< গীতসংহিতা 120 >

1 আরোহনের গীত। আমার চরম দূর্দশায় আমি সদাপ্রভুুকে ডাকলাম এবং তিনি আমাকে উত্তর দিলেন।
Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
2 আমার প্রাণকে সদাপ্রভুু, মিথ্যাবাদীদের মুখ থেকে এবং প্রতারকদের জিভ থেকে উদ্ধার কর।
Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
3 প্রতারণা পূর্ণ জিভ তিনি তোমাকে কি দেবেন এবং এর থেক বেশী আর কি দেবেন?
Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
4 তিনি তোমাকে শিকার করবেন সৈনিকের ধারালো বান দিয়ে, তীরের মাথা গরম কয়লার ওপর গরম করে।
Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
5 দূর্ভাগ্য আমার কারণ আমি অস্থায়ীভাবে মেশকে থাকছি; আমি আগে কেদরের তাঁবুতে বাস করতাম।
Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
6 অনেক দিন ধরে আমি এমন লোকেদের সঙ্গে থাকতাম, যারা শান্তি ঘৃণা করে।
Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
7 আমি শান্তির জন্য যখন কথা বলি, কিন্তু তারা যুদ্ধ চায়।
Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

< গীতসংহিতা 120 >