以賽亞書 57
1 義人死亡， 無人放在心上； 虔誠人被收去， 無人思念。 這義人被收去是免了將來的禍患；
Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
2 他們得享平安。 素行正直的，各人在墳裏安歇。
Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
3 你們這些巫婆的兒子， 姦夫和妓女的種子， 都要前來！
А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
4 你們向誰戲笑？ 向誰張口吐舌呢？ 你們豈不是悖逆的兒女， 虛謊的種類呢？
Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
5 你們在橡樹中間，在各青翠樹下慾火攻心； 在山谷間，在石穴下殺了兒女；
Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
6 在谷中光滑石頭裏有你的分。 這些就是你所得的分； 你也向他澆了奠祭，獻了供物， 因這事我豈能容忍嗎？
Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
7 你在高而又高的山上安設床榻， 也上那裏去獻祭。
На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
8 你在門後，在門框後， 立起你的紀念； 向外人赤露，又上去擴張床榻， 與他們立約； 你在那裏看見他們的床就甚喜愛。
И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба. (Sheol h7585)
10 你因路遠疲倦， 卻不說這是枉然； 你以為有復興之力， 所以不覺疲憊。
Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
11 你怕誰？因誰恐懼？ 竟說謊，不記念我， 又不將這事放在心上。 我不是許久閉口不言， 你仍不怕我嗎？
И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
12 我要指明你的公義； 至於你所行的都必與你無益。
Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
13 你哀求的時候， 讓你所聚集的拯救你吧！ 風要把他們颳散， 一口氣要把他們都吹去。 但那投靠我的必得地土， 必承受我的聖山為業。
Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
14 耶和華要說： 你們修築修築，預備道路， 將絆腳石從我百姓的路中除掉。
И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
15 因為那至高至上、永遠長存 名為聖者的如此說： 我住在至高至聖的所在， 也與心靈痛悔謙卑的人同居； 要使謙卑人的靈甦醒， 也使痛悔人的心甦醒。
Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
16 我必不永遠相爭，也不長久發怒， 恐怕我所造的人與靈性都必發昏。
Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
17 因他貪婪的罪孽，我就發怒擊打他； 我向他掩面發怒， 他卻仍然隨心背道。
За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
18 我看見他所行的道，也要醫治他； 又要引導他， 使他和那一同傷心的人再得安慰。
Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
19 我造就嘴唇的果子； 願平安康泰歸與遠處的人， 也歸與近處的人； 並且我要醫治他。 這是耶和華說的。
Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
20 惟獨惡人，好像翻騰的海， 不得平靜； 其中的水常湧出污穢和淤泥來。
А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
21 我的上帝說：惡人必不得平安！
Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
