Izaija 20

1 U godini kad je vrhovni vojskovođa, koga bijaše poslao Sargon, kralj asirski, došao u Ašdod, napao ga i zauzeo,

‌ʻI he taʻu naʻe haʻu ai ʻa Tatani ki ʻAsitoti, (i he kuonga naʻe fekau ia ʻe Sakone ko e tuʻi ʻo ʻAsilia, ) ʻo ne tauʻi ʻa ʻAsitoti, pea lavaʻi ia;

2 u to vrijeme reče Jahve po Izaiji, sinu Amosovu: “Hajde, skini kostrijet s bokova i obuću izuj s nogu.” On to učini te iđaše gol i bos.

‌ʻI he kuonga pe ko ia naʻe folofola ʻa Sihova kia ʻIsaia ko e foha ʻo ʻAmosi, ʻo pehē, “ʻAlu ʻo vete ʻae tauangaʻa mei hoʻo noʻotanga vala, pea toʻo ʻae topuvaʻe mei ho vaʻe. Pea naʻa ne fai ia, ʻo ʻeveʻeva taʻehakofu pea taʻetopuvaʻe.

3 Tada reče Jahve: “Kao što je sluga moj Izaija tri godine išao gol i bos kao znak i znamenje Egiptu i Kušu,

Pea naʻe pehē ʻe Sihova, ʻO hangē kuo ʻeveʻeva telefua pea taʻehatopuvaʻe ʻa ʻeku tamaioʻeiki ko ʻIsaia ʻi he taʻu ʻe tolu ko e fakaʻilonga mo e meʻa fakaofo ki ʻIsipite pea ki ʻItiopea;

4 tako će kralj asirski odvesti sužnje iz Egipta i izgnanike iz Kuša, mlade i stare, gole i bose, otkrivenih zadnjica, sramote Egipta.

‌ʻE pehē ʻae taki pōpula ʻe he tuʻi ʻo ʻAsilia ʻae kakai ʻo ʻIsipite, pea mo e kakai pōpula ʻo ʻItiopea, ʻae talavou mo e mātuʻa, ʻae telefua mo e taʻehatopuvaʻe, ʻio, ʻi he taʻekofu honau kongaloto, ko e fakamā ʻoe kakai ʻIsipite.

5 Zbunit će se tad i posramiti zbog Kuša, svoje uzdanice, i Egipta, svojega ponosa.

Pea te nau manavahē pea mā ki ʻItiopea ko ʻenau ʻamanaki, pea mo ʻIsipite ko honau vikivikiʻanga.

6 I reći će u onaj dan stanovnici ovog primorja: 'Eto, to je uzdanica naša kojoj se utjecasmo da nam pomogne i spasi nas od kralja asirskoga. A kako da se mi spasimo?'”

Pea ʻe pehē ʻae tangata ʻoe fonua ni ʻi he ʻaho ko ia, ‘Vakai ʻoku pehē ʻemau ʻamanaki, ʻaia naʻa mau hola ki ai ke maʻu ʻae tokoni ke mau hao ai mei he tuʻi ʻo ʻAsilia: pea ʻe fēfē koā ʻemau hao?’”