传道书 5

1 你到 神的殿要谨慎脚步；因为近前听，胜过愚昧人献祭，他们本不知道所做的是恶。

Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

2 你在 神面前不可冒失开口，也不可心急发言；因为 神在天上，你在地下，所以你的言语要寡少。

Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.

3 事务多，就令人做梦；言语多，就显出愚昧。

Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.

4 你向 神许愿，偿还不可迟延，因他不喜悦愚昧人，所以你许的愿应当偿还。

Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.

5 你许愿不还，不如不许。

Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.

6 不可任你的口使肉体犯罪，也不可在祭司面前说是错许了。为何使 神因你的声音发怒，败坏你手所做的呢？

Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?

7 多梦和多言，其中多有虚幻，你只要敬畏 神。

Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

8 你若在一省之中见穷人受欺压，并夺去公义公平的事，不要因此诧异；因有一位高过居高位的鉴察，在他们以上还有更高的。

Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

9 况且地的益处归众人，就是君王也受田地的供应。

Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

10 贪爱银子的，不因得银子知足；贪爱丰富的，也不因得利益知足。这也是虚空。

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

11 货物增添，吃的人也增添，物主得什么益处呢？不过眼看而已！

Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

12 劳碌的人不拘吃多吃少，睡得香甜；富足人的丰满却不容他睡觉。

Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

13 我见日光之下有一宗大祸患，就是财主积存资财，反害自己。

Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

14 因遭遇祸患，这些资财就消灭；那人若生了儿子，手里也一无所有。

Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

15 他怎样从母胎赤身而来，也必照样赤身而去；他所劳碌得来的，手中分毫不能带去。

Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.

16 他来的情形怎样，他去的情形也怎样。这也是一宗大祸患。他为风劳碌有什么益处呢？

И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,

17 并且他终身在黑暗中吃喝，多有烦恼，又有病患呕气。

И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

18 我所见为善为美的，就是人在 神赐他一生的日子吃喝，享受日光之下劳碌得来的好处，因为这是他的分。

Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.

19 神赐人资财丰富，使他能以吃用，能取自己的分，在他劳碌中喜乐，这乃是 神的恩赐。

И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

20 他不多思念自己一生的年日，因为 神应他的心使他喜乐。

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.