路加福音 20
1 一天，耶穌在聖殿裏教訓百姓，及講喜訊的時候，司祭長、經師及長老前來，
Ăn una zuvă kănd Isusu ănvăca ăn dvorištja alu Hramuluj š rubja alu lumjej Bună vorbă d Dimizov avinjit upruapje la jel glavni popurlje š učitelji d zakonu alu Mojsije š vođilje.
2 對祂說道：「請你告訴我們：你憑什麼權柄作這些事﹖或者是誰給了你這權柄﹖」
Š jej la antribat: “Zi nuavă, dundjec pravo s fač aštja stvarurj? Činje ca dat vlast d asta?”
3 耶穌回答他們說：「我也要問你們一句話，你們告訴我：
A Isusu lja zăs alor: “Š jo osă ăntrijeb p voj. Zăčec mije
4 若望的洗禮是從天上來的，還是從人來的呢﹖」
činje adat vlast alu Ivan karje bătjază s rubjaskă š s fakă aja ča fukut, Dimizov ili lumja?”
5 他們心裏忖度說：「如果我們說：是從天上來的，他必要說：你們為什麼不信他﹖
Jej raspravlja ăntră jej če s zăkă alu Isusuluj. Jej azăs: “Akă zăčem: ‘Dimizov’, osă nji ăntrjabă: ‘Dăče atunča nu ja krizut?’
6 如果我們說：是從人來的，眾百姓必要用石頭砸死我們，因為他們都確信若翰是先知。」
A akă zăčem: ‘Lumja’, tuată lumja osă arunče buluvanji š osă nji muară daja če je uvjeric k je Ivan proroku.”
7 於是他們回答說：「不知道是從那裏來的。」
Atunča jej zăče alu Isusuluj k jej nu štije činje adat vlast alu Ivan.
8 耶穌也給他們說：「我也不告訴你們：我憑什麼權柄作這些事。」
A Isusu lja zăs: “Kum voj mije nu zăčec činje alu Ivan adat vlast, š jo nu zăk vuavă činje mije adat vlast!”
9 耶穌對百姓設了這個比喻：有一個人培植了一個葡萄園，把它租給園戶，就往遠方去，為時很久。
Atunča Isusu lji spunje asta vorbă alu lumjej: “Njeki om asadit vinograd š adat ăn zajam alu omuluj karje lukrjază ku vinogradu. Atunča omula apljikat š na vinjit mult lunj.
10 到了時節，他便打發一個僕人去園戶那裏，為叫他們把園中應納的果實交給他。園戶卻打了他，放他空手回去。
Kănd avinjit vrijamja d strugurj s lja dună, atrimjes gazda alu vinograduluj p argatu aluj s ja talu aluj d berbă. Ali lumja karje lukrjază ăn vinograd je la butut p argatu š la trimjes ăndrăt ku mănilje gualje.
11 園主又打發了另一個僕人去，他們把那人也打了，並加以侮辱，放他空手回去。
Atrimjes omu p altu argat, ali š p jel la butut š la dat d rušunje š la trimjes ăndrăt ku mănilje gualje.
12 園主又打發第三個去，連這一個，他們也打傷，把他趕了出去。
Gazda alu vinograduluj atrimjes aldă trje argat, ali jej p jel la ranit š la putirit.
13 葡萄園的主人說：我要怎樣辦呢﹖我要打發我的愛子去，或許他們會敬重他。
Atunča gazda alu vinograduluj zăče: ‘Če s fakă? Osă trimjet p bijatu mjov karje jo vrjauv. Vjerovatno p jel osă l poštujaskă.’
14 誰佑園戶一看見，他便彼此商議說：這是承繼人，我們要殺掉，他好讓產業歸於我們。
Ali kănd lumja dăn vinograd avizut p bijatu, sa dogovorit š azăs: ‘Ăsta osă nasljedjaskă imanja. L umurăm š atunča imanja osă fije nostru!’
15 於是他們把他推到葡萄園外殺了。那麼，葡萄園的主人要怎樣處置他們呢﹖
La putirit dăn vinograd š la umurăt. Če găndic k osă fakă gazda alu vinograduluj kănd osă audă ča fost?
16 他必要來，除滅這些園，戶把葡萄園租給別人。」眾人一聽這話，就說：「千萬不要這樣! 」
Osă vije š osă umuară p lumja dăn vinograd, a vinogradu osă dja ăn najam alu alcilor.” Lumja karje punje urjajke la Isusu, ja zăs: “Nikad nu fičem nješto aša rov!”
17 耶穌注視他們說：「那麼，經上所載：『匠人棄而不用的石頭，反而成了屋角的基石，』這句話是什麼意思﹖
Atunča Isusu binje s ujtă p jej š zăče: “A če značaštje atunča aja čije skrisă ăn Svăntă pismă: ‘Buluvan karje graditelji arunkat postanit glavni buluvan alu zgradej’?
18 凡跌在這石頭上的，必被撞碎；這石頭落在誰身上，必把他壓碎。」
Toc karje kadje p buluvanula osă sparđje kašă găvanu d glină, š akă kadje ăla buluvanu p njeko osă fije măčinat.”
19 經師及司祭長在那時刻就想下手逮捕耶穌，但是害怕百姓。他們明白這個比喻是暗指他們說的。
Učitelji d zakonu alu Mojsije š glavni popurlje avrut odma s la puče p Isusu d aja k jej binje aštijut k Isusu rubjaštje aja vorbă d jej. Ali na fukut aja k lji irja frikă k lumja osă okrunjaskă păntruv jej.
20 於是他們窺察耶穌，派遣奸細，假裝義人，要捉住他的語病，好把他交付於總督的司法權下。
Učitelji d zakon alu Mojsije š glavni popurlje la sljedit p Isusu š atrimjes dăpă jel špijunurj karje sa fukut k je iskreni. Avrut s apuče p Isusu k azăs nješto rov kum s l predajaskă alu upravitelj alu rimuluj ăn asta regija kum aputja s kaznjaskă p Isusu.
21 他們就詰問他說：「師傅，我們知道你說話施教，都正直無私；又不看情面，但按真理教授天主的道路。
Špijunurlje azăs alu Isusuluj, “Učiteljulje, štijem k rubješt š ănvăc istină š k nu ješt naklon alu unu om maj mult d altu, već ispravno ănvăc p lumja s trijaskă aša kum Dimizov vrja s jej trijaskă.
22 敢問：我們給凱撒納丁稅，可以不可以﹖」
Spunje nuavă dali je dopustit s platim porezu alu caru alu Rimuluj ili nuje.”
23 耶穌覺察出他們的詭計，便對他們說：
Ali Isusu avizut k pokuša s l puče ăn zamkă š lja zăs:
24 「你們拿一個「德納」來給我看! 這「德納」上有誰的肖像，有誰的字號﹖」他們說：「凱撒的。」
“Rătăcăm kovanica d arđint ku karje s platjaštje porezu. Alu činje je slikaja š alu činje lumje p ja?” Jej aodgovorit: “Alu caruluj.”
25 耶穌對他們說：「那麼，凱撒的就應歸還凱撒；天主的，就應歸還天主。」
Isusu lji zăča: “Atunča dăc alu caru čije alu caruluj, ali alu Dimizov dăc čije alu Dimizovuluj.”
26 他們在民眾在面前，不能抓到祂的語病，且驚奇祂的應對，遂噤口不言。
Daja na putut p Isusu pănglă toc s l optužaskă k azăs nješto če nuje binje, već atikut š sa mirat la vorbaja.
27 否認復活的撤杜塞人人，有幾個前來問耶穌說：
Atunča avinjit la Isusu njeki saduceji. Saduceji nu kridja k lumja s skuală dăla morc, daja jej azăs alu Isusu:
28 「師傅，梅瑟給我們寫道：如果一個人的哥哥死了，撇下妻子而沒有子嗣，他的弟弟就應娶他的妻子，給他哥哥立嗣
“Učiteljulje, Mojsije askris ăn zakonu alu nostru k akă njeki om amurit š alăsat dăpă jel mujarja ali na vut kupi, fratilje aluj mora s ănsuarje p mujarja alu fratusov kum ja aputja s fakă bijat. Ăla bijat osă fije nasljedniku alu pămăntuluj alu omula karje amurit š s adukă lumje aluj.
29 曾有兄弟七人，第一個娶了妻子，沒有子嗣就死了。
Udată afost šaptje frac. Prvi fratje sa ănsurat š amurit frzdă kupi.
30 第二個，
Atunča altu fratje sa ănsurat ku mujarja alu fratusov karje amurit, ali š jel amurit.
31 及第二個都娶過她為妻。七個人都是如此：沒有留下子嗣就死了。
Isto aša aldă trje fratje sa ănsurat š amurit. Š toc fracă karje arămas sa ănsurat ku ja š toc d šaptje frac amurit frzdă kupi.
32 末後，連那婦人也死了。
Maj ănklo amurit š mujarja.
33 那麼，在復活的時候，這婦人是他們那一個的妻子﹖因為他們七個人都娶過她為妻。」
Akă una zuvă toc morcă osă skualje, alu činje ja osă fije mujarja ăn zuvaja kănd irja mărtată dăpă toc šaptje frac?”
Ali lumja karje s skuală dăla morc trijaštje p pămăntu alu nov. Š p ălja karje Dimizov smatraštje k je dostojni s trijaskă p pămăntula, nusă ănsuară nič s miritje. (aiōn g165)
36 甚至他們也不能再死，因為他們相似天使，他們既是復活之子，也就是天主之子。
Osă fije kašă anđeli daja če nikad nusă muară. Jej jaštje kupi alu Dimizov daja če Dimizov lja tors dăla morc.
37 至論死者復活，梅瑟已在荊棘篇中指明了：祂稱為亞巴郎的天主，依撒格的天主及雅各伯的天主。
Ali akuma, dal morcă osă skualje dăla muartje? Čak š Mojsije apokazăt k morcă osă skualje. Mojsije aja apokazăt ăn odlomaku d grmu karje ardje undje Mojsije azăs k Domnu jaštje ‘Dimizov alu Abraham š alu Izak š alu Jakov.’ A jej amurit mult aj majdată Mojsije azăs aja.
38 祂不是死人的，而是活人的天主：所有人為祂都是生活的。」
A Dimizov nuje Dimizov alu ălja karje rămănje morc, već Dimizov alu lumje karje vije! Dimizov p tuată lumja smatrjaštje k jej vij.”
39 有幾個經師應聲說：「師傅，你說的好。」
Atunča azăs njeki učitelji d zakonu alu Mojsije: “Učiteljulje, binje ajzăs!”
40 從此，他們再不敢質問祂什麼了。
Dăpă aja nu sa osudit s ăntrijabă p Isusu aša pitanja.
41 耶穌問他們說：「人們怎麼稱默西亞達味之子呢。
Atunča Isusu lja tribat p lumja: “Dăče učitelji zăče k je Kristu bijatu alu Caru David?
42 達味自己曾在聖詠集上說：『上主對吾主說：你坐在我右邊，
K David săngur zăče ăn knjigă alu Psalam undje askris: ‘Domnu azăs alu Domnuluj alu mjov: Šăz p dirjaptă amja, s vladješt ku minje
43 等我使你的仇敵變作你腳下的踏板。』
pănd nu puj p dušmanji alji tej kašă klupa dusu pičuarje alji tijalje.’
44 達味既稱他為主，祂怎麼又是達味之子呢﹖」
Jasno je k David p Mesija akimat ‘Domnu alu mjov’. Kum atunča Mesija puatje s fije samo potomaku alu David?”
45 眾百姓正聽的時候，耶穌對祂的門徒說：「
Pănd narodu apus urjajke, Isusu azăs alu učenikurlje aluj:
46 你們應慎防經師! 他們喜歡穿長袍遊行，喜愛街市上的致敬，會堂裏的高位，筵席上的首座。
“Păzăcăvă d učitelji d zakonu alu Mojsije! Jej vrja s umblje okolo ku aljinilje alji marj š lumja s lji pozdravjaskă ku marje poštujală p ulic. Jej vrja s šagă p počasne lokurj ăn sinagogje š la nutje.
47 他們吞沒寡婦們的家產，而又以長久的祈禱作掩飾：這些人必要遭受更重的處罰。」
P prjevară ja imanja alu udovicilor, a s ruagă mult s puată lumja s lji vjadă. Jej osă fije kaznic maj rov d alcă lumje.”
