হিতোপদেশ 17
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 ২ একজন বুদ্ধিমান দাস ছেলের ওপর কর্তৃত্ব করবে যে লজ্জাজনক কাজ করে এবং ভাইদের মধ্যে সে অধিকারের অংশী হয়।
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 ৯ যে অপরাধ উপেক্ষা করে, সে প্রেমের খোঁজ করে, কিন্তু যে এক বিষয় বার বার বলে, সে ঘনিষ্ট বন্ধুর মধ্যে বিভেদ সৃষ্টি করে।
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 ১৪ বিবাদের শুরু হল এমন যে কেউ প্রত্যেক জায়গায় জল ছাড়ে; অতএব ভেঙে যাবার আগে বিতর্ক থেকে সরে যাও।
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 ১৫ যে দুষ্টকে নির্দোষ বলে প্রমাণ করে ও যে ধার্ম্মিককে দোষী করে, তারা উভয়েই সদাপ্রভুর ঘৃণার পাত্র।
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 ১৮ একজন লোক যার কোনো জ্ঞান নেই সে প্রতিশ্রুতির বন্ধন তৈরী করে এবং তার প্রতিবেশীর ঋণের জন্য দায়ী হয়।
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 ২৬ এছাড়াও, যে সঠিক কাজ করে তার কখনো শাস্তি দেওয়া উচিত নয়; মহান মানুষ যার সততা আছে তাকে প্রহার করা এটা ভালো নয়।
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 ২৮ এমনকি নির্বোধও নীরব থাকলে জ্ঞানবান বলে বিবেচিত হয়; যখন সে মুখ বন্ধ রাখে সে বুদ্ধিমান বলে বিবেচিত হয়।
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
