Olcueih 28

1 Halang tah a hloem pawt akhaw rhaelrham khing. Tedae aka dueng tah sathueng bangla amah pangtung uh.

Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

2 Khohmuen kah boekoek dongah mangpa la yet dae, aka yakming hlang long tah a ming dongah a ram a pai sak.

Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.

3 Hlang he khodaeng loh tattloel patoeng a hnaemtaek he khaw, khotlan loh bet a kawt tih buh a om pawt bangla om.

Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.

4 Olkhueng aka hnoo rhoek loh halang te a thangthen uh. Tedae olkhueng aka tuem long tah amih te a huek.

Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

5 Hlang thae rhoek loh tiktamnah te yakming uh pawt dae, BOEIPA aka tlap rhoek loh boeih a yakming uh.

Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.

6 A thincaknah neh aka pongpa khodaeng he, longpuei kawnvoi dongkah hlanglen lakah then.

Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.

7 Olkhueng aka kueinah capa long tah a yakming dae, carhut neh aka luem loh a napa kah hmai a thae sak.

Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.

8 A casai a puehkan neh a boeirhaeng aka tom long khaw, tattloel aka rhen ham ni a puehkan la a coi pah coeng.

Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

9 Olkhueng a yaak lalah a hna tlap tlap aka khong tah, a thangthuinah khaw tueilaehkoi la om.

Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.

10 Aka thuem te longpuei thae la aka palang sak tah cakhom ah amah lah cungku ni. Tedae cuemthuek rhoek long tah hnothen a pang uh ni.

Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.

11 Hlanglen pa he a mikhmuh ah amah aka cueih koek la ngai uh dae, tattloel long khaw aka yakming long tah anih te a khe.

Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

12 Aka dueng rhoek a sundaep vaengah muep boeimang tangloeng dae, halang rhoek a thoh vaengah tah hlang loh a thuh tak.

Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.

13 A boekoek aka phah he a thaihtak moenih. Tedae aka phoe tih aka hnoo tah a haidam.

Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

14 Aka rhih yoeyah hlang tah a yoethen dae, a lungbuei aka mangkhak loh boethae khuila cungku.

Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

15 Halang loh a taemrhai vaengah pilnam tattloel te sathueng bangla a nguel thil tih vom bangla cu.

Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.

16 A lungcuei aka talh rhaengsang tah tlungalnah yet. Mueluemnah aka hmuhuet la aka hmuhuet tah a hinglung vang ni.

Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.

17 Hinglu kah thii neh hlang aka hnaemtaek hlang tah vaam khuila rhaelrham cakhaw, anih te duel mahpawh.

Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.

18 Cuemthuek la aka pongpa tah daem tih, longpuei aka kawn sak tah vaikhat lam ni a cungku eh.

Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.

19 Amah khohmuen aka tawn tah caak khaw kum ni. Tedae a hoenghoep bueng aka hloem tah khodaeng la hah ni.

Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

20 Uepomnah hlang kah yoethennah tah yet. Tedae boei hamla aka tanolh khaw hmil mahpawh.

Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

21 Maelhmai a loha khaw then pawh. Tedae buh kamat dongah ni hlang loh boe a koek.

Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.

22 Hlang moeithae loh boeirhaeng dongah ngawn tah hlawt let dae, vaitahnah loh anih a thoeng thil te ming pawh.

Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

23 Hlang aka tluung he a hnukah tah a lai aka hnal lakah, mikdaithen la om.

Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.

24 A manu neh a napa a rheth lalah boekoek pawt la aka thui tah, kut aka yook ham hlang kah a pueipo la om.

Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.

25 Mungkung kah hinglu long tah olpungkacan a huek. Tedae BOEIPA dongah aka pangtung ni a hoeikhang eh.

Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

26 Amah kah lungbuei dongah aka pangtung tah amah te ang coeng. Tedae cueihnah dongah aka pongpa tah amah khaw hlawt uh.

Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

27 Khodaeng taengah aka pae tah a tloelnah om pawh. Tedae a mik aka him tah tapvoepnah muep kum.

Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

28 Halang rhoek a thoh vaengah hlang loh a thuh tak. Tedae a milh vaengah aka dueng rhoek khaw pul.

Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.