Luka 20
1 Nito naah, anih loe tempul thungah kaminawk to patuk, tamthanglok hoih taphong naah, kalen koek qaima, ca tarik kaminawk loe kacoehtanawk hoi nawnto anih khaeah angzoh o,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 Anih khaeah naa ih sakthaihaih akaa hoiah maw hae hmuennawk hae na sak, to tih ai boeh loe hae sakthaihaih akaa hae mi mah maw ang paek? Na thui ah, tiah a naa o.
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Anih mah nihcae khaeah, Lok maeto kang dueng o toeng han; na pathim oh:
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Johan ih tuinuemhaih loe van bang hoi ih maw, to tih ai boeh loe kaminawk khae hoi ih? tiah a naa.
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 To naah angmacae hoi angmacae to lok angdueng o, Van bang hoi ih, tiah a thuih o nahaeloe, tikhoe anih to na tang o ai loe? tiah na naa tih;
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 toe kaminawk khae hoi ih ni, tiah a thuih o nahaeloe, kaminawk boih mah Johan loe tahmaa maeto ah poek o pongah, thlung hoi na va o tih, tiah a thuih o.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 To pongah nihcae mah, naa bang hoi ih maw, tito ka panoek o ai, tiah a naa o.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Jesu mah nihcae khaeah, Kai doeh mi ih akaa hoiah maw hae hmuennawk hae ka sak, tito kang thui o toeng mak ai, tiah a naa.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 To pacoengah anih mah kaminawk khaeah hae patahhaih lok hae thuih pae; Kami maeto loe misur takha maeto tawnh, takha to toksah kami khaeah tlaisak pacoengah, prae kangthla ah kholong a caeh.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Misurthaih pakhrik tue phak naah loe, misurthaih pakhrik hanah takha toep kaminawk khaeah a tamna maeto patoeh: toe takha thung toksah kaminawk mah anih to boh o moe, bangkrai ah patoeh o ving.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 To pongah anih mah kalah tamna to patoeh let: anih doeh boh o moe, pacaekthlaek o, azat thok ah bangkrai ah amlaem o sak.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Anih mah thumto haih tamna to patoeh let: anih to doeh nganbawh kana paek o moe, tasa bangah vah o ving.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 To naah takha tawnkung loe, Kawbangmaw ka sak han? Palung ih ka capa to ka patoeh halat han boeh: nihcae mah anih to hnuk o naah saiqat o khoe doeh om tih, tiah a poek.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Toe takha thungah toksah kaminawk mah qawktoep kami ah kaom anih to hnuk o naah, angzo oh, anih to hum si loe, qawk to aimacae hanah la o si, tiah maeto hoi maeto a thuih o.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 To pongah anih to takha tasa bangah vah o moe, anih to a hum o. To tih nahaeloe takha tawnkung mah nihcae to kawbangmaw sah tih? tiah a naa.
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Nihcae mah, Takha tawnkung to angzo tih, toksah kaminawk to hum ueloe, takha to kalah kaminawk khaeah paek tih, tiah a naa o. Kaminawk mah lok to thaih o naah, to tiah om hmah nasoe, tiah thuih o.
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Anih mah nihcae to khet moe, Imsah kaminawk mah pahnawt o ih thlung loe, im takii ih kacak koek thlung ah oh boeh, tiah tarik ih lok loe tih thuih koehaih ih maw?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Mi kawbaktih doeh to thlung nuiah amtimh kami loe angkhaek tih; thlung mah taeh ih kaminawk doeh adip pueng tih, tiah a naa.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Hae patahhaih lok loe nihcae thuih koehhaih ih ni, tito nihcae mah panoek o pongah, kalen koek qaima hoi ca tarik kaminawk loe anih naeh thaihaih loklam to pakrong o, toe to ah kaom kaminawk to zit o.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Anih mah thuih pazae ih lok to naeh moe, anih to prae ukkung khaeah paek hanah, anih to patoem o pongah, kami kahoih baktiah angsah tamquta hoi minawk khen kaminawk to anih khaeah patoeh o.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Anih patoem kaminawk mah anih khaeah, Patukkung, nang loe kamsoem lok ni na thuih, kamsoem hmuen to na patuk, kami mikhmai doeh na khen ai, Sithaw ih loklam ni loktangta ah na patuk, tito ka panoek o:
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Caesar khaeah tamut paek hae amsoem maw, amsoem ai? tiah a dueng o.
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Toe nihcae mah alinghaih to anih mah panoek pongah nihcae khaeah, Tikhoe nang tanoek o loe?
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 Phoisa maeto na patuek o noek ah. Mi ih krang hoi ahmin maw tarik o? tiah a naa. Nihcae mah, Caesar ih, tiah pathim pae o.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Anih mah nihcae khaeah, Caesar ih hmuennawk to Caesar khaeah paek oh loe, Sithaw ih hmuennawk to Sithaw khaeah paek oh, tiah a naa.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Anih mah kaminawk hma ah thuih pazae ih lok to nihcae mah naeh o thai ai: nihcae mah dueng ih lok to anih mah pathim pae thaih pongah, dawnrai o moe, anghngai o duem.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Angthawk lethaih tang ai thoemto Sadusinawk anih khaeah angzoh o moe, anih khaeah,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 Patukkung, Mosi mah kaicae khaeah, Kami maeto loe zu lak, toe caa sah ai ah dueh ving nahaeloe, amnawk mah anih ih zu to la ueloe, amya hanah caa sah pae tih, tiah tarik ih oh.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Nawkamya sarihto kaom kami oh o: kacoeh koek loe zu lak, toe caa sah ai ah duek ving.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Hnetto haih amnawk mah nongpata to zu ah lak, toe caa sah ai ah duek taak ving.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 Thumto haih amnawk mah nongpata to lak; to tiah nawkamya sarihto mah zu o haih, toe caa sah ai ah duek o taak boih.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Hnukkhuem ah loe to nongpata doeh duek toeng.
А после свих умре и жена.
33 To tih nahaeloe angthawk lethaih niah to nongpata loe mi ih zu ah maw om tih? Nawkamya sarihto mah to nongpata to zu ah lak o boih, tiah a dueng o.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 toe to adung ah kathum han koiah poek ih kaminawk duekhaih thung hoiah angthawk o let naah loe, zu lakhaih hoi imthong krakhaih to om mak ai boeh: (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 nihcae loe dueh o thai mak ai boeh: van kaminawk baktiah ni oh o boeh; angthawk lethaih caa ah oh o pongah, Sithaw caa ah ni oh o boeh.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Toe Mosi mah Angraeng loe Abraham ih Sithaw, Isak ih Sithaw, Jakob ih Sithaw ah oh, tiah kawk naah, hmai kangqong thing kabuk thung hoiah, kadueh kaminawk angthawk o boeh, tito a hnuksak.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Anih loe kadueh kaminawk ih Sithaw na ai ni, kahing kaminawk ih Sithaw ah ni oh: kaminawk loe anih ah hing o boih, tiah a naa.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 To naah thoemto ca tarik kaminawk mah, Patukkung, na thuih ih lok loe hoih, tiah a naa o.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 To pacoengah loe nihcae mah anih khaeah lokdueng o ai boeh.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Anih mah nihcae khaeah, Kawbangmaw nihcae mah, Kri loe David ih capa ni, tiah thuih o?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 David mah loe Saam Cabu thungah, Angraeng mah, ka Angraeng khaeah,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 na misanawk na khok koenghaih ah ka sah ai karoek to, ka bantang bangah anghnu ah, tiah thuih.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 David mah anih to Angraeng, tiah kawk, to tih nahaeloe kawbangmaw Anih loe David ih Capa ah om thai tih? tiah a naa.
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Kami boih mah a lok tahngaih o nathuem ah, Jesu mah a hnukbang kaminawk khaeah,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 ca tarik kaminawk khae hoi acoe oh, nihcae loe kahni sawk to angkhuk o moe, amkaeh han koeh o, hmuenmae zawhhaih ahmuen ah saiqat paekhaih to a koeh o, Sineko ah kasang koek anghnuthaih hoi buhcaakhaih ahmuen to a koeh o;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 lamhmainawk ih im to muk pae o moe, minawk mikhnuk ah kasawk parai ah lawkthuih o: to baktih kaminawk loe kalen kue lokcaekhaih to hnu o tih.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
