Toksahkungnawk 17
1 Amphipolis hoi Apollonia vangpui to poeng hoi pacoengah, Thessalonika vangpui to a phak hoi, toah Judahnawk ih Sineko maeto oh:
Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
2 a sakzong ih baktih toengah, Pawl loe Sineko ah caeh moe, Sabbath vai thumto thung nihcae hoi nawnto Cabu thung ih lok to angdueng o,
И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
3 Kri loe patangkhang ueloe, duekhaih thung hoi angthawk let tih; nangcae khaeah kang thuih o ih Jesu loe Kri boeh ni, tiah a thuih pae.
Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
4 To naah thoemto kaminawk mah tang o moe, Pawl hoi Silas hoiah angkom o; Sithaw zii paroeai Grik kaminawk hoi araengh kasang nongpatanawk mah doeh tang o.
И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
5 Toe tang ai Judahnawk loe uthaih tawnh o pongah, hmuen zawhhaih ahmuen ah kaom kahoih ai kaminawk to kawk o moe, nawnto amkhueng o sak, vangpui thungah lokpunghaih to sak o, Jason ih im to muk o moe, nihcae to rangpui hma ah ruet hanah pakrong o.
Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
6 Nihcae to hnu o ai naah loe, Jason hoi thoemto nawkamyanawk to vangpui ukkung khaeah hoih o, long pum buenglueng tamlet ah sah kaminawk loe, haeah phak o boeh, tiah hang o;
А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
7 Jason mah nihnik to talawk moe, angmah im ah toemsak: nihnik loe Caesar ih lok to aek hoi, kalah siangpahrang, Jesu oh vop, tiah a thuih hoi, tiah a naa o.
Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
8 To lok to kaminawk mah thaih o naah, kaminawk hoi vangpui ukkungnawk palungphui o sak aep.
И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
9 Jason hoi kalah kaminawk lokkamhaih saksak pacoengah, nihcae to tacawt o sak.
Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
10 Nawkamyanawk mah Pawl hoi Silas to khoving ah Berea vangpui bangah patoeh o roep: to vangpui a phak hoi naah Judahnawk ih Sineko ah a caeh hoi.
А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
11 Berea vangpui ih kaminawk loe Thessalonika vangpui ih kaminawk pongah poekhaih kahoih tawnh o kue, nihcae mah loe koehhaih palung hoiah lok to talawk o moe, to loknawk loe Cabu thungah oh maw, tiah nithokkruek pakrong o.
Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
12 To pongah paroeai kaminawk mah tang o; saiqat koi kaom Grik kami nongpa nongpatanawk mah doeh tang o.
Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
13 Pawl mah Berea vangpui ah Sithaw lok to thuih, tiah Thessalonika vangpui ah kaom Judahnawk mah thaih o naah, toah a caeh o let bae moe, kaminawk to pacuek o.
А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
14 Akra ai ah tuipui ah caeh roep hanah, nawkamyanawk mah Paul to patoeh o ving: toe Silas hoi Timote loe Berea vangpui ah cam hoi vop.
А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
15 Pawl thak kaminawk mah anih to Athen ah caeh o haih: nihcae loe Pawl mah Silas hoi Timote kai khaeah karangah angzo hoi nasoe, tiah lok pat ih thuih pae hanah amlaem o let.
А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
16 Pawl mah Athen vangpui ah nihnik to zing, avang loe krang bokhaih hoiah koi boih boeh, tiah a hnuk naah, poek angpho.
А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
17 To pongah anih loe Judahnawk hoi Sithaw zom kaminawk hoiah lok angaek o, hmuen zawhhaih ahmuen ah nithokkruek anih khae angzo kaminawk hoiah lok aram o.
И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
18 To naah amtukhaih bang palungha Epikuria hoi Stoik kaminawk mah anih ih lok to aek o. Thoemto kaminawk mah, Hae lokpung kami mah tih lok maw thuih han a koeh toeng? tiah a naa o. Kalah kaminawk mah, Anih loe kalah sithawnawk ni a thuih, tiah a naa o: Pawl mah Jesu kawng hoi angthawk lethaih lok to thuih pae pongah ni, to tiah a thuih o.
А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
19 To naah anih to Areopaga ah caeh o haih, anih khaeah, Na thuih ih hae kangtha amtukhaih loe kaicae mah panoek thaih han koiah om tih maw?
Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
20 Ka thaih o vai ai ih lok to nang thuih: to loknawk loe tih thuih koehhaih ih maw, tiah panoek han ka koeh o, tiah a naa o.
Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
21 (To pongah Athen vangpui ah kaom kaminawk hoi angvinnawk boih loe tih tok doeh sah o ai, patukhaih kangtha hmuen to thuih moe, tahngaihaih bangah ni atue to patoh o.)
А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
22 To pacoengah Pawl mah mae nuiah kaom Areopaga ahmuen ah angdoet moe, Athen kaminawk, nangcae loe hmuen boih ah taqawk bokhaih palung kami ah na oh o, tiah ka panoek.
А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
23 Lam ka caeh naah, na bok o ih, PANOEK AI IH SITHAW HANAH, tiah tarik ih sithaw angbawnhaih hmuen maeto ka hnuk. Panoek ai ah na bok o ih hmuen to ni kang thuih o.
Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
24 Long hoi a thungah kaom hmuennawk boih sahkung Sithaw loe van hoi long Angraeng ah oh moe, ban hoi sak ih tempulnawk thungah om ai.
Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
25 Sithaw mah kaminawk boih hanah hinghaih, anghahhaih takhi hoi angtoeng ih hmuennawk to paek, kaminawk ih ban hoiah Anih to bok han om ai, Anih loe hmuen maeto sak pae han kangaih Sithaw na ai ni.
Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
26 Anih mah long pum ah kaom kaminawk to athii kanghmong kami maeto khae hoiah ni tacawtsak, nihcae khosakhaih ramri hoi atue to a paek;
И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
27 Anih loe aicae hoi kangthla ah om ai, toe kaminawk mah Angraeng to pakrong o moe, Anih khaeah phak o thai han hoi Anih to a hnuk o thai hanah, Sithaw mah hae tiah sak.
Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
28 Aicae loe Anih khaeah ni a oh o boih, a hing o moe, kho a sak o; nangcae thung ih thoemto laa phawh kaminawk mah, Aicae doeh anih ih caa ah ni oh o, tiah thuih o.
Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
29 Aicae loe Sithaw caa ah oh o pongah, Sithaw loe kami mah poekhaih hoiah sakcop ih sui maw, to tih ai boeh loe phoisa maw, to tih ai boeh loe thlung baktiah poek han om ai.
Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
30 Canghnii ah loe Sithaw mah panoek ai ih hmuennawk to a khet sut, toe vaihi loe Sithaw mah ahmuen kruekah kaom kaminawk boih dawnpakhuem hanah lokpaek boeh.
Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
31 Anih mah tokpaek ih kami mah, long hae toenghaih hoiah lokcaek hanah, atue to khaeh coek boeh; Anih duekhaih thung hoi angthawkhaih rang hoiah, Anih mah kaminawk boih hanah oep kaom hmuen to amtuengsak boeh.
Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
32 Kadueh angthawk lethaih tamthang to nihcae mah thaih o naah, thoemto kaminawk mah pahnuih o thuih: kalah kaminawk mah loe na thuih ih hae lok hae tahngaih let han ka koeh o, tiah a naa o.
А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
33 To pongah Pawl mah nihcae to tacawt taak.
Тако Павле отиде између њих.
34 Anih hnuk kabang thoemto kaminawk loe tanghaih tawn o: nihcae thungah Areopaga ah kaom kami Dionisia hoi Darmari, tiah ahmin kaom nongpata maeto pacoengah, anih hoi nawnto kaom thoemto kaminawk athum o.
А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
