Luka 15
1 Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.
E kꞌi kꞌu aꞌjmakibꞌ xuqujeꞌ e tal taq alkabal xeqet rukꞌ ri Jesús chutatabꞌexik.
2 Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: “Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.”
Rumal riꞌ ri e fariseos xuqujeꞌ ri aꞌjtijabꞌ rech ri taqanik xkichapleꞌj wixwatem xkibꞌij: Waꞌ we achi riꞌ kuꞌkꞌamawaꞌj xuqujeꞌ kawaꞌ kukꞌ ri aꞌjmakibꞌ.
3 Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
Ri Jesús kꞌut xutzijoj we jun kꞌambꞌejabꞌal noꞌj riꞌ chike:
4 “Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?
Qaꞌnampe che jun chiꞌwe e kꞌo jun ciento uchij, kasach kꞌu kan jun chike. ¿La man kꞌu kuꞌya kan ri junmuchꞌ bꞌelej lajuj cho ri saq, kꞌa te riꞌ katzalij chutzukuxik ri xsach kanoq, kꞌa kuꞌriqa na loq?
5 A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan
Are kuriq ri uchij sibꞌalaj kakiꞌkotik, kukꞌyaq loq chwi utelebꞌ.
6 pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
Katzalij loq cho ri rachoch, kuꞌmulij ri e rech taq chꞌabꞌeꞌn xuqujeꞌ ri uꞌkꞌulja ja kubꞌij chike: “Chixkiꞌkot wukꞌ, rumal xinriq ri nuchij ri xsach kanoq.”
7 Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja.”
Je xuqujeꞌ kakꞌulmataj pa ri kaj kabꞌan nimaqꞌij rumal jun ajmak ri kukꞌex ukꞌuꞌx man are ta kabꞌan nimaqꞌij chike ri junmuchꞌ bꞌelej lajuj e sukꞌ taq winaq ri man kajawataj kakikꞌex kikꞌuꞌx.
8 “Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?
Xuqujeꞌ qaꞌnampe che we kꞌo jun ixoq ri kꞌo lajuj saqa pwaq rukꞌ, kutzaq kꞌu jun chike, ¿la man kꞌu kutzij jun qꞌaqꞌ riꞌ pa ri ja, xuqujeꞌ kumes ri upaja, kuchapleꞌj utzukuxik kꞌa kuriq na?
9 A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'
Are kꞌu kuriqo, kuꞌmulij kꞌu ronojel ri e rech taq chꞌabꞌeꞌn xuqujeꞌ ri uꞌkꞌulja are, kubꞌij riꞌ chike: “Chixkiꞌkot wukꞌ xinriq le nurajil le xtzaqik.”
10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika.”
Ri Dios xuqujeꞌ e rachiꞌl ri angelibꞌ kekiꞌkotik are kukꞌex ukꞌuꞌx ri jun ajmak.
11 I nastavi: “Čovjek neki imao dva sina.
Ri Jesús xubꞌij: Kꞌo jun achi, ri e kꞌo kebꞌ ralkꞌwaꞌl.
12 Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.
Ri koꞌl chike xubꞌij che ri utat: “Tat, ya la ri wechabꞌal.” Xaq jeriꞌ ri tat xujach ri umebꞌail chike ri uꞌkꞌojol.
13 Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno.”
Are xikꞌow kebꞌ oxibꞌ qꞌij, ri kꞌojolaxel xumulij ronojel ri kꞌo rukꞌ, xukꞌayij kanoq. Kꞌa te riꞌ xeꞌ pa jun naj alaj tinimit, chilaꞌ xkꞌojiꞌ wi, xusachachej ronojel ri pwaq rajil ri rechabꞌal, maj pa sukꞌ ri xubꞌano.
14 “Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.
Xa kꞌu are xsachtaj ronojel ri urajil, xpe jun nimalaj wiꞌjal pa ri tinimit riꞌ, xuchapleꞌj kꞌu numik.
15 Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.
Xuriq kꞌu jun achi, xuta uchak che. Ri achi xuya uchak ri ala, xutaq bꞌik chikiyuqꞌuxik aq cho jun saq.
16 Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.”
Sibꞌalaj are kꞌu karaj kutij ri kechaꞌ ri aq, xa kꞌu maj jachin ri kayoꞌw che.
17 “Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!
Kꞌisbꞌal kꞌu rech xuchomaj: “Sibꞌalaj kꞌo kiwa ri rajchak ri nutat, ri in kꞌut tajin kinkam che numik waral.
18 Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!
Kintzalij waꞌ cho rachoch ri nutat, kinbꞌij waꞌ che: ‘Xinmakun cho ri Dios xuqujeꞌ cho la nutat.
19 Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'”
Man taqal ta chi chwe kabꞌij kꞌojol la chwe, bꞌana la chi kinux jun ajchak la.’”
20 “Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.
Xwaꞌjilik, xutaqej ri ubꞌe, xtzalij kꞌu cho rachoch ri utat. Kꞌanaj kꞌu na kꞌo wi loq, xtoqꞌobꞌax uwach are xilitaj apanoq rumal ri utat, kaxikꞌanik xuꞌkꞌulaj apanoq, xumatzej ri ukꞌojol xuqujeꞌ xutzꞌumaj.
21 A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'
“Tat, ri in xinmakunik cho ri kaj xuqujeꞌ cho la, taqal ta chi chwe kabꞌij kꞌojol la chwe,” xcha ri ala.
22 A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!
Are kꞌu ri tataxel aninaq xtaqan chike ri e patanil taq rech, xubꞌij: “Aninaq chikꞌama loq ri jeꞌl laj atzꞌyaq rech kukojo, xuqujeꞌ chikojo jun mulqꞌabꞌ che ri uqꞌabꞌ, xuqujeꞌ chikojo uxajabꞌ che ri raqan.
23 Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo
Jiꞌkꞌama loq xuqujeꞌ chikamisaj ri chomalaj wakax rech kaqabꞌan nimaqꞌij.
24 jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti.”
Rumal cher ri nukꞌojol ri xkamik, xkꞌastaj chi kꞌu na loq, waꞌ sachik, xa kꞌu xqariq na.” Xaq jeriꞌ xkichapleꞌj ubꞌanik nimaqꞌij.
25 “A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru
Are kꞌu ri nabꞌyal kꞌojolaxel bꞌenaq cho ri saq, are kꞌu xtzalij loq xuta ri qꞌojom rech ri xojow.
26 pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
Xusikꞌij kꞌu jun chike ri patanijelabꞌ, xuta che jas tajin kakꞌulmatajik.
27 A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'
Xubꞌij kꞌu ri patanijel che: “Xtzalij loq ri achaqꞌ, utz uwach, rumal kꞌu rech xtaqan ri atat chukamisaxik ri chomalaj wakax.”
28 A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
Sibꞌalaj xyakataj kꞌu royawal ri nabꞌyal kꞌojolaxel man xraj ta kꞌut xok bꞌik, xel kꞌu na loq ri tataxel chutayik toqꞌobꞌ che chi kok bꞌik pa ja.
29 A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.
Ri nabꞌyal kꞌojolaxel xubꞌij che ri utat: “Xwimpe chilaꞌ la sibꞌalaj kꞌi junabꞌ nupatanim la, xa ta ne nitzꞌ inkꞌululaꞌninaq che la, xa ta kꞌu ne jun laj nukꞌisikꞌ yaꞌom la chwe rech kinbꞌan nimaqꞌij kukꞌ ri e wech taq chꞌabꞌeꞌn.
30 A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'
Are kꞌu xul we kꞌojol la riꞌ, ri xusach kan ronojel ri qꞌinomal la kukꞌ taq ixoqibꞌ, lal kataqan la che ukamisaxik ri chom laj wakax.”
31 Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.
Ri tataxel xubꞌij che: “Nukꞌojol, at kꞌolinaq wi at wukꞌ, ronojel ri nujastaq awe at.
32 No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'”
Xa kꞌu rajawaxik xqabꞌan nimaqꞌij, xuqujeꞌ xujkiꞌkotik rumal cher we awachalal we xkamik, xkꞌastaj loq, pune xsach na, xqariq chi kꞌu na.”
