< Efežanima 4 >

1 Zaklinjem vas dakle ja, sužanj u Gospodinu: sa svom poniznošću i blagošću, sa strpljivošću živite dostojno poziva kojim ste pozvani!
Отож, благаю вас я, в'я́зень у Господі, щоб ви пово́дилися гі́дно покли́кання, що до нього покликано вас,
2 Podnosite jedni druge u ljubavi;
зо всякою покорою та ла́гідністю, з довготерпінням, у любові те́рплячи один о́дного,
3 trudite se sačuvati jedinstvo Duha svezom mira!
пильнуючи зберігати єдність Духа в союзі спокою.
4 Jedno tijelo i jedan Duh - kao što ste i pozvani na jednu nadu svog poziva!
Одне тіло, один Дух, як і були ви покликані в одній надії вашого покли́кання.
5 Jedan Gospodin! Jedna vjera! Jedan krst!
Один Госпо́дь, одна віра, одне хрищення,
6 Jedan Bog i Otac sviju, nad svima i po svima i u svima!
один Бог і Отець усіх, що Він над усіма́, і через усіх, і в усіх.
7 A svakomu je od nas dana milost po mjeri dara Kristova.
А кожному з нас да́на благода́ть у міру дару Христового.
8 Zato veli: Na visinu uzađe vodeći sužnje, dade dare ljudima.
Тому́ й сказано: „Піднявшися на висоту́, Ти полоне́них набрав і лю́дям дав да́ри!“
9 Ono “uzađe” - što drugo znači doli to da i siđe u donje krajeve, na zemlju?
А те, що „піднявся був“, що́ то, як не те, що перше й зійшов був до найнижчих місць землі?
10 Koji siđe, isti je onaj koji i uzađe ponad svih nebesa da sve ispuni.
Хто зійшов був, Той саме й піднявся ви́соко над усі небеса́, щоб напо́внити все.
11 On i “dade” jedne za apostole, druge za proroke, jedne opet za evanđeliste, a druge za pastire i učitelje
І Він, отож, настанови́в одних за апо́столів, одних за пророків, а тих за благові́сників, а тих за па́стирів та вчителі́в,
12 da opremi svete za djelo služenja, za izgrađivanje Tijela Kristova
щоб приготува́ти святих на ді́ло служби для збудува́ння тіла Христового,
13 dok svi ne prispijemo do jedinstva vjere i spoznaje Sina Božjega, do čovjeka savršena, do mjere uzrasta punine Kristove:
аж поки ми всі не дося́гнемо з'єднання віри й пізна́ння Сина Божого, Мужа досконалого, у міру зросту Христової повноти́,
14 da više ne budemo nejačad kojom se valovi poigravaju i koje goni svaki vjetar nauka u ovom kockanju ljudskom, u lukavosti što put krči zabludi.
щоб більш не були́ ми малолі́тками, що хитаються й захоплюються від усякого вітру науки за лю́дською ома́ною та за лукавством до хитрого блу́ду,
15 Nego, istinujući u ljubavi da poradimo te sve uzraste u Njega, koji je Glava, Krist,
щоб були ми правдомовні в любові, і в усьому зростали в Нього, а Він — Голова, Христос.
16 od kojega sve Tijelo, usklađeno i povezano svakovrsnim zglobom zbrinjavanja po djelotvornosti primjerenoj svakomu pojedinom dijelu, promiče svoj rast na saziđivanje u ljubavi.
А з Нього все тіло, скла́дене й зв'язане всяким допомічни́м сугло́бом, у міру чинности кожного окремого члена, чи́нить зріст тіла на будува́ння самого себе любов'ю.
17 Ovo govorim i zaklinjem u Gospodinu: ne živite više kao što pogani žive - u ispraznosti pameti njihove:
Отже, говорю я це й свідку́ю в Господі, щоб ви більш не пово́дилися, як пово́дяться погани в марно́ті свого розуму, —
18 zamračena uma, udaljeni od života Božjega, sve zbog neznanja koje je u njima, zbog okorjelosti srca njihova.
вони запа́морочені розумом, відчу́жені від життя Божого за не́уцтво, що в них, за стверділість їхніх серде́ць,
19 Sami su sebe otupili i podali se razvratnosti da bi u pohlepi počinjali svaku nečistoću.
вони отупіли й віддали́ся розпусті, щоб чинити всяку не́чисть із заже́рливістю.
20 Vi pak ne naučiste tako Krista,
Але ви не так пізнали Христа,
21 ako ste ga doista čuli i u njemu bili poučeni kako je istina u Isusu:
якщо ви чули про Нього, і навчилися в Нім, бо правда в Ісусі,
22 da vam je odložiti prijašnje ponašanje, starog čovjeka, koga varave požude vode u propast,
щоб відкинути, за першим поступо́ванням, старо́го чоловіка, який зотліває в звабли́вих пожадливостях,
23 a obnavljati se duhom svoje pameti
та відновлятися духом вашого розуму,
24 i obući novog čovjeka, po Bogu stvorena u pravednosti i svetosti istine.
і зодягнутися в ново́го чоловіка, ство́реного за Богом у праведності й святості правди.
25 Zato odložite laž i govorite istinu jedan drugomu jer udovi smo jedni drugima.
Тому́ то, неправду відкинувши, говоріть кожен правду до свого ближнього, бо ми члени один для о́дного.
26 Srdite se, ali ne griješite! Sunce nek ne zađe nad vašom srdžbom
Гнівайтеся, та не грішіть, — сонце нехай не заходить у вашому гніві,
27 i ne dajite mjesta đavlu.
і місця дия́волові не давайте!
28 Tko je krao, neka više ne krade, nego neka se radije trudi svojim rukama priskrbljivati da ima što podijeliti s potrebnim.
Хто крав, нехай більше не кра́де, а краще нехай працює та чинить руками своїми добро, щоб мати подати нужде́нному.
29 Nikakva nevaljala riječ neka ne izlazi iz vaših usta, nego samo dobra, da prema potrebi saziđuje i milost iskaže slušateljima.
Нехай жодне слово гниле не виходить із уст ваших, але тільки таке, що добре на потрібне збудува́ння, щоб воно подало́ благода́ть тим, хто чує.
30 I ne žalostite Duha Svetoga, Božjega, kojim ste opečaćeni za Dan otkupljenja!
І не засму́чуйте Духа Святого Божого, Яким ви запечатані на день ви́купу.
31 Daleko od vas svaka gorčina, i srdžba, i gnjev, i vika, i hula sa svom opakošću!
Усяке подратува́ння, і гнів, і лютість, і крик, і лайка нехай буде взято від вас ра́зом із уся́кою злобо́ю.
32 Naprotiv! Budite jedni drugima dobrostivi, milosrdni; praštajte jedni drugima kao što i Bog u Kristu nama oprosti.
А ви один до о́дного будьте ласка́ві, милости́ві, прощаючи один о́дному, як і Бог через Христа вам простив!

< Efežanima 4 >