申命記 1
1 以下所記的是摩西在約旦河東的曠野、疏弗對面的亞拉巴－就是巴蘭、陀弗、拉班、哈洗錄、底撒哈中間－向以色列眾人所說的話。（
Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2 從何烈山經過西珥山到加低斯‧巴尼亞有十一天的路程。）
Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3 出埃及第四十年十一月初一日，摩西照耶和華藉着他所吩咐以色列人的話都曉諭他們。
А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4 那時，他已經擊殺了住希實本的亞摩利王西宏和住以得來、亞斯他錄的巴珊王噩。
Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5 摩西在約旦河東的摩押地講律法說：
С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6 「耶和華－我們的上帝在何烈山曉諭我們說：你們在這山上住的日子夠了；
Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7 要起行轉到亞摩利人的山地和靠近這山地的各處，就是亞拉巴、山地、高原、南地，沿海一帶迦南人的地，並黎巴嫩山又到幼發拉底大河。
Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8 如今我將這地擺在你們面前；你們要進去得這地，就是耶和華向你們列祖亞伯拉罕、以撒、雅各起誓應許賜給他們和他們後裔為業之地。」
Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9 「那時，我對你們說：『管理你們的重任，我獨自擔當不起。
И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10 耶和華－你們的上帝使你們多起來。看哪，你們今日像天上的星那樣多。
Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11 惟願耶和華－你們列祖的上帝使你們比如今更多千倍，照他所應許你們的話賜福與你們。
Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12 但你們的麻煩，和管理你們的重任，並你們的爭訟，我獨自一人怎能擔當得起呢？
Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13 你們要按着各支派選舉有智慧、有見識、為眾人所認識的，我立他們為你們的首領。』
Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14 你們回答我說：『照你所說的行了為妙。』
Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15 我便將你們各支派的首領，有智慧、為眾人所認識的，照你們的支派，立他們為官長、千夫長、百夫長、五十夫長、十夫長，管理你們。
Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16 「當時，我囑咐你們的審判官說：『你們聽訟，無論是弟兄彼此爭訟，是與同居的外人爭訟，都要按公義判斷。
И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17 審判的時候，不可看人的外貌；聽訟不可分貴賤，不可懼怕人，因為審判是屬乎上帝的。若有難斷的案件，可以呈到我這裏，我就判斷。』
Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18 那時，我將你們所當行的事都吩咐你們了。」
И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19 「我們照着耶和華－我們上帝所吩咐的從何烈山起行，經過你們所看見那大而可怕的曠野，往亞摩利人的山地去，到了加低斯‧巴尼亞。
Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20 我對你們說：『你們已經到了耶和華－我們上帝所賜給我們的亞摩利人之山地。
Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21 看哪，耶和華－你的上帝已將那地擺在你面前，你要照耶和華－你列祖的上帝所說的上去得那地為業；不要懼怕，也不要驚惶。』
Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22 你們都就近我來說：『我們要先打發人去，為我們窺探那地，將我們上去該走何道，必進何城，都回報我們。』
А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23 這話我以為美，就從你們中間選了十二個人，每支派一人。
И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24 於是他們起身上山地去，到以實各谷，窺探那地。
И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25 他們手裏拿着那地的果子下來，到我們那裏，回報說：『耶和華－我們的上帝所賜給我們的是美地。』
И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26 「你們卻不肯上去，竟違背了耶和華－你們上帝的命令，
Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27 在帳棚內發怨言說：『耶和華因為恨我們，所以將我們從埃及地領出來，要交在亞摩利人手中，除滅我們。
И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28 我們上哪裏去呢？我們的弟兄使我們的心消化，說那地的民比我們又大又高，城邑又廣大又堅固，高得頂天，並且我們在那裏看見亞衲族的人。』
Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29 我就對你們說：『不要驚恐，也不要怕他們。
А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30 在你們前面行的耶和華－你們的上帝必為你們爭戰，正如他在埃及和曠野，在你們眼前所行的一樣。
Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31 你們在曠野所行的路上，也曾見耶和華－你們的上帝撫養你們，如同人撫養兒子一般，直等你們來到這地方。』
И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32 你們在這事上卻不信耶和華－你們的上帝。
Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33 他在路上，在你們前面行，為你們找安營的地方；夜間在火柱裏，日間在雲柱裏，指示你們所當行的路。」
Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34 「耶和華聽見你們這話，就發怒，起誓說：
И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35 『這惡世代的人，連一個也不得見我起誓應許賜給你們列祖的美地；
Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36 惟有耶孚尼的兒子迦勒必得看見，並且我要將他所踏過的地賜給他和他的子孫，因為他專心跟從我。』
Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37 耶和華為你的緣故也向我發怒，說：『你必不得進入那地。
Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38 伺候你、嫩的兒子約書亞，他必得進入那地；你要勉勵他，因為他要使以色列人承受那地為業。
Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39 並且你們的婦人孩子，就是你們所說、必被擄掠的，和今日不知善惡的兒女，必進入那地。我要將那地賜給他們，他們必得為業。
А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40 至於你們，要轉回，從紅海的路往曠野去。』
Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41 「那時，你們回答我說：『我們得罪了耶和華，情願照耶和華－我們上帝一切所吩咐的上去爭戰。』於是你們各人帶着兵器，爭先上山地去了。
А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42 耶和華吩咐我說：『你對他們說：不要上去，也不要爭戰；因我不在你們中間，恐怕你們被仇敵殺敗了。』
А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43 我就告訴了你們，你們卻不聽從，竟違背耶和華的命令，擅自上山地去了。
И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44 住那山地的亞摩利人就出來攻擊你們，追趕你們，如蜂擁一般，在西珥殺退你們，直到何珥瑪。
Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45 你們便回來，在耶和華面前哭號；耶和華卻不聽你們的聲音，也不向你們側耳。
И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46 於是你們在加低斯住了許多日子。」
И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
