< গীতসংহিতা 122 >

1 দায়ূদের, আরোহণ গীত। আমি আনন্দিত হলাম পেলাম যখন তারা আমাকে বলে, চল আমরা সদাপ্রভুুর গৃহে যাই।
Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!
2 আমারদের পা তোমার দরজার ভেতরে দাঁড়িয়ে, যিরুশালেম।
Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!
3 যিরুশালেম একটা শহরের মত তৈরী হয়েছিল যা একত্র সংযুক্ত শহরের মত।
Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.
4 জাতিরা সেই জায়গায় গেল, সদাপ্রভুুর বংশ, ইস্রায়েলের যেমন বিধি সদাপ্রভুুর ধন্যবাদ দিতে গেল।
Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.
5 সেখানে নেতারা সিংহাসনে বসল দায়ূদ কুলের বিচারের জন্য।
Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.
6 প্রার্থনা কর যিরুশালেমের শান্তির জন্য, যারা তোমাকে প্রেম করে তাদের উন্নতির জন্য।
Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!
7 তোমার প্রাচীরের মধ্যে শান্তি হোক, তোমার অট্টালিকার মধ্যে উন্নতি হোক।
Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!
8 আমার ভাইদের এবং সঙ্গীদের জন্য আমি এখন বলবো, “তোমার মধ্যে শান্তি হোক।”
Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!
9 আমাদের ঈশ্বর সদাপ্রভুুর গৃহে আমি তোমার মঙ্গলের জন্য প্রার্থনা করব।
Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.

< গীতসংহিতা 122 >