গীতসংহিতা 78
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 ৪ আমরা সে সকল তাদের সন্তানদের কাছে গোপন করব না, আমরা সদাপ্রভুুর গৌরব যোগ্য কাজের বিষয় পরবর্তী প্রজন্মের কাছে বলব,
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 ৫ কারণ তিনি যাকোবের মধ্যে নিয়মের আদেশ স্থাপন করিয়েছিলেন এবং ইস্রায়েলের মধ্যে ব্যবস্থা স্থাপন করিয়েছেন। তিনি আমাদের পিতৃপুরুষদেরকে আদেশ দিয়েছিলেন যে তারা নিজেদের সন্তানদের তা শেখাবে।
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 ৬ তিনি তা আদেশ করেছিলেন যেন পরবর্তী প্রজন্ম এই আদেশ জানতে পারে, যে সকল সন্তান এখনও জন্মায় নি, তারা তা জানতে পারে এবং তারা যেন আবার নিজের নিজের সন্তানদের কাছে বর্ণনা করতে পারে।
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 ৮ তখন তারা আর তাদের পিতৃপুরুষদের মত হবে না, যারা জেদী ও বিদ্রোহী বংশ ছিল; সেই বংশ যাদের হৃদয় যথাযথ ছিল না এবং যাদের আত্মা ঈশ্বরের প্রতি বিশ্বস্ত ছিল না।
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 ১২ তিনি তাদের পিতৃপুরুষদের চোখের সামনে নানা আশ্চর্য্য কার্য্য করেছিলেন। মিশর দেশে, সোয়নের দেশে করেছিলেন।
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 ১৫ তিনি মরুপ্রান্তে শৈল ভেদ করলেন এবং তিনি তাদেরকে প্রচুর জল দিলেন, যথেষ্ট পরিমাণে সমুদ্রের মত দিলেন।
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 ১৭ তবুও তারা বার বার তার বিরুদ্ধে পাপ করল, মরুপ্রান্তে মহান সর্বশক্তিমান ঈশ্বরের বিরুদ্ধে বিদ্রোহ করল;
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 ১৯ তারা ঈশ্বরের বিরুদ্ধে কথা বলল; তার বলল, “ঈশ্বর কি সত্যি মরুপ্রান্তে আমাদের জন্য মেজ সাজাতে পারেন?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 ২০ দেখ, তিনি যখন শৈলকে আঘাত করলেন, জলের ধারা বেরিয়ে এসেছিল এবং ঝর্নার ধারা প্রবাহিত হয়েছিল৷ কিন্তু তিনি কি খাবার দিতে পারেন? তিনি কি নিজের প্রজাদের জন্য মাংস যোগাতে পারেন?”
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 ২১ যখন সদাপ্রভুু তা শুনলেন, তিনি রেগে গেলেন; তাই আগুন যাকোবের বিরুদ্ধে জ্বলে উঠেছিল এবং তাঁর রাগ ইস্রায়েলকে আক্রমণ করেছিল,
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
И наједоше се и даде им шта су желели.
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 ৩১ ঠিক সেই দিনের, ঈশ্বরের ক্রোধ তাদের আক্রমণ করল এবং তাদের শক্তিশালীদের মেরে ফেলল; তিনি ইস্রায়েলের যুবকদেরও মেরে ফেললেন।
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 ৩৮ তবুও তিনি করুণাময়, তাদের অপরাধ ক্ষমা করলেন এবং তাদের ধ্বংস করলেন না। হ্যাঁ, অনেকবার তিনি তাঁর রাগ সম্বরণ করলেন এবং নিজের সব ক্রোধ উত্তেজিত করলেন না।
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 ৪৩ যখন তিনি মিশরে নিজের ভয়ঙ্কর চিহ্নগুলি এবং সোয়নের এলাকায় নিজের আশ্চর্য্য কাজগুলি সম্পন্ন করলেন।
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 ৪৯ তিনি তাদের বিরুদ্ধে নিজের রাগের প্রচণ্ডতা, ক্রোধ, কোপ ও বিপদ পাঠালেন দূতের মত যে বিপর্যয় বয়ে আনে।
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 ৫০ তিনি নিজের রাগের জন্য পথ করলেন, তিনি মৃত্যু থেকে তাদের রক্ষা করেননি; কিন্তু তাদেরকে মহামারীর হাতে দিলেন।
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 ৫১ তিনি আঘাত করলেন মিশরের সব প্রথম জন্মানো সন্তানকে, হামের তাঁবুগুলির মধ্যে তাদের শক্তির প্রথমজাতদেরকে মেরে ফেললেন
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 ৫২ তিনি নিজের লোকদেরকে মেষের মত চালালেন, পশুপালের মত মরুপ্রান্তের মধ্যে দিয়ে তাদের পরিচালনা করলেন।
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 ৫৫ তিনি তাদের সামনে থেকে জাতিদেরকে তাড়িয়ে দিলেন এবং তাদের অধিকার স্থির করলেন; তিনি ইস্রায়েলের বংশদেরকে তাদের তাঁবুতে বাস করালেন।
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 ৫৬ তবু তারা সর্বশক্তিমান মহান ঈশ্বরের পরীক্ষা করল, তারা বিদ্রোহী হল এবং তার গুরুত্বপূর্ণ আদেশগুলি পালন করল না।
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 ৫৭ তারা অবিশ্বস্ত হল এবং বিশ্বাসঘাতকতা করল তাদের পূর্বপুরুষদের মত; তারা ত্রুটিপূর্ণ ধনুকের মত অনির্ভরযোগ্য হল।
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 ৫৮ কারণ তারা তাদের পৌত্তলিক মন্দিরের দ্বারা তাকে অসন্তুষ্ট করল এবং তাদের প্রতিমাদের দ্বারা তারা তাঁকে ঈর্ষান্বিত রাগে প্ররোচিত করল।
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 ৬৫ তখন প্রভু জাগলেন যেমন একজন ঘুম থেকে জেগে ওঠে, একজন যোদ্ধার মত যে আঙ্গুর রসের কারণে চিত্কার করে।
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 ৬৯ তিনি নিজের পবিত্র জায়গা নির্মাণ করলেন, স্বর্গের মত, পৃথিবীর মত, যা তিনি চিরকালের জন্য স্থাপন করেছেন।
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
