Job 29

1 Job nastavi svoju besjedu i reče:

ヨブまた語をつぎて曰く

2 “O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,

嗚呼過にし年月のごとくならまほし 神の我を護りたまへる日のごとくならまほし

3 kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,

かの時には彼の燈火わが首の上に輝やき彼の光明によりて我黑暗を歩めり

4 kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,

わが壯なりし日のごとくならまほし 彼時には神の恩惠わが幕屋の上にありき

5 kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,

かの時には全能者なほ我とともに在し わが子女われの周圍にありき

6 kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!

乳ながれてわが足跡を洗ひ 我が傍なる磐油を灌ぎいだせり

7 Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,

かの時には我いでて邑の門に上りゆき わが座を街衢に設けたり

8 vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.

少き者は我を見て隱れ 老たる者は起あがりて立ち

9 Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.

牧伯たる者も言談ずしてその口に手を當て

10 Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.

貴き者も聲ををさめてその舌を上顎に貼たりき

11 Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.

我事を耳に聞る者は我を幸福なりと呼び 我を目に見たる者はわがために證據をなしぬ

12 Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.

是は我助力を求むる貧しき者を拯ひ 孤子および助くる人なき者を拯ひたればなり

13 Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.

亡びんとせし者われを祝せり 我また寡婦の心をして喜び歌はしめたり

14 Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.

われ正義を衣また正義の衣る所となれり 我が公義は袍のごとく冠冕のごとし

15 Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,

われは盲目の目となり跛者の足となり

16 otac ubogima, zastupnik strancima.

貧き者の父となり知ざる者の訴訟の由を究め

17 Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.

惡き者の牙を折り その齒の間より獲物を取いだせり

18 Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'

我すなはち言けらく 我はわが巣に死ん 我が日は砂の如く多からん

19 Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.

わが根は水の邊に蔓り 露わが枝に終夜おかん

20 Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'

わが榮光はわが身に新なるべくわが弓はわが手に何時も強からんと

21 Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.

人々われに聽き默して我が敎を俟ち

22 Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.

わが言し後は彼等言を出さず 我説ところは彼等に甘露のごとく

23 Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.

かれらは我を望み待つこと雨のごとく 口を開きて仰ぐこと春の雨のごとくなりき

24 Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.

われ彼等にむかひて笑ふとも彼等は敢て眞實とおもはず我面の光を彼等は除くことをせざりき

25 Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.

われは彼等のために道を擇び その首として座を占め 軍中の王のごとくして居り また哀哭者を慰さむる人のごとくなりき