Luc 1
1 Kalz o vezañ kemeret ar garg da skrivañ istor an traoù c'hoarvezet, hag anavezet mat evit bezañ gwir en hon touez,
Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2 hervez m'o deus degaset deomp ar re o deus o gwelet adalek ar penn-kentañ, hag a zo bet ministred ar Ger,
Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 kredet em eus ivez, Teofil mat-meurbet, e tleen o skrivañ dit dre urzh, goude bezañ graet un enklask pizh warno holl, gant evezh,
Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 evit ma'c'h anavezi ar wirionez diwar-benn ar pezh a zo bet desket dit.
Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5 En amzer Herodez, roue Judea, e oa ur beleg anvet Zakaria, eus lignez Abia; e wreg a oa eus lignez Aaron, hag en em c'halve Elizabed.
У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6 Reizh e oant o-daou dirak an Aotrou, hag e heulient holl gourc'hemennoù hag urzhioù an Aotrou, en un doare divlam.
А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7 N'o devoa ket a vugale, rak Elizabed a oa gaonac'h, hag o-daou, e oant aet war an oad.
И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8 Erruout a reas, evel ma rae Zakaria e garg a veleg dirak Doue, hervez urzh e dro,
И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9 ma voe galvet dre ar sord, hervez giz ar velegiezh, da vont e-barzh templ an Aotrou, evit deviñ an ezañs.
Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10 An holl bobl a oa er-maez o pediñ, d'an eur ma teved an ezañs.
И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11 Neuze un ael eus an Aotrou en em ziskouezas dezhañ en e sav, en tu dehou da aoter an ezañs.
А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12 Zakaria, o welout anezhañ, a voe trubuilhet, hag ar spont a grogas ennañ.
И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13 Met an ael a lavaras dezhañ: Zakaria, na'z pez ket aon, rak da bedenn a zo bet selaouet, Elizabed a c'hano dit ur mab, hag e roi dezhañ an anv a Yann.
А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14 Bez' e vo evidout un abeg a joa hag a laouenidigezh, ha kalz en em laouenaio eus e c'hanedigezh.
И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15 Rak bras e vo dirak an Aotrou; n'evo na gwin, nag evaj kreñv ebet, ha leuniet e vo eus ar Spered-Santel adalek kof e vamm;
Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16 distreiñ a raio kalz eus bugale Israel d'an Aotrou o Doue,
И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17 hag e valeo dirazañ e spered hag e nerzh Elia, evit treiñ kalonoù an tadoù ouzh ar vugale, hag ar re disentus ouzh furnez ar re reizh, evit aozañ d'an Aotrou ur bobl tuet mat.
И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18 Zakaria a lavaras d'an ael: A betra ec'h anavezin kement-se? Rak me a zo kozh, ha va gwreg a zo aet war an oad?
И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19 An ael a respontas dezhañ: Me eo Gabriel, an hini a chom dirak Doue; degaset on bet evit komz ouzhit ha disklêriañ dit ar c'heloù mat-mañ.
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20 Ha setu, te a ya da vezañ mut, ha ne c'helli ken komz, betek an deiz ma c'hoarvezo an traoù-mañ, abalamour ne'c'h eus ket kredet da'm c'homzoù, hag a erruo en o amzer.
И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21 Koulskoude, ar bobl a c'hortoze Zakaria, hag a oa souezhet ma talee en templ.
И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22 Pa voe deuet er-maez, ne c'helle ket komz outo, hag ec'h anavezjont en devoa bet ur welidigezh en templ, rak dre sinoù en roe da gompren dezho; hag e chomas mut.
А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23 Pa voe echuet deizioù e garg, ez eas d'e di.
И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24 Un nebeut amzer goude, Elizabed, e wreg, en em gavas dougerez, hag en em guzhas e-pad pemp miz, o lavarout:
А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25 Evel-se eo, en deus graet an Aotrou em c'heñver en deizioù-mañ, m'en deus sellet ouzhin, evit lemel an dismegañs a oa warnon dirak an dud.
Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26 Er c'hwec'hvet miz, Doue a gasas an ael Gabriel en ur gêr a C'halilea galvet Nazared,
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27 d'ur werc'hez a zlee dimeziñ d'un den anvet Jozef, eus tiegezh David; ar werc'hez-se a oa anvet Mari.
К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28 An ael, o vezañ aet el lec'h ma oa, a lavaras dezhi: Da saludiñ a ran, te a zo bet resevet en gras, an Aotrou a zo ganit. [Benniget out e-touez ar gwragez.]
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29 O vezañ gwelet an ael, e voe trubuilhet gant e gomzoù, hag e soñje enni ec'h-unan petra a c'helle ar salud-se bezañ.
А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30 Neuze an ael a lavaras dezhi: Mari, na'z pez ket aon, rak kavet ec'h eus gras dirak Doue.
И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31 Setu, te a vo dougerez, hag e c'hani ur mab, hag e c'halvi e anv Jezuz.
И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32 Bras e vo, hag e vo galvet mab an Uhelañ-Meurbet, hag an Aotrou Doue a roio dezhañ tron David e dad.
Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. (aiōn g165)
34 Neuze Mari a lavaras d'an ael: Penaos e c'hoarvezo kement-se, pa n'anavezan gwaz ebet?
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 An ael a respontas dezhi: Ar Spered-Santel a zeuio warnout, ha galloud an Uhelañ-Meurbet a c'holoio ac'hanout gant e skeud; dre-se ar bugel santel a vo ganet ac'hanout a vo galvet Mab Doue.
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36 Ha setu, Elizabed da geniterv a zoug ivez ur mab en he c'hozhni, hag hemañ eo ar c'hwec'hvet miz eus an hini a oa galvet gaonac'h.
И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Rak n'eus netra dibosupl da Zoue.
Јер у Бога све је могуће што каже.
38 Ha Mari a lavaras: Setu servijerez an Aotrou, ra vo graet din hervez da gomz. Hag an ael a bellaas diouti.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39 Neuze Mari a savas, hag a yeas buan da vro ar menezioù, en ur gêr eus Bro-Juda,
А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40 hag, o vezañ aet e ti Zakaria, e saludas Elizabed.
И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41 Kerkent ha ma klevas Elizabed Salud Mari, ar bugel bihan a dridas en he c'hof; hag Elizabed a voe leuniet eus ar Spered-Santel.
И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42 Hag o sevel he mouezh, e krias: Te a zo benniget e-touez ar gwragez, ha benniget eo frouezh da gof.
И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43 A-belec'h e teu kement-mañ din, ma teu mamm va Aotrou etrezek ennon?
И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44 Rak mouezh da salud n'he deus ket kentoc'h skoet va divskouarn, m'en deus ar bugel bihan tridet gant levenez em c'hof.
Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 Eürus eo an hini he deus kredet, rak graet e vo an traoù a zo bet lavaret dezhi a-berzh an Aotrou.
И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46 Neuze Mari a lavaras: Va ene a veul an Aotrou,
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47 ha va spered en em laouena e Doue va Salver,
И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48 abalamour m'en deus sellet ouzh izelded e servijerez. Ha setu, diwar vremañ, e vin galvet eürus gant an holl rummadoù,
Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49 rak an Holl-C'halloudek en deus graet traoù bras din; e anv a zo santel,
Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50 hag e drugarez en em astenn a oad en oad war ar re a zouj anezhañ.
И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
51 Diskouezet en deus nerzh e vrec'h; stlabezet en deus ar soñjezonoù a rae ar re lorc'hus en o c'halon.
Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52 Didronet en deus ar re c'halloudek, ha savet en deus ar re vihan.
Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53 Leuniet en deus a vadoù a re o devoa naon, ha kaset en deus kuit ar re binvidik er goullo.
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54 Sikouret en deus Israel e servijer, o kaout soñj eus e drugarez,
Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. (aiōn g165)
56 Mari a chomas gant Elizabed war-dro tri miz; neuze e tistroas d'he zi.
Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57 Neuze, amzer Elizabed o vezañ deuet, e c'hanas ur mab.
А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 He amezeien hag he c'herent, o vezañ anavezet penaos en devoa an Aotrou diskouezet e drugarez en he c'heñver, en em laouenajont ganti.
И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59 O vezañ deuet an eizhvet deiz evit amdroc'hañ ar bugel, e c'halvjont anezhañ Zakaria, eus anv e dad.
И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60 Met e vamm, o kemer ar gomz, a lavaras: Nann, met Yann e vo galvet.
И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61 Hag e lavarjont dezhi: N'eus den ez kerentiezh hag a zo galvet eus an anv-se.
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62 Neuze e c'houlennjont dre sin ouzh e dad penaos e felle dezhañ e vije galvet.
И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63 Zakaria, o vezañ goulennet taolennoùigoù, a skrivas ar gerioù-mañ: Yann eo e anv. Hag an holl a voe souezhet.
И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64 Kerkent e c'henou a zigoras, e deod a ziereas, hag e komze en ur veuliñ Doue.
И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65 O holl amezeien a voe leuniet a spont, hag an holl draoù-mañ en em vrude dre holl venezioù Judea.
И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66 An holl re o c'hleve, o mire en o c'halon, hag e lavarent: Petra eta e vo ar bugel bihan-se? Ha dorn an Aotrou a oa warnañ.
И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67 Neuze Zakaria e dad a voe leuniet eus ar Spered-Santel, hag e tiouganas, o lavarout:
И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68 Benniget ra vo an Aotrou, Doue Israel, dre ma'z eo deuet da welout ha da zasprenañ e bobl,
Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69 hag abalamour m'en deus savet deomp ur Salver Galloudek e tiegezh David e servijer,
И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
Као што говори устима светих пророка својих од века (aiōn g165)
71 dre m'en deus hor saveteet a zaouarn hon enebourien, hag eus dorn an holl re a gasae ac'hanomp,
Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72 evit ober trugarez e-keñver hon tadoù, o kaout soñj eus e emglev santel,
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73 eus al le en devoa graet da Abraham hon tad,
Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74 penaos, o vezañ hon tennet eus dorn hon enebourien, e roje deomp da servijañ anezhañ hep aon,
Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75 er santelezh hag er reizhder dirazañ e-pad holl deizioù hor buhez.
И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76 Ha te, bugel bihan, ta a vo galvet profed an Uhelañ-Meurbet; rak te a gerzho dirak dremm an Aotrou, evit kempenn e hentoù,
И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77 evit reiñ anaoudegezh ar silvidigezh d'e bobl dre pardon eus o fec'hedoù,
Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78 dre garantez trugarezus hon Doue; drezi, ar sav-heol eus an nec'h en deus hor gwelet,
По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79 evit sklêrijennañ ar re a zo azezet en deñvalijenn hag e skeud ar marv, hag evit ren hor c'hammedoù e hent ar peoc'h.
Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80 Ar bugel bihan a greske hag en em greñvae er spered; hag e chomas el lec'hioù distro betek an deiz ma tlee bezañ diskouezet da Israel.
А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
