詩篇 73
1 亞薩的詩。 上帝實在恩待以色列那些清心的人！
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 至於我，我的腳幾乎失閃； 我的腳險些滑跌。
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 我見惡人和狂傲人享平安就心懷不平。
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 他們死的時候沒有疼痛； 他們的力氣卻也壯實。
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 他們不像別人受苦， 也不像別人遭災。
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 所以，驕傲如鏈子戴在他們的項上； 強暴像衣裳遮住他們的身體。
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 他們的眼睛因體胖而凸出； 他們所得的，過於心裏所想的。
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 他們譏笑人，憑惡意說欺壓人的話； 他們說話自高。
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 他們的口褻瀆上天； 他們的舌毀謗全地。
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 所以上帝的民歸到這裏， 喝盡了滿杯的苦水。
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 他們說：上帝怎能曉得？ 至高者豈有知識呢？
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 看哪，這就是惡人； 他們既是常享安逸，財寶便加增。
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 我實在徒然潔淨了我的心， 徒然洗手表明無辜。
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 因為，我終日遭災難； 每早晨受懲治。
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 我若說，我要這樣講， 這就是以奸詐待你的眾子。
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 我思索怎能明白這事， 眼看實係為難，
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 等我進了上帝的聖所， 思想他們的結局。
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 你實在把他們安在滑地， 使他們掉在沉淪之中。
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 他們轉眼之間成了何等的荒涼！ 他們被驚恐滅盡了。
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 人睡醒了，怎樣看夢； 主啊，你醒了也必照樣輕看他們的影像。
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 因而，我心裏發酸， 肺腑被刺。
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 我這樣愚昧無知， 在你面前如畜類一般。
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 然而，我常與你同在； 你攙着我的右手。
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 你要以你的訓言引導我， 以後必接我到榮耀裏。
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 除你以外，在天上我有誰呢？ 除你以外，在地上我也沒有所愛慕的。
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 我的肉體和我的心腸衰殘； 但上帝是我心裏的力量， 又是我的福分，直到永遠。
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 遠離你的，必要死亡； 凡離棄你行邪淫的，你都滅絕了。
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 但我親近上帝是與我有益； 我以主耶和華為我的避難所， 好叫我述說你一切的作為。
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
