路加福音 6
1 在一个安息日，耶稣和门徒经过一片麦田，他的门徒摘下麦穗，用手搓着吃下。
Ke jekh savato o Isus nakhlo maškaro điv. Lese sikade lije o điv, morde vastencar thaj xalje.
2 有几个法利赛人质问耶稣：“你们怎么能这样呢？安息日不允许这样做。”
Nesave fariseja pučlje: “Sose ćeren kova so ni trubul ko savato pale Mojsijaso zakon?”
3 耶稣答道：“大卫和随从在饥饿时所做的事情，你没有读过吗？
O Isus vaćarda lenđe: “Ni li čitisaden ano Sveto lil so ćerda o David kana bokhajlo vov thaj i kola so sesa lesa?
4 他难道不是走进上帝的神庙，吃了圣饼，还把它分给他的随从？这饼只有祭司才能吃。”
Dija ano čher e Devleso thaj lija e mangre save sesa posvetime, save šajine te xan samo e sveštenikura. O David xalja thaj dija i kolenđe so sesa lesa.”
5 他又对他们说：“人子是安息日的主。”
Tegani o Isus vaćarda lenđe: “Me, o Čhavo e manušeso, sem o gospodari e savatoso.”
6 在另外一个安息日，耶稣走进会堂布道，那里有个人右手有残疾。
Ko aver savato o Isus dija ani sinagoga thaj lija te sikavol. Gothe sasa jekh manuš kaso desno va sasa šuko.
7 宗教老师和法利赛人想看看耶稣会不会在安息日治病，希望找到借口控告他。
E učitelja tare Mojsijaso zakon thaj e fariseja dikhlje palo Isus, na li ko savato ka sastarol, te bi ćerena le banđe.
8 耶稣知道他们的想法，就对手残疾的人说：“起来吧，站在大家的面前！”那人就起身站在那里。
Al o Isus džanglja so von den gođi thaj vaćarda e manušese kaso va sasa šuko: “Ušti thaj ač akari ko maškar!” O manuš uštilo thaj ačhilo angle lende.
9 然后耶稣转身对他们说：“问你们一个问题：在安息日做什么才对？是拯救生命，还是害人性命？”
Tegani o Isus vaćarda lenđe: “Te pučav tumen: Ko savato li šaj ćerol pe šukar il bilačhe? Te aračhol pe o džuvdipe il te mudarol pe?”
10 他环视周围众人，然后对那个男人说：“伸出你的手来！”那人把手一伸，手就复原了。
Thaj dikhlja savoren so sesa gothe thaj vaćarda e manušese: “Pruži ćo va.” I vov pružisada po va thaj leso va sastilo.
11 但宗教老师和法利赛人却勃然大怒，商量着怎样对付耶稣。
E fariseja thaj e učitelja tare Mojsijaso zakon pherdile bari holi thaj lije te vaćaren jekh averese so te ćeren e Isusesa.
12 不久之后的一天，耶稣到山上去祷告，他整晚待在那里，向上帝祷告。
Ane gola đivesa o Isus iklilo ko brego te molil pe e Devlese thaj sasa celo rat ano molipe e Devlesa.
13 天亮之后，他把跟随他的人叫来，从中挑选了十二人，称他们为十二门徒，他们分别是：
Kana sasa đive, akharda pe sikaden, lendar birisada dešudujen thaj akharda len apostolura:
14 西门（耶稣又称他为彼得）和他弟弟安得烈，以及雅各、约翰、腓力、巴多罗迈、
e Simone kas akharda Petar, thaj lese phrale e Andrija, e Jakove thaj e Jovane, e Filipe thaj e Vartolomeje,
15 马太、多马、亚勒腓的儿子雅各、激进派西门、
e Mateja thaj e Toma, e Jakove e Alfejevese čhave thaj e Simone savo sasa Ziloto,
16 雅各的儿子犹大和出卖主的加略人犹大。
e Juda e Jakoveso thaj e Juda e Iskariotskone, savo izdajisada le.
17 耶稣和十二门徒下了山，站在一处平坦的地方，一大群信众和他的门徒都聚在这里，还有很多人从犹太全地、耶路撒冷和推罗以及西顿海边赶来，听耶稣讲道，也希望耶稣把他们的疾病医好。
O Isus ulilo taro brego pe Dešudujencar thaj ačhilo ko ravno than. Odori sesa but lese sikade thaj but manuša andari sa i Judeja, andaro Jerusalim, andare Tirska thaj Sidonska krajura thaj tare pašutne thana save si pašo more.
18 那些被恶灵附体之人也痊愈了。
Von avile te šunen le thaj te sastardon tare piro nasvalipe. Sastardile i kola save sesa mučime tare bilačhe duxura.
19 每个人都想方设法触摸他，因为他身上传递出一股力量，可以治愈众人。
Sa e manuša rodije te dolen pe po Isus, golese kaj lestar ikljola zor thaj sastardona savore.
20 耶稣看着门徒，对他们说：
O Isus dikhlja ane pe sikade thaj vaćarda: “Blagoslovime sen tumen save sen čore, golese kaj tumaro si o Carstvo e Devleso.
21 “你们贫穷之人有福了，因为上帝之国是你们的。你们饥饿之人有福了，因为你们会吃饱。你们哀哭之人有福了，因为你们将开怀大笑。
Blagoslovime sen tumen save sen akana bokhale, golese kaj ka čaljon. Blagoslovime sen tumen save akana roven, golese kaj ka asan.
22 如果因为我是人子的缘故，你们被憎恨、排斥、羞辱和诅咒，你们就有福了。
Blagoslovime sen kana e manuša mrzin tumen, čhuden tumen, ladžaren tumen thaj tumaro alav ni manđen thaj dičhen tumen sar bilačhen golese so pačan ane mande, ano Čhavo e manušeso.
23 当那一天到来，欢喜吧，快乐地跳跃吧，因为你们在天堂获得了慷慨的赏赐，别忘了，他们的祖先就是这样对待先知的。
Radujin tumen ane gova đive thaj čhelen, golese kaj bari si tumari plata ko nebo. Golese kaj gija ćerde e prorokurenđe i lenđe paradada.
24 但你们富有之人有祸了，因为你们已经得了奖励。
Al jao tumenđe e barvalenđe, golese so već lijen tumari uteha.
25 你们饱足之人有祸了，因为你们将面临饥饿。你们正在欢笑的人有祸了，因为你们将要痛哭哀嚎。
Jao tumenđe save sen akana čale, golese so ka bokhavon. Jao tumenđe save akana asan, golese so ka tugujin thaj ka roven.
26 你们受众人夸赞之人有祸了，别忘了，你们的祖先也是这样夸赞假先知。
Jao tumenđe kana sa e manuša vaćaren šukar tumendar, golese kaj gija i lenđe paradada vaćarde šukar tare xoxavne prorokura!”
27 但我想告诉那些聆听之人：要爱你们的敌人，善待憎恨你们的人。
O Isus vadži vaćarda: “Al tumenđe save šunen man, vaćarav: Manđen tumare dušmanuren! Šukar ćeren kolenđe save mrzin tumen!
28 如果有人咒诅你，要为他们祝福；如果有人凌辱你，要为他们祷告；
Blagoslovin kolen save den tumen armaja! Molin tumen e Devlese kolenđe save bilačhe ćeren tumencar.
29 有人打你一边的脸，转过另一边脸给他打；有人如果拿你的外衣，连里面的衣服也送给他。
Kolese savo čalavol tut pi čham, iri thaj aver čham, kole savo manđol tutar o ogrtači, de le te lol i ćo gad.
30 别人想要你的东西，就给他；有人拿去你的东西，不必再要回来。
De svakone kova so rodol tutar, thaj te khoni khanči lija tutar, ma rode gova te iril tuće.
31 想要其他人如何对待你们，你们就应当如何对待其他人。
Gova so manđen te ćeren e manuša tumenđe, gova i tumen ćeren lenđe!
32 如果只爱那些爱你的人，你这样做又有什么不同呢？罪人也爱那些爱他们的人。
Ako manđen samo kolen save tumen manđen, savi si tumari hvala? Golese kaj čak i e grešnikura manđen kolen save len manđen.
33 如果只善待那些善待你的人，你这样做又有什么不同呢？罪人也会这样做。
Thaj ako ćeren šukar samo kolenđe save tumenđe ćeren šukar, savi si tumari hvala? Golese kaj i e grešnikura ćeren gija.
34 如果你借人钱财，又指望别人偿还，你这样做又有什么不同呢？罪人借钱给其他罪人，也会要求如数归还。
Thaj ako den zajam kolenđe savendar ađućaren te irin o zajam, savi si tumari hvala? Golese kaj i e grešnikura e grešnikurenđe den zajam te len palem gaći.
35 不能这样：要爱你们的敌人，善待他们。借出去的东西不要指望偿还，这样你们才能获得巨大恩赐。你们会成为至高上帝的儿子，因为上帝也会善待不懂得感恩之人和恶人。
Nego, manđen tumare dušmanuren thaj ćeren lenđe šukar! Den zajam te ni manđen khanči golese. Gija ka avol tumen bari plata thaj ka aven čhave e Najbare Devlese, golese kaj si vov šukar i e nezahvalnonenđe thaj e bilačhenđe.
36 你们要仁慈，就像你们天父一样仁慈。
Golese aven milosrdna sar so si tumaro Dad taro nebo milosrdno.”
37 不可评判他人, 否则你也会被他人评判；不可决定他人的罪，否则你也会被定罪；饶恕他人，就会被人饶恕；
O Isus vadži vaćarda: “Ma sudin thaj ni ka aven sudime. Ma osudin thaj ni ka aven osudime. Oprostin thaj ka avol oprostimo tumenđe.
38 要给予，才会有慷慨回报，而且是加倍的回报。在衡量应该给你多少时，会将其压实，以便可以添加更多，能从顶部溢出，倒在你的腿上！因为你付出多少将决定你得到多少。”
Den thaj ka dol pe tumenđe. Pobari mera thaj popherdi ka dol pe tumenđe ane tumare vasta. Golese kaj, save merasa merin, gaći ka iril pe tumenđe.”
39 耶稣又讲了一个比喻：“盲人怎能给盲人领路呢？两个人不都会掉在坑里吗？
Thaj o Isus vaćarda lenđe paramič: “Šaj li o koro e kore te inđarol? Na li solduj ka peren ani rupa?
40 信徒的知识怎能多于老师？只有他们学会了所有知识，才能和老师一样。
Nijekh sikado naj pobaro tare piro učitelji. Kana ka sikljol sa, ka avol sar piro učitelji.
41 为什么你看得见兄弟眼中的灰尘，却看不到自己眼中的木头？
Sose dičhe i treska ane ćire phralesi jakh, al o kaš ani ćiri jakh ni dičhe?
42 你看不见自己眼中的木头，怎能对你的兄弟说：‘兄弟，让我来把你眼中的灰尘取走’？这是伪君子的行为！要先拿走自己眼中的木头，才能看得清楚，才能取走兄弟眼中的灰尘。
Sar šaj vaćare ćire phralese: ‘Phrala, ač te ikalav i treska andari ćiri jakh’, al o kaš ani ćiri jakh ni dičhe? Dujemujengo! Ikal angleder o kaš andari ćiri jakh, pa ka dičhe te ikale i treska andari ćire phralesi jakh.”
43 因为好树不能结坏果，坏树不能结好果。
O Isus vadži vaćarda: “Golese kaj naj šukar kaš savo bijanol bilačho bijandipe, ni bilačho kaš savo bijanol šukar bijandipe.
44 你可以根据果子识别树木，不能从荆棘上采无花果，也不能从蒺藜中摘葡萄。
Sa e kašta pindžardon pale lengo bijandipe. Golese kaj i smokve ni ćiden pe tare kangre thaj ni e drakha ni ćiden pe tari kupina.
45 良善之人因为心存善念而做善事，邪恶之人因为心存恶念而做坏事。因为心中所念，口中必言。
E šukare manuše isi šukar ano ilo, i gija, lestar ikljol šukar. Thaj bilačho manuš andare piro ilo ikalol bilačhipe, golese kaj andaro muj leso ikljol kova sosa si pherdo leso ilo.”
46 为什么你们称我‘主啊！主啊！’却不遵行我的吩咐？
O Isus vadži vaćarda: “Sose akharen man: ‘Gospode! Gospode!’, a ni ćeren kova so vaćarav tumenđe?
47 让我举个例子：有一个人来到我面前，他听了我的指引并照做。
Ka sikavav tumenđe savo si dži jekh savo avol ke mande thaj šunol mingre lafura thaj ćerol len.
48 这人就像在建造房屋，深挖地基，把地基建在牢固的岩石上。大水泛滥时，湍流冲刷房屋也不能让它倒塌，因为它建造得很牢固。
Vov si sar manuš savo ćerda piro čher. Pa hunda rupa thaj čalada temelji ko bar. Thaj kana avile e paja, avili i bari len pe gova čher thaj naštine te peravol le, golese kaj si leso temelji ko bar.
49 但听到我的教导却不遵守，就好比在沙子上建屋，没有根基，急流一冲就会倒塌，彻底毁坏。”
Al kova savo šunda a ni ćerda, si sar manuš savo ćerda piro čher ki phuv bizo temelji. Thaj kana avilo o paj, gova čher sigate pelo dži o temelji.”
