< 詩篇 139 >

1 大衛的詩,交與伶長。 耶和華啊,你已經鑒察我,認識我。
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 我坐下,我起來,你都曉得; 你從遠處知道我的意念。
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 我行路,我躺臥,你都細察; 你也深知我一切所行的。
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 耶和華啊,我舌頭上的話, 你沒有一句不知道的。
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 你在我前後環繞我, 按手在我身上。
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 這樣的知識奇妙,是我不能測的, 至高,是我不能及的。
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 我往哪裏去躲避你的靈? 我往哪裏逃、躲避你的面?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 我若升到天上,你在那裏; 我若在陰間下榻,你也在那裏。 (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 我若展開清晨的翅膀, 飛到海極居住,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 就是在那裏,你的手必引導我; 你的右手也必扶持我。
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 我若說:黑暗必定遮蔽我, 我周圍的亮光必成為黑夜;
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 黑暗也不能遮蔽我,使你不見, 黑夜卻如白晝發亮。 黑暗和光明,在你看都是一樣。
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 我的肺腑是你所造的; 我在母腹中,你已覆庇我。
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 我要稱謝你,因我受造,奇妙可畏; 你的作為奇妙,這是我心深知道的。
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 我在暗中受造,在地的深處被聯絡; 那時,我的形體並不向你隱藏。
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 我未成形的體質,你的眼早已看見了; 你所定的日子,我尚未度一日, 你都寫在你的冊上了。
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 上帝啊,你的意念向我何等寶貴! 其數何等眾多!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 我若數點,比海沙更多; 我睡醒的時候,仍和你同在。
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 上帝啊,你必要殺戮惡人; 所以,你們好流人血的,離開我去吧!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 因為他們說惡言頂撞你; 你的仇敵也妄稱你的名。
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 耶和華啊,恨惡你的,我豈不恨惡他們嗎? 攻擊你的,我豈不憎嫌他們嗎?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 我切切地恨惡他們, 以他們為仇敵。
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 上帝啊,求你鑒察我,知道我的心思, 試煉我,知道我的意念,
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 看在我裏面有甚麼惡行沒有, 引導我走永生的道路。
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< 詩篇 139 >