koji je nasuprot Galileji.
Xoꞌpan pa ri tinimit Gadara, ri kꞌo apanoq cho ri Galilea chuchiꞌ ri plo.
27 Čim iziđe na kopno, eto mu iz grada u susret nekog čovjeka koji imaše zloduhe. Već dugo vremena nije se uopće odijevao niti stanovao u kući, nego po grobnicama.
Ri Jesús are xqaj pa ri jukubꞌ bꞌinibꞌal puꞌwiꞌ jaꞌ, xuriq jun achi ri kꞌo jun itzel uxlabꞌal che upetik pa ri tinimit, we achi riꞌ najtir chik man kukoj ta ratzꞌyaq, xuqujeꞌ man kakꞌojiꞌ ta cho rachoch, xane pa taq ri muqbꞌal kaminaq kakꞌojiꞌ wi.
28 Kad opazi Isusa, zastenja, pade ničice preda nj i u sav glas povika: “Što ti imaš sa mnom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Molim te, ne muči me!”
We achi riꞌ are xril ri Jesús, xuraq uchiꞌ, xukulik xqaj choch, rukꞌ chuqꞌabꞌ xubꞌij: ¿Jas kaj la chwe, Jesús ralkꞌwaꞌl ri nimalaj Dios? Kinta toqꞌobꞌ che la man kabꞌan ta la kꞌax chwe.
29 Jer bijaše zapovjedio nečistom duhu da iziđe iz toga čovjeka. Da, dugo ga je već vremena držao u vlasti i makar su ga lancima vezali i u verigama čuvali, on bi raskidao spone i zloduh bi ga odagnao u pustinju.
Jewaꞌ xubꞌij rumal cher ri Jesús xtaqanik rech ri itzel Uxlabꞌal kel bꞌik che ri achi. Kꞌi chi mul ubꞌanom rech che ri achi, pune kajatꞌix ri raqan rachiꞌl ri uqꞌabꞌ rukꞌ chꞌichꞌ jatꞌibꞌal xuqujeꞌ kachajixik, kutꞌoqopij kan ri chꞌichꞌ jatꞌibꞌal, ri itzel uxlabꞌal kujururej bꞌik pa taq ri kꞌolibꞌal ri katzꞌinowik.
30 Isus ga nato upita: “Kako ti je ime?” On reče: “Legija”, jer u nj uđoše mnogi zlodusi.
Ri Jesús xuta che: ¿Jas ri abꞌiꞌ? Legión nubꞌiꞌ, xchaꞌ. Jewaꞌ xubꞌij rumal cher sibꞌalaj e kꞌi ri itzel taq uxlabꞌal oꞌkinaq che.
Ri itzel taq uxlabꞌal xkibꞌochiꞌj ri Jesús rech ketaq bꞌik pa ri qꞌequꞌmal. (Abyssos g12)
32 A ondje u gori paslo je poveliko krdo svinja. Zaklinjahu ga dakle da im dopusti ući u njih. I on im dopusti.
Xkita toqꞌobꞌ che ri Jesús rech kuya bꞌe chike kok chike ri nikꞌaj aq ri tajin keyuqꞌux puꞌwiꞌ ri juyubꞌ. Ri Jesús xuya bꞌe chike.
33 Tada zlodusi iziđoše iz čovjeka i uđoše u svinje. Krdo jurnu niz obronak u jezero i podavi se.
Are xel bꞌik ri itzel taq uxlabꞌal che ri achi, xoꞌk chike ri aq, konojel ri aq xebꞌe pa ri plo, xejiqꞌik.
34 Vidjevši što se dogodilo, svinjari pobjegoše i razglasiše gradom i selima.
Are xkil ri aꞌjyuqꞌabꞌ ri xbꞌantajik, xaꞌnimajik, xkiya utzijoxik ri xkꞌulmatajik chike ri winaq pa ri tinimit, xuqujeꞌ pa taq ri leꞌaj.
35 A ljudi iziđoše vidjeti što se dogodilo. Dođoše Isusu i nađoše čovjeka iz kojega bijahu izašli zlodusi gdje do nogu Isusovih sjedi, obučen i zdrave pameti. I prestraše se.
Xeꞌl kꞌu bꞌik konojel ri winaq chi rilik ri xbꞌantajik, xeꞌkiriqa ri achi ri xel itzel uxlabꞌal che, tꞌuyul rukꞌ ri Jesús, are xkilo chi utz uwach, xuqujeꞌ ukojom chi ratzꞌyaq xkixiꞌj kibꞌ che.
36 A očevici im ispripovijediše kako je opsjednuti ozdravio.
Konojel ri winaq ri xkil ri xkꞌulmatajik xkitzijoj chike ri winaq jas jeꞌ xbꞌan chukunaxik ri achi.
37 I zamoli ga sve ono mnoštvo iz okolice gergezenske da ode od njih jer ih strah velik spopade. On uđe u lađu i vrati se.
Xepe kꞌu ri winaq rech ri tinimit Gadara, xkibꞌochiꞌj ri Jesús, rech kel bꞌik pa ri tinimit, rumal cher sibꞌalaj xkixiꞌj kibꞌ. Ri Jesús xaqꞌan bꞌik pa jun jukubꞌ bꞌinibꞌal xel bꞌik pa ri tinimit.
38 A moljaše ga čovjek iz koga iziđoše zlodusi da može ostati s njim, ali ga on otpusti govoreći:
Ri achi ri xel itzel uxlabꞌal che are xraj xutereneꞌj ri Jesús. Ri Jesús xubꞌij che:
39 “Vrati se kući i pripovijedaj što ti učini Bog.” On ode razglašujući po svem gradu što mu učini Isus.
Chattzalij cho awachoch, chatzijoj ronojel ri nimaq taq jastaq ri xubꞌan ri Dios awukꞌ. Xtzalij kꞌu ri achi pa ri utinimit, xutzijoj ronojel ri xubꞌan ri Jesús rukꞌ.
40 Na povratku Isusa dočeka mnoštvo jer su ga svi željno iščekivali.
Are xtzalij ri Jesús pa Galilea ri winaq ri aꞌyeninaq apanoq xekiꞌkotik are xkil uwach.
41 I gle, dođe čovjek, ime mu Jair, koji bijaše predstojnik sinagoge. Baci se Isusu pred noge i stane ga moliti da dođe u njegovu kuću.
Xopan kꞌu jun achi rukꞌ ri Jesús, ubꞌiꞌ Jairo, jun kꞌamal bꞌe pa ri Sinagoga, xukulik xqaj cho ri Jesús, xuta toqꞌobꞌ che rech keꞌ rukꞌ cho ri rachoch.
42 Imaše kćer jedinicu, otprilike od dvanaest godina, koja umiraše. Dok je onamo išao, mnoštvo ga guralo odasvud.
Jeriꞌ rumal cher ri Jairo xa jun umiꞌal kꞌolik, kabꞌlajuj ujunabꞌ raj kꞌu kakamik, ri Jesús kꞌut xeꞌ rukꞌ ri Jairo, are kꞌu ri winaq sibꞌalaj e kꞌi, kakipuyila ri Jesús.
43 A neka žena koja je već dvanaest godina bolovala od krvarenja, sve svoje imanje potrošila na liječnike i nitko je nije mogao izliječiti,
Kꞌo kꞌu jun ixoq chikixoꞌl ri winaq, kabꞌlajuj junabꞌ xaq katuruw ukikꞌel, maj jun ajkun kwininaq chukunaxik.
44 priđe odostrag i dotaknu se skuta njegove haljine i umah joj se zaustavi krvarenje.
Ri ixoq xqebꞌ chrij ri Jesús, xuchap ri uchiꞌ ri umanta, aninaq xtaniꞌ ri kikꞌ che.
45 I reče Isus: “Tko me se to dotaknu?” Svi se branili, a Petar će: “Učitelju, mnoštvo te gura i pritišće.”
Ri Jesús xuta chike ri winaq: ¿Jachin xinchapowik? Rumal kꞌu cher kojonel ri winaq xkibꞌij chi man aꞌreꞌ taj xechapow ri Jesús, ri Pedro xubꞌij che: Ajtij e sibꞌalaj kꞌi winaq kakipaqchiꞌj la xuqujeꞌ kakipuyij la.
46 A Isus: “Netko me se dotaknuo. Osjetio sam kako snaga izlazi iz mene.”
Ri Jesús xubꞌij che: Kꞌo jun winaq ri xinchapowik. Xinnaꞌo kꞌo chuqꞌabꞌ xel bꞌik chwe.
47 A žena, vidjevši da se ne može kriti, sva u strahu pristupi i baci se preda nj te pred svim narodom ispripovjedi zašto ga se dotakla i kako je umah ozdravila.
Are xril ri ixoq chi xnabꞌetaj ri xubꞌano, kabꞌiribꞌatik, xukulik xqaj cho ri Jesús, chkiwach konojel ri winaq xutzijoj jas rumal xuchap ri manta, xuqujeꞌ chi aninaq xutzirik.
48 A on joj reče: “Kćeri, vjera te tvoja spasila. Idi u miru!”
Ri Jesús xubꞌij che: Numiꞌal, ri akojobꞌal xatukunaj, jat pa jaꞌmaril.
49 Dok je on još govorio, eto jednog od nadstojnikovih s porukom: “Umrla ti kći, ne muči više Učitelja.”
Tajin katzijon na ri Jesús, are xopan jun uꞌtaqoꞌn ri kꞌamal bꞌe rech ri Sinagoga, xuꞌbꞌij che: Man kaya ta chi latzꞌ che ri ajtij, xkam ri amiꞌal.
50 Čuo to Isus pa mu reče: “Ne boj se! Samo vjeruj i ona će se spasiti!”
Are xuta ri Jesús, xubꞌij che ri Jairo: Man kaxiꞌj ta awibꞌ, we kakojo chi kakunataj ri amiꞌal, kakunatajik.
51 Uđe u kuću, ali nikomu ne dopusti da s njim uđe osim Petra, Ivana, Jakova i djetetova oca i majke.
Are xopan ri Jesús cho rachoch ri Jairo, man xuya ta bꞌe xok japachinaq rukꞌ, xwi ri Pedro, Juan xuqujeꞌ ri Jacobo, xuqujeꞌ ri utat unan ri ali.
52 A svi plakahu i žalovahu za njom. A on im reče: “Ne plačite! Nije umrla, nego spava!”
Ri winaq ri e kꞌo chilaꞌ, kakibꞌisoj xuqujeꞌ kakoqꞌej ri ali. Ri Jesús xubꞌij chike, man kixoqꞌ ta chik, ri ali xaq kawarik, man kaminaq taj.
53 No oni mu se podsmjehivahu znajući da je umrla.
Ri winaq are xkita we riꞌ xkichapleꞌj uyoqꞌik ri Jesús rumal cher ketaꞌm chi kaminaq chik ri ali.
54 On je uhvati za ruku i povika: “Dijete, ustani!”
Ri Jesús xuchap ri uqꞌabꞌ ri ali, xubꞌij che: Chatwaꞌjiloq ali.
55 I povrati joj se duh i umah ustade, a on naredi da joj dadu jesti.
Ri ali aninaq xwaꞌjilik, xtzalij loq ri ranimaꞌ. Ri Jesús kꞌut xtaqan chuyaꞌik uwa ri ali.
56 Njezini se roditelji začudiše, a on zapovjedi da nikome ne reknu što se dogodilo.
Sibꞌalaj xemayijan ri utat unan ri ali. Ri Jesús xubꞌij chike chi man kakitzijoj ri xkꞌulmatajik che jun chik.
