Luka 20
1 Jednog dana dok je naučavao narod u Hramu i naviještao evanđelje, ispriječe se glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama
Jek đes dok o Isus sikavelas e theme ando Hramo thaj navestilas e Bahtali nevimata, aviline leste e šorvale rašaja, e sikavne e Mojsiješće zakonestar thaj vi aver e židovske starešine
2 pa mu dobace: “Reci nam kojom vlašću to činiš ili tko ti dade tu vlast?”
thaj phučline les: “Phen amenđe ko dija tut vlast te ćeres godova? Ko ovlasitisarda tut pale godova?”
3 On odgovori: “Upitat ću i ja vas. Recite mi:
A o Isus phendas: “Vi me tumen vareso phučava: Phenen manđe
4 krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?”
Dali o Del phenda e Jovanošće te bolel e manušen, ili e manuša phendine lešće te ćerel godova?”
5 A oni smišljahu među sobom: “Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu ne povjerovaste?'
A von počnisardine te raspravin pes maškar peste: “Te phendam katar o Del, phenela amenđe sostar askal či paćaine lešće?
6 A reknemo li 'od ljudi', sav će nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok.”
A te phendam katar o manuš, sa o them čhudelape barenca pe amende dok či mudaren men. Kaj o them paćal kaj sas o Jovano proroko.”
7 I odgovore da ne znaju odakle.
Zato phendine e Isusešće kaj či džanen kastar avilo e Jovanesko autoriteto te bolel.
8 I Isus reče njima: “Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.”
A o Isus phendas lenđe: “Askal ni me tumenđe či phenava katar man vlast!”
9 Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: “Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.”
Pale godova o Isus phendas e themešće akaja usporedba: “Varesavo manuš zasadisardas o vinograd thaj iznajmisarda les e vinogradarenđe. A askal otputuisarda pe lungo vrjama.
10 “Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.
Kana avili e vrjama pale berba, bičhaldas pire slugo ke vinogradarja te kušen lesko deo savo bijandas e drak. Ali e vinogradarja mardine les thaj bičhaldine les palpale čuče vastenca.
11 Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.
Pe godova vo bičhalda lenđe aver slugo. Ali von vi godole mardine, mardine muj lestar thaj bičhaldine le palpale čuče vastenca.
12 Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše.”
Bičhaldas lenđe vi e trito. A von vi les izranisardine thaj tradine les.
13 “Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'
Pe godova o gospodari e vinogradesko phendas: ‘So te ćerav? Bičhalava lenđe mungre voljeno čhaves. Les valda poštuina kaj si mungro čhavo.’
14 Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'
Ali kana e vinogradarja dikhline e čhaves, počnisardine te ćeren svato maškar pende: ‘Akava si o nasledniko. Ajde te mudaras les thaj o naslestvo avela amaro.’
15 Izbaciše ga iz vinograda i ubiše.” “Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?
Tradineles avri andar o vinogrado thaj mudardine les. So gndin so ćerela lenca o gospodari e vinogradesko kana ašunela so sas?
16 Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.” Koji ga slušahu rekoše: “Bože sačuvaj!”
Avela thaj mudarela godole vinogradaren, a o vinograd dela aver vinogradarenđe ando najam.” A okola save ašunenas e Isuse phendine: “Amen vareso gajda nikad či ćerdamas!”
17 A on ih ošinu pogledom i reče: “A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?
A o Isus lačhe dikhlas pe lende thaj phendas: “A so askal značil okova odlomko savo ramol ando Sveto lil: ‘O bar saves čhudine e graditeljurja postanisardas o bar zaglavno?’
18 Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.”
Te ko god perel pe godova bar phađela pes, a godova bar smrskola okoles pe kaste perel.”
19 Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.
E sikavne e Mojsiješće zakonestar thaj e šorvale rašaja kamline odma te astaren les kaj lačhe džangline kaj godoja usporedba odnosilpe pe lende, ali daranas katar o them.
20 Vrebajući na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u riječi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.
Katar askal počnisardine te vrebin les thaj bičhaldine e špijunen save ćerenas pe kaj si iskrene te šaj optužin e Isuse kaj phenda vareso bilačhe thaj te predain les e rimske upravitelješće.
21 Upitaše ga dakle: “Učitelju, znamo da pravo zboriš i naučavaš te nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjem.
Thaj phučline e Isuse: “Sikavneja! Džanas kaj phenes čačipe thaj sikaves ispravno, thaj či dićhes ko si ko, nego čačes sikaves e Devlesko drom.
22 Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?”
Phen amenđe dali trubul te amen e Židovurja das e carošće o porez ili te či das?”
23 Proničući njihovu lukavost, reče im:
A o Isus dikhlas kaj kamen te astaren les ande zamka thaj phendas lenđe:
24 “Pokažite mi denar.” “Čiju ima sliku i natpis?”
“Sikaven manđe e kovanica savjava poćinen o porez. Kasko si akava liko thaj o alav pe late?” A von phendine: “E carošći.”
25 A oni će: “Carevu.” On im reče: “Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje.”
“Askal den e carošće so si e carosko, a e Devlešće so si e Devlesko.”
26 I ne mogoše ga uhvatiti u riječi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.
Gajda naštik arakhline doš ande okova so o Isus phenda anglo them, nego ačhiline zadivime lešće naukava thaj ačhiline bi alavesko.
27 Pristupe mu neki od saduceja, koji niječu uskrsnuće. Upitaše ga:
Askal aviline leste varesave saduceja, save phenen kaj naj uštipe andar e mule. Thaj phučline e Isuse:
28 “Učitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece čiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.
“Sikavneja, o Mojsije ramosardas amenđe te mulo varekasko phral saves sas romnji, a nas les čhavra, neka lesko phral lel lešće romnja sar voj bijandas lešće čhavo savo nasledila e imovina okolešći savo mulo thaj te inđarel lesko prezime.
29 Bijaše tako sedmero braće. Prvi se oženi i umrije bez djece.
Gajda sas efta phral. Prvo phral oženisajlo thaj mulo, a nas les čhavra.
30 Drugi uze njegovu ženu,
Aver phral oženisajlo lešće romnjasa ali vi vo mulo,
31 onda treći; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.
askal o trito thaj gajda vi sa efta muline, a či mukline čhavra.
32 Naposljetku umrije i žena.
Po krajo muli vi e romnji.
33 Kojemu će dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuću? Jer sedmorica su je imala za ženu.”
Kašći romnji askal voj avela kana e manuša uštena andar e mule kana sas romnji sa efta phralenđi?”
O Isus phendas lenđe: “E manuša akale themešće udainape thaj ženinape. (aiōn g165)
35 No oni koji se nađoše dostojni onog svijeta i uskrsnuća od mrtvih niti se žene niti udaju. (aiōn g165)
Ali okolen saven o Del dićhel kaj si dostojne te ušten andar e mule thaj traina ande okova them savo avela, či ženinape niti udainape. (aiōn g165)
36 Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anđelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća.”
Von majbut naštik ni merena, kaj avena slične sar e anđelurja. Von si čhave e Devlešće kaj vo bolda len palpale andar e mule.
37 “A da mrtvi ustaju, naznači i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.
A kaj e mule uštena, godova čak vi o Mojsije potvrdisardas ando odlomko po than kaj phabolas o grmo kaj e Gospode akhardas e Avraamešće Devleja, e Isakošće Devleja thaj e Jakovešće Devleja dumut nakon so von muline.
38 A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!”
A o Del naj Del e mulengo nego o Del e džudengo, kaj si savora ande leste džude.”
39 Neki pismoznanci primijete: “Učitelju! Dobro si rekao!”
Pe godova phendine lešće varesave sikavne e Mojsiješće zakonestar: “Sikavneja! Lačhe phendan!”
40 I nisu se više usuđivali upitati ga bilo što.
Thaj khonik majbut či usudisajlo te vareso phučel les.
41 A on im reče: “Kako kažu da je Krist sin Davidov?
Askal o Isus phučla len: “Sostar phenelpe kaj si o Hristo samo potomko e carosko Davidesko?
42 Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna
Pa korkoro o David phenel ande knjige psalmurja: ‘Phenel o Gospod mungre Gospodešće: Beš pe mungri počasno desno rig
43 dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'
dok či čhav ćire dušmajen tale ćire pungre.’
44 David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?”
Korkoro o David akhardas les pire Gospodeja. Sar askal avilosas samo lesko potomko?”
45 I pred svim narodom reče svojim učenicima:
Askal anglo sa o them, o Isus phendas pire učenikonenđe:
46 “Čuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama,
“Len tumen sama katar e sikavne e Mojsiješće zakonestar, save volin te phiravenpe ande lundže haljine, volin te e manuša pozdravin len pe javne thana, thaj te bešen pe prve thana ande sinagoge, thaj e počelja pe gozbe.
47 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda.”
Bi ladžavesko len katar e udovice okova so silen thaj hohamne molinpe dugo e Devlešće. Von avena majstrogo osudime.”
