< Luka 1 >

1 Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -
Кана бут ко манушэндар ачиле тэ зачинэ дума пала кода, со стердапэ машкар амэн,
2 kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -
и сар амэнди розпхэндэ мануша, савэ англунэ дивэндар дыкхле кода, со сля, тай терэнас бути важ Дэвлэхкэрэ Лавэ,
3 pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati
тунчи и манди, пативало Феофило, авиля пэ гындо тэ розлэпэ дэ кодэлэ, со стердапэ англунэ дивэндар, тай екх пала аврэ тэ чинэ тути,
4 da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.
соб ту тэ полэх, пэ скици исин чячюно сикляримо, саво ту прылилян.
5 U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.
Дэ кодыя вряма, кала Иродо сля тхагари дэ Иудея, джювда екх рашай, саво вджялас дэ рашаенгири группа, тев сля пхурэдэрэґа Авии. Лэ акхарэнас Захария, тай лэхкиря ромняґа сля Елизавета, манушни Ааронохкэрэ родостар.
6 Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.
Вонэ лэдуй сле дэвликунэ мануша, и лэнгоро джювимо сля бидошакоро. И вонэ джювдэ пав Дэвлэ Раехкэрэ заповеди и пав дума Дэвлэхкири.
7 No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.
Лэндэ на сля чяворэн, колэсти со Елизаветатэ на выджялас тэ авэ пхаряґа, и вонэ лэдуй сле дэ пуранэн бэршэн.
8 Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,
Екхвар поджиля вряма Захариясти рашаенца тэ лиджя бути англа Дэвлэ.
9 ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.
Сар прылито сля рашаендэ, вонэ чутэ жребии, касти тэ джя дэ храмо, тай Захариясти выпэля тэ заджя дэ храмо Раехкоро и тэ ваздэ тхув.
10 Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.
Дэ кодыя вряма, кала Захария ваздэлас тхув дэ храмо, всавэрэ мануша мангэнаспэ аври, дэ грэда.
11 A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.
Тунчи сикавдапэ Захариясти Раехкоро ангело, пав чячи риг жэртвенникостар, пэ савэ ваздэнас тхув Дэвлэсти.
12 Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.
Кала Захария удыкхля ангело, дэня пэ лэстэ дар, и затинисиля даратар лэхкоро їло.
13 No anđeo mu reče: “Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.
Ангело пхэнда лэсти: — На дар, Захария! Шунда Дэвэл мангимо тиро, тай ромни тири, Елизавета, бэнёла тути чявэ, и дэґа лэсти лав Иоанно.
14 Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.
Тиро їло авэла бахтало баря лошатар, и Иоаннохкэрэ бэнимасти лошавэна бут мануша.
15 Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.
Авэла вов барэ манушэґа англа Рае: на пэла мол и мортхали тай Свэнтонэ Фаноґа авэла пхэрдо инте тала дакэрэ їлэ.
16 Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.
Бутэн манушэн дэ Израили вов рисарэла Раестэ, лэнгэрэ Дэвлэстэ.
17 Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.”
Вов джяла англа Рае, тай Ильяхкэрэ фано и зор авэна пэ лэстэ, и вов рисарэла дадэнгэрэ їлэ лэнгэрэ чярэндэ, тай накандунэн рисарэла свэнтонэ годятэ, тай лачярэла манушэн, соб тэ авэн вонэ англа Дэвлэ.
18 Nato Zaharija reče anđelu: “Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi.”
Захария пхэнда ангелости: — Сар манди тэ патя кадэлэсти? Мэ пхуро, тай ромни мури дэ пуранэн бэршэн.
19 Anđeo mu odgovori: “Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.
Ангело пхэнда лэсти: — Мэ Гавриило, саво ачел англа Дэвлэ, тай бичалдо тэ дэдумэ туґа и тэ розпхэнэ тути пала када вса.
20 I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude.”
Акэ, ту авэґа лало и ни екх лав на пхэнэґа ды кодэлэ, сар вса стерэлапэ. Кодэлэсти со ту на патинян мурэ лавэсти, пав савэ стерэлапэ вса дэ пэхкири вряма.
21 Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.
А мануша дожутярэнас Захария аври тай на полэнас, сости вов на выджял храмостар скици вряма.
22 Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.
Кала вов выджиля храмостар, тунчи на сґалювда тэ выпхэнэ ни екх лав, нэ кици сикавэлас вастэнца, сар лало. Тунчи мануша полиле, со Дэвэл сикавда лэсти вари-со дэ храмо.
23 Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.
Ай кала проджиля лэхкири вряма тэ лиджя бути дэ храмо, Захария рисиля цэрэ.
24 Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:
Проджиля набут вряма, и Елизавета, ромни лэхкири, ачиля пхари тай гаравэласпэ манушэндар панч чён.
25 “Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima.”
Тай пхэнэлас: — Со терда манца Рай? Вздыкхляпэ пэ ман! И слиля ладжявимо мандар англа манушэн!
26 U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret
Пэ шовто чён, сар Елизавета ачиля пхари, ангело Гавриило сля бичалдо Дэвлэстар дэ форо Назарето, саво ачел дэ пхув Галилея,
27 k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.
чятэ, савя акхарэнас Мария, пала савя дэне лав тэ отдэ ла пала Иосифо Давидохкэрэ родостар.
28 Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!”
Ангело авиля латэ тай пхэнда: — Лошав, бахтали! Рай исин туґа!
29 Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.
Вой на полиля, со када терэлпэ тай сар тэ полэ лэхкэрэ лава.
30 No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.
Ангело пхэнда лати: — На дар, Мария! Дэвэл дэня тути бахт бари!
31 Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.
Акэ, ту авэґа пхари тай бэнёґа Чяворэ, и дэґа Лэсти Лав Исусо.
32 On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,
Вов авэла баро, тай Лэ авэна тэ акхарэ Барэдэрэхкоро Чяво. Дэвэл Рай дэла Лэсти троно, пэ савэ бэшэлас тхагари Давидо, дад Лэхкоро.
33 i kraljevat će nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja.” (aiōn g165)
И авэла Вов Тхагари дэ родо Иаковохкоро, и Тхагаримо Лэхкоро никала на пэрэачела. (aiōn g165)
34 Nato će Marija anđelu: “Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?”
Мария пхучля ангелостар: — Сар откада вса авэла, кала мэ чей и муршэ на джянав?
35 Anđeo joj odgovori: “Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.
Ангело пхэнда лати: — Свэнто Фано сджяла упрал пэ тут, и зор Барэдэрэхкири ушарэла тут. И кодэлэсти Свэнто, Саво бэнёлапэ, акхарэлапэ Дэвлэхкэрэ Чявэґа.
36 A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.
Акэ и Елизавета, тирэ родостар, пэ савя пхэнэнас «бичяворэнгири», шовто чён, сар ачиля пхари дэ пуранэн бэршэн.
37 Ta Bogu ništa nije nemoguće!”
Акэ, важ Дэвлэ нэнай нисо, соб Вов тэ на стерэл!
38 Nato Marija reče: “Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!” I anđeo otiđe od nje.
Тунчи Мария пхэнда: — Дэвэл — муро Хулай, мэк авэла вса, сар ту пхэндан. Тай отджиля латар ангело.
39 Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.
Проджиля набут вряма, и Мария стидэняпэ тай сигэдэр джиля дэ форо Иудеенгоро, саво ачелас машкар плаен.
40 Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.
Тай авиля дэ цэр Захариястэ и наисардапэ Елизаветаґа.
41 Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga
Кала Елизавета шунда лакэрэ лава, подхукля чяворо тала лакэрэ їлэ, и пэ Елизавета сджиля Свэнто Фано.
42 i povika iz svega glasa: “Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!
Вой ваздэня пэхкоро ґласо тай пхэнда: — Бахтали ту машкар джювлен, тай бахтало Чяворо, Савэ ту пхиравэх тала тирэ їлэ!
43 Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?
Пала со манди кадыя бахт, со авиля мандэ Мурэ Раехкири дэй?
44 Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.
Кала ашундом тиро ґласо, тунчи ваздэняпэ чяворо дэ мурэ їлэ лошаґа.
45 Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!”
Бахтали ту, колэсти со патинян и Раехкэрэ лавэсти и со авэла кади, сар Вов пхэнда!
46 Tada Marija reče: “Veliča duša moja Gospodina,
И пхэнда Мария: — Ашарэл Рае води муро,
47 klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,
и лошавэл фано муро англа Дэвлэ мурэ, Саво фирисарэл ман.
48 što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
Вов удыкхля ман, бутярня, сави нисо на ачел, и акана всавэрэ родуря пхэнэна, со бахтали мэ,
49 Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!
кала шунэна, со Дэвэл Зорало стерда важ ман кадэва баро рындо. И свэнто исин Лав Лэхкоро!
50 Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.
И родонэндэ, савэ полэн и трашан Лэстар, Вов обрисявэл ковло їло Пэхкоро!
51 Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.
Барэ рындуря стерда Вов зоралэ вастэґа, розпхагля дрома пхутимаренди.
52 Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.
Вов счута раен лэнгэрэ трононэндар и ваздэня упрэ чёрэн,
53 Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.
бокхалэн чялярда лачимаґа, ай барвалэн мукля шушэ вастэнца.
54 Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:
Авиля Лэсти пэ гындо тэ подрицарэ Израиле, бутярнэ Лэхкэрэ,
55 spomenuti se dobrote svoje prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.” (aiōn g165)
сар дэня Вов лав амарэ дадэнди, Авраамости тай лэхкэрэ родости пэ всавири вряма. (aiōn g165)
56 Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.
Мария просля латэ пашэ трин чён тай рисиля цэрэ.
57 Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.
Тай авиля вряма Елизаветати тэ бэнё, и вой бэня чяворэ.
58 Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.
Пашунэ мануша и родо лакоро шундэ, сар Рай дэня лати баро лачимо Пэхкоро, тай лошавэнас їтханэ лаґа.
59 Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,
Пэ охто диво авиле вонэ тэ обчинэ чяворэ, и камле тэ дэ лэсти лав Захария, кади, сар акхарэнас лэхкэрэ дадэ.
60 no mati se njegova usprotivi: “Nipošto, nego zvat će se Ivan!”
Нэ Елизавета, лэхкири дэй, пхэнда: — Нат, дэн лэсти лав Иоанно.
61 Rekoše joj na to: “Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao.”
Пхэндэ лати: — Ника дэ тумаро родо кади на акхарэн!
62 Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.
Тай пхученас вастэнца лэхкэрэ дадэстэ, Захариястэ, камле тэ уджянэ лэстэ, сар вов камэл тэ акхарэ чяворэ.
63 On zaiska pločicu i napisa “Ivan mu je ime!” Svi se začude,
Захария помангля сандёры важ лилэн тай чинда упрал: «Лэсти лав Иоанно». Всавэрэ прылиле када пала дыво.
64 a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.
Тунчи отмукля лэсти муй и чиб, и вов ачиля тэ дэдумэ тай тэ ваздэ слава Дэвлэсти.
65 Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.
И всавэрэн пашунэн облиля бари дар, и када вса розджиляпэ пав всавири Иудея плаенгири.
66 I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: “Što li će biti od ovoga djeteta?” Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.
Мануша, савэ шундэ вса кода, пхученас еджинэ пэстэ: — Каґа дурэдэр авэла кадэва чяворо? И Раехкоро васт сля пэ чяворэ.
67 A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati:
Ай Свэнто Фано сджиля пэ Захария, Иоаннохкэрэ дадэ, и вов ачиля тэ дэдумэ Дэвлэстар:
68 “Blagoslovljen Gospodin Bog Izraelov, što pohodi i otkupi narod svoj!
— Тэлював англа Тут, Бахтало Рай, Дэвэл Израилехкоро! Ту авилян Тирэ манушэндэ тай фирисардан лэн.
69 Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,
Ваздэня важ амэн Фирисаре цэрэстар, савэстар исин Тиро бутярно Давидо,
70 kao što obeća na usta svetih proroka svojih odvijeka: (aiōn g165)
зрицардан Тиро лав, саво Ту пхэнэґас дэ думутни вряма Тирэ свэнтонэ англунаренца, (aiōn g165)
71 spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;
со фирисарэґа амэн врыжымашэндар, кодэлэндар, савэ вурыцён амэндар.
72 iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,
Вов сикавда ковло їло Пэхкоро амарэ дадэнди тай на бистарда, со спхангля лэнца Еджино Пэ Свэнтонэ заветоґа.
73 zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati
Солаханя Вов Авраамости, амарэ дадэсти,
74 te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha
со фирисарэла амэн врыжымашэндар, соб амэ битрашакаро тэ терах свэнто бути англа Лэстэ,
75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.
соб тэ авэл амаро джювимо свэнто тай чячюно англа Лэхкоро Муй всавэрэ бэрша амарэ.
76 A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,
И тут, чяворо, акхарэна Барэдэрэхкоро англунари, колэсти со ту джяґа англа Рае и лачярэґа Лэсти дром,
77 da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,
и тховэґа Лэхкэрэ манушэнди дэ гындо, со Дэвэл злэл лэндар бэзимо и фирисарэла лэнгэрэ водя.
78 darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine
Пэхкэрэ ковлэ їлэстар Дэвэл бичалэла амэнди Кхам, Саво ваздэлапэ дэнзор,
79 da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira.”
и манушэнди, савэ мэрэн дэ калима, дэла одуд и сикавэла амэнди дром, саво анэл пачя.
80 Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.
Ай чяворо барёлас, тай фано лэхкоро ачелас зорало, и сля вов дэ шуки пхув ды кодыя вряма, кала трэбуни лэсти сля тэ сикавэпэ манушэнди дэ Израили.

< Luka 1 >