< গীতসংহিতা 133 >

1 আরোহন-গীত। দায়ূদের। দেখ, এটি কত ভালো এবং কত মনোরম যে ভাইরা একসঙ্গে একতায় বাস করে।
«Жуқириға чиқиш нахшиси»; Давут язған күй: — Қара, мана, қериндашлар бирликтә туруш немидегән яхши, немидегән шериндур!
2 এটা মাথার ওপরে দামী তেলের মতো যা দাড়িতে গড়িয়ে পড়ে, হারোণের দাড়িতে গড়িয়ে পড়ল, তার পোশাকে গড়িয়ে পড়ল।
У Һарунниң бешиға төкүлүп, сақилидин аққан аву қиммәтлик майдәк, У Һарунниң сақилидин еқип, Кийим-кечәкниң яқисиға чүшкән қиммәтлик майға охшайду;
3 এটা হর্ম্মনের শিশিরের মতো, যা ঝরে পড়ল সিয়োন পর্বতের ওপরে কারণ সেখানে সদাপ্রভুু এক স্থিরীকৃত আশীর্বাদ করলেন, অনন্তকালের জীবন।
У йәнә Һәрмон теғидики шәбнәмниң Зион тағлириға чүшүшигә охшайду; Чүнки шу йәрдә Пәрвәрдигар бәрикәтни — Йәни мәңгүлүк һаятни буйруған!

< গীতসংহিতা 133 >