ইয়োবের বিবরণ 31
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 ২ কারণ উর্ধবাসী ঈশ্বরের থেকে কি ভাগ্য পাওয়া যায়, উর্ধের সর্বশক্তিমানের থেকে কি উত্তরাধিকার পাওয়া যায়?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 ৭ যদি আমার পা সঠিক পথ থেকে ঘুরে থাকে, যদি আমার হৃদয় আমার চোখের পিছনে হেঁটে থাকে, যদি কোন অপবিত্রতার ছাপ আমার হাতে লেগে থাকে,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 ৯ যদি আমার মন অন্য মহিলার প্রতি আকৃষ্ট হয়ে থেকে, যদি আমি আমার প্রতিবেশীর দরজার কাছে তার স্ত্রীর জন্য লুকিয়ে থাকি,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 ১৪ তখন আমি কি করব যখন ঈশ্বর আমায় দোষী করতে উঠবেন? যখন তিনি আমার বিচার করতে আসবেন, আমি তাঁকে কি উত্তর দেব?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 ১৫ যিনি আমায় মায়ের গর্ভে বানিয়ে ছিলেন, তিনিই কি তাদেরও বানান নি? একই জন কি আমাদের সবাইকে গর্ভে গঠন করেন নি?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 ১৬ আমি যদি গরিবদের তাদের বাসনা থেকে বঞ্চিত করে থাকি, অথবা আমি যদি বিধবার চোখ অন্ধ হওয়ার কারণ হয়ে থাকি,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 ১৮ বরং, আমার যুবক অবস্থা থেকে, অনাথ যেমন তার পিতার কাছে তেমনি আমার সঙ্গে বড় হয়েছে এবং আমি তার মাকে পথ দেখিয়েছি, আমি সারা জীবন বিধবাকে সাহায্য করে এসেছি,
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 ২০ যদি তার হৃদয় আমায় আর্শীবাদ না করে থাকে যদি সে কখনও আমার মেষের লোমে তার শরীর গরম না করে থাকে,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 ২৩ কারণ ঈশ্বর থেকে বিপদ আমার জন্য আতঙ্কের কারণ হত; তাঁর মহিমার জন্য, আমি সেরকম কিছু করতে পারলাম না।
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 ২৮ এটাও একটা বিচারকদের দ্বারা শাস্তিযোগ্য অপরাধ হবে, কারণ আমি তাহলে স্বর্গের ঈশ্বরকে অস্বীকার করতাম, যিনি উর্ধে আছেন।
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 ৩৪ কারণ আমি লোকের ভিড়কে ভয় পেয়েছি, কারণ পরিবারের ঘৃণা আমায় আতঙ্কিত করেছে, যাতে আমি চুপ করে থাকি এবং আমার ঘরের বাইরে না যাই?
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 ৩৫ আহা, যদি আমি কাউকে পেতাম আমার কথা শোনাবার জন্য! দেখ, এই আমার স্বাক্ষর; সর্বশক্তিমান আমায় উত্তর দিন! আমার বিরোধীদের লেখা আমার বিষয়ে যদি কোন দশ পত্র থাকে!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 ৩৭ আমি তাঁর কাছে আমার পায়ের চিহ্নের হিসাব ঘোষণা করব; আমি একজন আত্মবিশ্বাসী রাজপুত্রের মত তাঁর কাছে যাব।
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
