Propovjednik 10

1 Uginula muha usmrdi mirisno ulje, a i malo ludosti jače je od mudrosti i časti.

死し蝿は和香者の膏を臭くしこれを腐らす 少許の愚癡は智慧と尊榮よりも重し

2 Mudrac kroči pravim putem, a luđak krivim.

智者の心はその右に愚者の心はその左に行くなり

3 Dovoljno je da luđak pođe putem: kako razbora nema, svakomu pokazuje da je lud.

愚者は出て途を行にあたりてその心たらず自己の愚なることを一切の人に告ぐ

4 Ako se na te digne vladaočev gnjev, ne ostavljaj svoga mjesta, jer blagost sprečava velike grijehe.

君長たる者汝にむかひて腹たつとも汝の本處を離るる勿れ温順は大なる愆を生ぜしめざるなり

5 Ima zlo što ga vidjeh pod suncem kao prestupak koji dolazi od vladaoca:

我日の下に一の患事あるを見たり是は君長たる者よりいづる過誤に似たり

6 ludost se podiže na najviša mjesta, a veliki zauzimaju niske položaje.

すなはち愚なる者高き位に置かれ貴き者卑き處に坐る

7 Vidjeh sluge na konjima, a knezove gdje idu pješice kao sluge.

我また僕たる者が馬に乗り王侯たる者が僕のごとく地の上に歩むを觀たり

8 Tko jamu kopa, u nju pada; i tko ruši zid, ujeda ga zmija.

坑を掘る者はみづから之におちいり石垣を毀つ者は蛇に咬れん

9 Tko lomi kamenje, ono ga ranjava; tko cijepa drva, može nastradati.

石を打くだく者はそれがために傷を受け木を割る者はそれがために危難に遭ん

10 Kad zatupi željezo i oštrica mu nije nabrušena, tada treba više snage; a nagrada mudrosti je uspjeh.

鐵の鈍くなれるあらんにその刃を磨ざれば力を多く之にもちひざるを得ず 智慧は功を成に益あるなり

11 Ako zmija ujede prije čaranja, ništa onda opčaratelj ne koristi.

蛇もし呪術を聽ずして咬ば呪術師は用なし

12 Pune su miline riječi iz usta mudraca, a bezumnika upropašćuju njegove usne.

智者の口の言語は恩徳あり 愚者の唇はその身を呑ほろぼす

13 On počinje svoje besjede ludošću i svršava ih potpunim bezumljem.

愚者の口の言は始は愚なり またその言は終は狂妄にして惡し

14 Luđak previše govori: čovjek ne poznaje budućnost, i tko mu može kazati što će poslije njega biti?

愚者は言詞を衆くす 人は後に有ん事を知ず 誰かその身の後にあらんところの事を述るを得ん

15 Luđake mori njihov trud; tko ne zna puta, ne može u grad.

愚者の勞苦はその身を疲らす彼は邑にいることをも知ざるなり

16 Jao tebi, zemljo, kad ti je kralj premlad i knezovi se već ujutro goste.

その王は童子にしてその侯伯は朝に食をなす國よ 汝は禍なるかな

17 Blago tebi, zemljo, kad ti je kralj plemenit i knezovi ti u svoje vrijeme blaguju da se okrijepe, a ne da se opiju.

その王は貴族の子またその侯伯は酔樂むためならず力を補ふために適宜き時に食をなす國よ 汝は福なるかな

18 S lijenosti se ugiblju grede, zbog nebrige prokišnjava kuća.

懶惰ところよりして屋背は落ち 手を垂をるところよりして家屋は漏る

19 Ali su gozbe radi zabave i vino uveseljava život, a novci pribavljaju sve.

食事をもて笑ひ喜ぶの物となし酒をもて快樂を取れり 銀子は何事にも應ずるなり

20 Ni u svojoj misli ne kuni kralja, ni u svojoj ložnici ne kuni bogataša, jer će ptice odnijeti glas i kleveta lako okrilati.

汝心の中にても王たる者を詛ふなかれ また寝室にても富者を詛なかれ 天空の鳥その聲を傳へ羽翼ある者その事を布べければなり