路加福音 15
1 很多税吏和其他“罪人”经常来到耶稣那里，听他讲道。
Oko o Isus ćidape e but e carinikurja thaj e bare bezehale manuša te ašunen les sar sikavel.
2 于是法利赛人和宗教老师抱怨到：“这个人欢迎罪人，还和他们一起吃饭。”
Zato e fariseja thaj sikavne e Mojsiješće zakonestar mrmljinas: “Družilpe e bezehalenca thaj još čak vi hal lenca!”
3 耶稣就对他们讲了一个故事，说：
Pe godova o Isus phendas lenđe akaja usporedba:
4 “如果你有一百只羊，失去一只，是不是会把剩下的九十九只留在开阔牧场，然后去寻找那丢失的羊，直到找到为止？
“Ko tumendar, ako si les šel bakhre thaj hasarel jećhe či mućela okolen injavardeš thaj inja ande divljina, thaj či đelosas te rodel godole jećhe dok či araćhel les?
5 如果你找着了，就会高兴地把羊扛在肩上，
A kana araćhel les, pherdo bah čhol les pe dume
6 回到家后招呼朋友和邻居来，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的羊！’
thaj boldel les ćhere thaj čim aresel ćhere akharel pire komšijen thaj pire drugaren thaj phenel lenđe: ‘Raduin tumen manca! Arakhlem mungre hasarde bakhres.’
7 告诉你们，一个罪人若能悔改，天堂就会获得更多欢乐，甚至超过九十九个不用悔改的良善之人。
Phenav tumenđe, gajda savora ando nebo avena majbahtale pale jek bezehalo manuš savo obratilpe e Devlešće nego pale injavardeš thaj inja save gndin kaj si pravednikurja thaj kaj či trubun te obratines ko Del.”
8 假设一个女人有十枚银币，如果丢了一枚，是不是要点上灯，在整个屋子里细细寻找，直到找到？
O Isus phendas lenđe: “Savi godoja manušnji, ako si lat deš rupa thaj jek hasarel, či del jag o stenko, lačhe šlavel o ćher thaj rodel dok či araćhel les?
9 当她找到那枚银币，就会叫来亲朋好友，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的银币！’
A kana araćhel les, akharel pire komšinicen thaj pire drugaricen thaj phenel lenđe: ‘Raduin tumen manca! Arakhlem o rup savo hasardem.’
10 我告诉你们，一个罪人若能悔改，上帝的天使也会感到欢乐。”
Phenav tumenđe, kaj gajda e Devlešće anđelurja raduinape pele jek bezehalo savo obratilpe.”
11 耶稣解释道：“从前有个人有两个儿子。
Thaj o Isus nastavisarda te ćerel svato: “Varesave manuše sas duj čhave.
12 小儿子对父亲说：‘爸爸，请把我应得的家产分给我。’于是父亲就把财产分给兄弟二人。
O majterno phenda pire dadešće: ‘Dade, deman akana mungro naslestvo savo pripadil manđe.’ Thaj o dad podelisarda o barvalipe.
13 几天后，小儿子带上所有的家当去了远方，在那里过着放荡的生活，奢侈浪费。
Kana nakhline varesave đesa o majterno čhavo ćidas sa piro thaj otputuisarda ande dur phuv thaj okote potrošisarda sa piro barvalipe pire bilačhe trajosa.
14 他花光了所有钱财，又恰逢当地遇上严重饥荒，他穷得肚子都吃不饱。
Kana potrošisarda sa, dija e bari bok ande godoja phuv, thaj nas les so te hal.
15 于是他在当地一个农户那里找差事做。那人打发他到田里去放猪，
Askal đelo thaj zaposlisajlo sago sluga ke jek manuš ande godoja phuv thaj čarjarelas lešće balen.
16 他太饿了，甚至愿意吃猪食，但即使这样也没有人愿意给他食物。
O čhavo sas gajda bokhalo kaj rado halasas vi e ljuske katar e maune save hanas e bale, ali khonikal či delas len lešće.
17 他这时才幡然醒悟，于是对自己说：‘我父亲所有的工人都有丰盛的食物可以享用，为什么我却要在这里饿死？
Kana napokon avilo peste, phendas: Ke mungro dad e najamnikonen si habe gaći kaj uvek vi ačhel, a me akate merav bokhatar!
18 我要回家，到我父亲那里去！对他说：父亲，我的罪违背了天堂，也违背了你，
Uštava, teljarava ke mungro dad thaj phenava lešće: ‘Dade, sagrešisardem protiv tute thaj protiv o Del ando nebo!
19 我不配再做你的儿子，请向对待雇工那样对待我吧。’
Najsem majbut dostojno te akharama ćire čhavesa. Primima sago jećhe katar ćire najamnikurja.’
20 于是他动身回家去找他的父亲。 当他父亲看到他的身影，尽管还在远处，便动了恻隐之心，跑过去拥抱他，亲吻他。
Uštilo thaj teljarda ke piro dad. Dok sas još dur katar piro ćher, lesko dad dikhla les dok sas još po drom thaj sažalisajlo pe leste thaj prastajas angle leste, dijales mrtiko thaj čumida les.
21 儿子说：‘父亲，我违背了天堂也违背了你，不配再做你的儿子。’
A o čhavo phendas lešće: ‘Dade, sagrešisardem protiv tute thaj protiv o Del! Najsem majbut dostojno te akharama ćire čhavesa.’
22 但父亲却吩咐仆人说：‘快把那最好的长袍拿来给他穿，给他戴上戒指，穿上鞋。
A o dad phenda e slugenđe: ‘Brzo inkalen e majšukar haljina thaj den pe leste! Čhon lešće e angrušći po naj thaj e sandale pe lešće pungre!
23 把我们养肥的牛犊宰了，我们要大吃一顿，
Anen e majthule guruve thaj denle čhurjasa, pa te pogostime thaj te veselime.
24 因为这可是我死而复活、失而复得的儿子。’于是他们开始庆祝起来。
Kaj, akava mungro čhavo sas mulo thaj akana boldape ando trajo, hasardo sas thaj akana arakhadilo!’ Thaj počnisardine te veselinpe.
25 这时候大儿子正在田里干活。他朝着家的方向走去，听见音乐和跳舞的声音，
Pale godoja vrjama lesko majpurano čhavo ćerelas bući ande njive. A kana boldape thaj sas već paše, andar o ćher ašundolas e muzika thaj o ćhelipe.
26 于是就找来一个仆人，询问发生了什么。
Pa akhardas jećhe slugo te phučel so si godova.
27 仆人说：‘你弟弟回来了，你父亲因为他平安归来，就宰了那头肥牛犊。’
A o sluga phendas: ‘Boldape ćiro phral thaj ćiro dad dija čhurjasa e thule guruve te proslavil kaj lesko čhavo boldape džudo thaj sasto.’
28 大儿子很生气，不肯走进屋子里，于是父亲出来劝他。
O majpurano phral holjajlo thaj či kamla te del andre. Askal o dad inkljisto thaj počnisarda te molil les te del andre.
29 他对父亲说：‘你看，我照顾你这么多年，从来没有违背过你的命令，但你从未给我任何羊羔，让我可以和朋友们聚会。
A vo phendas pire dadešće: ‘Me ake gaći brš služiv sago robo tuće thaj nikada či obisardem te ćerav so phendan manđe, a tu nikada ni jarco či dijan man te proveselima mungre drugarenca.
30 但你这个儿子，把你的钱都浪费在妓女身上，他一回来，你反倒为他宰杀肥牛犊！’
A kana avilo kava ćiro čhavo savo e kurvenca haljarda sa ćiro barvalipe, tu dijan lešće čhurjasa majthule guruve.’
31 父亲对他说：‘孩子，你总是跟我在一起，我的一切都是你的。
Pe godova o dad lesko phendas lešće: ‘Čhaveja, tu san uvek manca thaj sa mungro vi ćiro si.
32 但你这个弟弟是死而复活、失而复得，所以我们应该高兴，应该庆祝！’”
Ali trubul te radujimen thaj veselimen kaj akava ćiro phral sas mulo thaj akana bolda pes ando trajo, hasardo thaj arakhadilo!’”
