詩篇 39

1 大衛的詩，交與伶長耶杜頓。 我曾說：我要謹慎我的言行， 免得我舌頭犯罪； 惡人在我面前的時候， 我要用嚼環勒住我的口。

Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 我默然無聲，連好話也不出口； 我的愁苦就發動了，

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 我的心在我裏面發熱。 我默想的時候，火就燒起， 我便用舌頭說話。

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 耶和華啊，求你叫我曉得我身之終！ 我的壽數幾何？ 叫我知道我的生命不長！

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 你使我的年日窄如手掌； 我一生的年數，在你面前如同無有。 各人最穩妥的時候，真是全然虛幻。 (細拉)

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 世人行動實係幻影。 他們忙亂，真是枉然； 積蓄財寶，不知將來有誰收取。

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 主啊，如今我等甚麼呢？ 我的指望在乎你！

Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 求你救我脫離一切的過犯， 不要使我受愚頑人的羞辱。

Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 因我所遭遇的是出於你， 我就默然不語。

Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 求你把你的責罰從我身上免去； 因你手的責打，我便消滅。

Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 你因人的罪惡懲罰他的時候， 叫他的笑容消滅，如衣被蟲所咬。 世人真是虛幻！ (細拉)

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 耶和華啊，求你聽我的禱告， 留心聽我的呼求！ 我流淚，求你不要靜默無聲！ 因為我在你面前是客旅， 是寄居的，像我列祖一般。

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 求你寬容我， 使我在去而不返之先可以力量復原。

Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.