申命記 20

1 「你出去與仇敵爭戰的時候，看見馬匹、車輛，並有比你多的人民，不要怕他們，因為領你出埃及地的耶和華－你上帝與你同在。

Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.

2 你們將要上陣的時候，祭司要到百姓面前宣告

И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,

3 說：『以色列人哪，你們當聽，你們今日將要與仇敵爭戰，不要膽怯，不要懼怕戰兢，也不要因他們驚恐；

И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.

4 因為耶和華－你們的上帝與你們同去，要為你們與仇敵爭戰，拯救你們。』

Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.

5 官長也要對百姓宣告說：『誰建造房屋，尚未奉獻，他可以回家去，恐怕他陣亡，別人去奉獻。

Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.

6 誰種葡萄園，尚未用所結的果子，他可以回家去，恐怕他陣亡，別人去用。

И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

7 誰聘定了妻，尚未迎娶，他可以回家去，恐怕他陣亡，別人去娶。』

И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.

8 官長又要對百姓宣告說：『誰懼怕膽怯，他可以回家去，恐怕他弟兄的心消化，和他一樣。』

Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.

9 官長對百姓宣告完了，就當派軍長率領他們。

И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.

10 「你臨近一座城、要攻打的時候，先要對城裏的民宣告和睦的話。

Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.

11 他們若以和睦的話回答你，給你開了城，城裏所有的人都要給你效勞，服事你；

Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.

12 若不肯與你和好，反要與你打仗，你就要圍困那城。

Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.

13 耶和華－你的上帝把城交付你手，你就要用刀殺盡這城的男丁。

И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.

14 惟有婦女、孩子、牲畜，和城內一切的財物，你可以取為自己的掠物。耶和華－你上帝把你仇敵的財物賜給你，你可以吃用。

А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.

15 離你甚遠的各城，不是這些國民的城，你都要這樣待他。

Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.

16 但這些國民的城，耶和華－你上帝既賜你為業，其中凡有氣息的，一個不可存留；

А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.

17 只要照耶和華－你上帝所吩咐的將這赫人、亞摩利人、迦南人、比利洗人、希未人、耶布斯人都滅絕淨盡，

Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.

18 免得他們教導你們學習一切可憎惡的事，就是他們向自己神所行的，以致你們得罪耶和華－你們的上帝。

Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.

19 「你若許久圍困、攻打所要取的一座城，就不可舉斧子砍壞樹木；因為你可以吃那樹上的果子，不可砍伐。田間的樹木豈是人，叫你糟蹋嗎？

Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?

20 惟獨你所知道不是結果子的樹木可以毀壞、砍伐，用以修築營壘，攻擊那與你打仗的城，直到攻塌了。」

Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.