Izlazak 1

1 Ovo su imena Izraelovih sinova koji su s Jakovom sišli u Egipat, svaki sa svojim domom:

Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

2 Ruben, Šimun, Levi i Juda;

Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3 Jisakar, Zebulun i Benjamin;

Исахар, Завулон и Венијамин,

4 Dan i Naftali; Gad i Ašer.

Дан и Нефталим, Гад и Асир.

5 U svemu Jakovljevih potomaka bijaše sedamdeset duša. A Josip je već bio u Egiptu.

А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

6 I umre Josip, a pomru i sva njegova braća i sav onaj naraštaj.

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

7 Ali su Izraelci bili rodni, namnožili se i silno ojačali, tako da su napučili zemlju.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

8 Uto u Egiptu zavlada novi kralj koji nije poznavao Josipa.

Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

9 I reče on svome puku: “Eto, sinovi su Izraelovi postali narod brojan i moćniji od nas.

И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

10 Hajde, postupimo mudro s njima: spriječimo im porast, da se u slučaju rata ne pridruže našim neprijateljima, da ne udare na nas i napokon ne odu iz zemlje.”

Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

11 I postaviše nad njima nadglednike da ih tlače teškim radovima. Tako su faraonu sagradili gradove-skladišta: Pitom i Ramses.

И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

12 Ali što su ih više tlačili, oni se još više množili, napredovali i širili se, tako da su Egipćani strahovali od Izraelaca.

Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

13 I Egipćani se okrutno obore na Izraelce.

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

14 Ogorčavali su im život teškim radovima: pravljenjem meljte i opeke, različitim poljskim poslovima i svakovrsnim naporima koje im nemilosrdno nametahu.

И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

15 Egipatski se kralj obrati i na hebrejske babice, od kojih jednoj bijaše ime Šifra, a drugoj Pua, pa im naredi:

И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

16 “Kad u porodu pomažete Hebrejkama, dobro pogledajte oba kamena sjedala: ako je muško dijete, ubijte ga; ako je žensko, neka živi.

И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

17 Ali su se babice bojale Boga i nisu činile kako im je naredio egipatski kralj, nego su ostavljale na životu mušku djecu.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

18 Stoga egipatski kralj pozove babice pa im rekne: “Zašto ste tako radile i na životu ostavljale mušku djecu?”

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

19 Nato babice odgovore faraonu: “Hebrejke nisu kao egipatske žene. One su životne. Prije nego babica dođe k njima, one već rode.”

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

20 Bog je to babicama za dobro primio. Narod se množio i silno porastao.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

21 A kako su se babice bojale Boga, on ih obdari potomstvom.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

22 Onda faraon izda naredbu svemu svome narodu: “Svako muško dijete koje se rodi Hebrejima bacite u Rijeku! Na životu ostavite samo žensku djecu.”

Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.