Cei 5
1 Ananias ak mingnaak thlang pynoet ing a zu Sapphira ingqawi khawhun ani taak ce zawi hy nih.
А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
2 A zu a simpyinaak ing tangka a vang ce amah aham a taak coengawh, a vang ce ceityihkhqi a khawkung awh tloeng hy nih.
И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
3 Piter ing, “Ananias, kawtih setan nak kawlung khuiawh be sak nawh Ciim Myihla ce na thai na latnaak? Khawhun phu tangka a vang ce namah aham ta hyk ti.
А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4 Na zawih hlanawh awm namah a koena ni a awm ka ti koenoek? Na zawih coeng bai awh awm tangka ce namah a ngaihnaak amyihna hawna thai tik saw kaw? Ikaw ing nu vemyihna nak kawlung awh bi a bi? Thlang am thaina tiksaw Khawsa ni na thainaak hy,” tina hy.
Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
5 Ananias ing ce ak awi ce ang zaak awh, tlu nawh thi hy. Ce akawng ak zakhqi boeih ing kqih uhy.
А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6 Cawh cadawngkhqi law unawh, a qawk ce ami lawh coengawh, kawt unawh pup uhy.
А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
7 Khawnoek pathum tluk a awm coengawh a zu cawhkaw akawng ce am sim kana lut lawt hy.
А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
8 Piter ing, “Nim then lah, khawhun ce tangka ve zah doeng na nu nani zawih tang?” tina hy. Anih ing, “Oeih, ve zah doeng ni,” tina hy.
А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9 Piter ing a venawh, “Ikawmyihna Bawipa ang Myihla noek adak aham naning zaak qu? Toek lah ce! na va amik pukkhqi a khaw ce chawmkeng awh ni a awm hyn ce, nang awm nik kawt pahoei lawt kawm uh,” tina hy.
А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
10 Cawh Piter a khawkung awh tlu nawh thi pahoei hy. Cadawngkhqi law unawh, a qawk ce ami huh awh kawt unawh a va ak phyi keng awh pup uhy.
И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.
11 Ce akawng ce thlangboel ingkaw ak zakhqi boeih ing kqih uhy.
И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12 Ceityihkhqi ing kawpoek kyi themkhqi ingkaw hatnaakkhqi sai uhy. Ak cangnaak thlangkhqi boeih ce Solomon Imhloeih awh cun hoeih hoeih uhy.
А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
13 Thlangkhqi ing a mingmih ce kyih am cah khqi hlai uhy, bawng aham taw kqih laklaw uhy.
А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
14 Cehlai, pa ingkaw nu thlang khawzah ing Bawipa ce cang nak khqoet khqoet unawh thlang pung a tai khqoet khqoet hy.
А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
15 Piter a ceh awh ang myihlip ing dah na seh ti unawh, thlaktlokhqi ce lam na law pyi unawh hiphaih ingkaw phakkhqi awh zaih sak uhy.
Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
16 Jerusalem khaw a kengsam awhkaw khawkhqi awhkawng thlang kqeng law unawh thlaktlokhqi ingkaw qaai ing am tukhqi ce law pyi uhy, cekkhqi boeih ing qoeinaak hu uhy.
А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
17 Cawh khawsoeih boei ak hqam soeih ingkaw a pyikhqi, Sadusi anglakawhkaw thlangkhqi ce tlai se uhy.
Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
18 Ceityihkhqi ce tu unawh thawngim khuina thlak khqi uhy.
И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
19 Cehlai khawmthan awh Bawipa ak khan ceityih ing thawngim chawmkeng ce awng nawh a mingmih ce a leng na sawi khqi hy.
А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
20 “Cet unawh taw bawkim awh dyi unawh thlang boeih venawh ve hqingnaak awi ve vak kqawn uh,” tinak khqi hy.
Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
21 Khaw a dai law awhtaw bawkim ak khuina lut tlaih unawh, khan ceityih ing ak kqawn peek amyihna, thlangkhqi ce cawngpyi uhy. Khawsoih boei ak hqam soeih ingkaw a pyikhqi ce ami pha awhtaw Israel a hqamcakhqi ngawih cunnaak – Sanhedrin ce khy unawh thawngim khuiawh kaw ceityihkhqi ce lawh sak khqi ham thlang tyi uhy.
А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
22 Cehlai thawngim ce ami pha awh, thawnguk boei ing cekkhqi ce am hu voel hy. Hlat tlaih unawh,
А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
23 “Thawngim awm ak nep na khai qu nawh, thawngim ak qehkhqi awm chawmkeng awh ak nep cana awm uhy; cehlai chawh ka mim awng law awhtaw ak khuiawh u awm am awm voel hy,” tina uhy.
Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
24 Ce ak awi ce a ming zaak awh, bawkim ak temkung qaal boei ingkaw khawsoeih boeikhqi ce a mingngaih na kyi hy, “Ikawmyihna a awmnaak hy voei?” ti uhy.
А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
25 Cawh thlang pynoet ce law nawh, “Toek lah uh! Nangmih ing thawng namik thlak ce bawkim awh dyi unawh thlang cawngpyi uhy,” tinak khqi hy.
А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
26 Cawh qaal boei ce a bibikungkhqi mi cet unawh ceityihkhqi ce lawpyi uhy. Thlangkhqi ing lung ing nik khawng khqi hau kaw ti unawh awih zoei cana lawpyi dym uhy.
Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27 Ceityihkhqi ce ami lawpyi coengawh, khawsoeih boei ak hqam soeih ing a doet ham Sanhedrin haiawh khy uhy.
А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
28 “Ve ang ming ing am nami cawngpyi aham ni yn khqi ceet ceet hawh unyng. Cehlai ve cawngpyinaak ing Jerusalem nami be sak coengawh ve ak thlang a thi awh kaimih ve thawlh puk aham cai uhyk ti,” tina uhy.
Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
29 Piter ingkaw ak chang ceityihkhqi ing: “Thlanghqing ak awi anglakawh Khawsak awi ni ka ming ngai hly bet hy!
А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
30 Nangmih a pa a Khawsa ing, nangmih ing thing awh tai unawh nami him Jesu ce, thihnaak awhkawng thawh tlaih hawh hy.
Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
31 Zutnaak ing thawlh qeenkhaw ngainaak ce Israelkhqi venawh a peeknaak thai aham Khawsa ing anih ce ak tang benawh boei ingkaw hulkung na zoeksang hawh hy.
Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
32 Ve a kawnglam awh ve kaimih taw simpyikung na awm unyng, amah ak awi ak ngaikhqi venawh Khawsa ing a peek Ciim Myihla awm simpyikung na awm hy,” tinak khqi uhy.
И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
33 Ce ak awi ce a ming zaak awh, amik kaw so nawh cekkhqi ce him aham ngaih uhy.
А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
34 Cehlai Gamaliel ak mingnaak Farasi thlang pynoet, anaa awi cawngpyikung, thlang boeih ing ak kqihchah, ce Sanhedrin anglakawh dyi nawh cawhkaw ceityihkhqi ce a leng na ceh sak aham awi pehy.
Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
35 Cekcoengawh cekkhqi venawh: “Israel thlangkhqi aw, ve ak thlangkhqik khan awh sai aham naming cai ve ak nep na poek lah uh.
Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
36 Ma awh Theuda ak mingnaak thlang pynoet ing, thlang mailai am amyihna kqawn qu nawh, thlang zali ing hquut uhy. Cehlai anih ce ami him coengawh taw a hubatkhqi awm plal a tham unawh, ikaw na awm am awm cawh uhy.
Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37 Anih a awm coeng bai awh, Juda ak mingnaak Kalili phyn thlang pynoet ce thlangmi noetnaak a awm tloek awh awm bai nawh thlang pynoet ce qaal na thawh sak hy. Anih awm him bai unawh a hubatkhqi ce plam boeh boeh uhy.
Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
38 Cedawngawh, ve a kawnglam awh ve awi kqawn law lah vang nyng: Ve ak thlangkhqi ve ta dym mai uh! Ceh sak khqi mai uh! A mingmih ang cainaak ingkaw ami bibinaak ve thlanghqing a sai na a awm awhtaw plal bit kaw.
И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
39 Cehlai Khawsa a sai na a awm awhtaw, am hqee thai kawm uk ti; Khawsa ak oelh na ni awm kqoeng hau kawm uh,” tinak khqi hy.
Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
40 Anih ak awih kqawn ing cekkhqi ce noeng khqi hy. Cekcoengawh ceityihkhqi ce ak khuina khy khqi tlaih unawh vyk khqi uhy. Jesu ang ming ing awi ama mik kqawn voel aham awi amik kqawn peek coengawh hlah khqi tlaih uhy.
Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41 Sanhedrin ce ceityihkhqi ing cehta unawh, ce ang ming awh khuikha kyinaak ami huh aham tyng qoe na a awm a dawngawh zeel uhy.
А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
42 Khawnghi hypoet coengawh hypoet, bawkim awh, im pynoet coeng pynoet awh ang dym kaana thlang cawngpyi unawh Jesu taw Khrih ni ti awithang leek ce khypyi uhy.
А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.
