撒母耳記上 20
1 大衛從拉瑪的拿約逃跑，來到約拿單那裏，對他說：「我做了甚麼？有甚麼罪孽呢？在你父親面前犯了甚麼罪，他竟尋索我的性命呢？」
А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?
2 約拿單回答說：「斷然不是！你必不致死。我父做事，無論大小，沒有不叫我知道的。怎麼獨有這事隱瞞我呢？決不如此。」
А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
3 大衛又起誓說：「你父親準知我在你眼前蒙恩。他心裏說，不如不叫約拿單知道，恐怕他愁煩。我指着永生的耶和華，又敢在你面前起誓，我離死不過一步。」
А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
4 約拿單對大衛說：「你心裏所求的，我必為你成就。」
А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
5 大衛對約拿單說：「明日是初一，我當與王同席，求你容我去藏在田野，直到第三日晚上。
И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.
6 你父親若見我不在席上，你就說：『大衛切求我許他回本城伯利恆去，因為他全家在那裏獻年祭。』
Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.
7 你父親若說好，僕人就平安了；他若發怒，你就知道他決意要害我。
Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.
8 求你施恩與僕人，因你在耶和華面前曾與僕人結盟。我若有罪，不如你自己殺我，何必將我交給你父親呢？」
Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?
9 約拿單說：「斷無此事！我若知道我父親決意害你，我豈不告訴你呢？」
А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
10 大衛對約拿單說：「你父親若用厲言回答你，誰來告訴我呢？」
А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?
11 約拿單對大衛說：「你我且往田野去。」二人就往田野去了。
А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.
12 約拿單對大衛說：「願耶和華－以色列的上帝為證。明日約在這時候，或第三日，我探我父親的意思，若向你有好意，我豈不打發人告訴你嗎？
И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,
13 我父親若有意害你，我不告訴你使你平平安安地走，願耶和華重重地降罰與我。願耶和華與你同在，如同從前與我父親同在一樣。
Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
14 你要照耶和華的慈愛恩待我，不但我活着的時候免我死亡，
А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
15 就是我死後，耶和華從地上剪除你仇敵的時候，你也永不可向我家絕了恩惠。」
И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.
16 於是約拿單與大衛家結盟，說：「願耶和華藉大衛的仇敵追討背約的罪。」
Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.
17 約拿單因愛大衛如同愛自己的性命，就使他再起誓。
И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу
18 約拿單對他說：「明日是初一，你的座位空設，人必理會你不在那裏。
Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.
19 你等三日，就要速速下去，到你從前遇事所藏的地方，在以色磐石那裏等候。
А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.
20 我要向磐石旁邊射三箭，如同射箭靶一樣。
А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.
21 我要打發童子，說：『去把箭找來。』我若對童子說：『箭在後頭，把箭拿來』，你就可以回來；我指着永生的耶和華起誓，你必平安無事。
И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!
22 我若對童子說：『箭在前頭』，你就要去，因為是耶和華打發你去的。
Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.
23 至於你我今日所說的話，有耶和華在你我中間為證，直到永遠。」
А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека.
24 大衛就去藏在田野。到了初一日，王坐席要吃飯。
Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе.
25 王照常坐在靠牆的位上，約拿單侍立，押尼珥坐在掃羅旁邊，大衛的座位空設。
А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно.
26 然而這日掃羅沒有說甚麼，他想大衛遇事，偶染不潔，他必定是不潔。
И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист.
27 初二日大衛的座位還空設。掃羅問他兒子約拿單說：「耶西的兒子為何昨日、今日沒有來吃飯呢？」
А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?
28 約拿單回答掃羅說：「大衛切求我容他往伯利恆去。
А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,
29 他說：『求你容我去，因為我家在城裏有獻祭的事；我長兄吩咐我去。如今我若在你眼前蒙恩，求你容我去見我的弟兄』；所以大衛沒有赴王的席。」
Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед.
30 掃羅向約拿單發怒，對他說：「你這頑梗背逆之婦人所生的，我豈不知道你喜悅耶西的兒子，自取羞辱，以致你母親露體蒙羞嗎？
Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?
31 耶西的兒子若在世間活着，你和你的國位必站立不住。現在你要打發人去，將他捉拿交給我；他是該死的。」
Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.
32 約拿單對父親掃羅說：「他為甚麼該死呢？他做了甚麼呢？」
А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио?
33 掃羅向約拿單掄槍要刺他，約拿單就知道他父親決意要殺大衛。
Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.
34 於是約拿單氣忿忿地從席上起來，在這初二日沒有吃飯。他因見父親羞辱大衛，就為大衛愁煩。
И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.
35 次日早晨，約拿單按着與大衛約會的時候出到田野，有一個童子跟隨。
А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.
36 約拿單對童子說：「你跑去，把我所射的箭找來。」童子跑去，約拿單就把箭射在童子前頭。
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
37 童子到了約拿單落箭之地，約拿單呼叫童子說：「箭不是在你前頭嗎？」
А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред?
38 約拿單又呼叫童子說：「速速地去，不要遲延！」童子就拾起箭來，回到主人那裏。
Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом.
39 童子卻不知道這是甚麼意思，只有約拿單和大衛知道。
Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.
40 約拿單將弓箭交給童子，吩咐說：「你拿到城裏去。」
И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град.
41 童子一去，大衛就從磐石的南邊出來，俯伏在地，拜了三拜；二人親嘴，彼此哭泣，大衛哭得更慟。
И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.
42 約拿單對大衛說：「我們二人曾指着耶和華的名起誓說：『願耶和華在你我中間，並你我後裔中間為證，直到永遠。』如今你平平安安地去吧！」大衛就起身走了；約拿單也回城裏去了。
И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.
