雅歌 5

1 我妹子，我新婦， 我進了我的園中， 採了我的沒藥和香料， 吃了我的蜜房和蜂蜜， 喝了我的酒和奶。 〔耶路撒冷的眾女子〕 我的朋友們，請吃！ 我所親愛的，請喝，且多多地喝！

Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!

2 我身睡臥，我心卻醒。 這是我良人的聲音； 他敲門說： 〔新郎〕 我的妹子，我的佳偶， 我的鴿子，我的完全人， 求你給我開門； 因我的頭滿了露水， 我的頭髮被夜露滴濕。

Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.

3 我回答說： 我脫了衣裳，怎能再穿上呢？ 我洗了腳，怎能再玷污呢？

Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?

4 我的良人從門孔裏伸進手來， 我便因他動了心。

Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.

5 我起來，要給我良人開門。 我的兩手滴下沒藥； 我的指頭有沒藥汁滴在門閂上。

Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.

6 我給我的良人開了門； 我的良人卻已轉身走了。 他說話的時候，我神不守舍； 我尋找他，竟尋不見； 我呼叫他，他卻不回答。

Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.

7 城中巡邏看守的人遇見我， 打了我，傷了我； 看守城牆的人奪去我的披肩。

Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.

8 耶路撒冷的眾女子啊，我囑咐你們： 若遇見我的良人， 要告訴他，我因思愛成病。

Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.

9 你這女子中極美麗的， 你的良人比別人的良人有何強處？ 你的良人比別人的良人有何強處， 你就這樣囑咐我們？

Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?

10 我的良人白而且紅， 超乎萬人之上。

Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;

11 他的頭像至精的金子； 他的頭髮厚密纍垂，黑如烏鴉。

Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;

12 他的眼如溪水旁的鴿子眼， 用奶洗淨，安得合式。

Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;

13 他的兩腮如香花畦， 如香草臺； 他的嘴唇像百合花， 且滴下沒藥汁。

Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;

14 他的兩手好像金管， 鑲嵌水蒼玉； 他的身體如同雕刻的象牙， 周圍鑲嵌藍寶石。

На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.

15 他的腿好像白玉石柱， 安在精金座上； 他的形狀如黎巴嫩， 且佳美如香柏樹。

Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

16 他的口極其甘甜； 他全然可愛。 耶路撒冷的眾女子啊， 這是我的良人； 這是我的朋友。

Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.