诗篇 142

1 大卫在洞里作的训诲诗，乃是祈祷。 我发声哀告耶和华， 发声恳求耶和华。

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 我在他面前吐露我的苦情， 陈说我的患难。

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 我的灵在我里面发昏的时候， 你知道我的道路。 在我行的路上， 敌人为我暗设网罗。

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 求你向我右边观看， 因为没有人认识我； 我无处避难， 也没有人眷顾我。

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 耶和华啊，我曾向你哀求。 我说：你是我的避难所； 在活人之地，你是我的福分。

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 求你侧耳听我的呼求， 因我落到极卑之地； 求你救我脱离逼迫我的人， 因为他们比我强盛。

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 求你领我出离被囚之地， 我好称赞你的名。 义人必环绕我， 因为你是用厚恩待我。

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.