Zəbur 17
1 Davudun duası. Ya Rəbb, haqq sözümü dinlə, fəryadımı eşit, Yalansız dilimdən çıxan duama qulaq as.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Gözlərinlə həqiqəti görürsən, Mənə haqq qazandır.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Gecə ikən qəlbimi yoxlayıb-araşdırdın, Məni sınaqdan keçirtdin, Heç nə tapmadın. Niyyətim budur ki, ağzım öz həddini aşmasın.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Sənin sözünə görə zalımların tutduğu yoldan, Bu insanların əməlindən özümü qorumuşam.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Sənin yolundan möhkəm tutmuşam, Sarsılmadan addımlamışam.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Səni çağırıram, ey Allah, mənə cavab verirsən, Qulağını mənə tərəf çevir, sözlərimi dinlə.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Məhəbbətinlə Sənə sığınanlara xariqələrini göstər, Sağ əlinlə onları düşmənlərdən qurtar.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Məni göz bəbəyin kimi qoru, Qanadlarının kölgəsində saxla
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Məni dara salan şər insanlardan, Ətrafımı bürüyən, canıma düşmən olanlardan.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Onların ürəkləri qapalıdır, harınlayıblar, Ağızlarından lovğa-lovğa sözlər çıxarırlar.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 İndi izimə düşüb məni mühasirəyə aldılar, Güdürlər ki, məni yerə vursunlar.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Onlar parçalamağa həris bir aslan kimidir, Pusquda duran cavan bir şir kimidir.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Ya Rəbb, qalx, Onların önündə dayan, Onları yerlə yeksan et. Qılıncınla bu pis insanlardan canımı qurtar.
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Ya Rəbb, məni belə insanlardan, Nəsibi bu həyatda olanlardan Öz əlinlə xilas et! Qarınlarını xəzinənlə doldurursan, Onlar övladlarını doydurur, Nəvə-nəticələrinə də miras qoyur.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Amma mən salehliklə üzünə baxacağam, Oyananda Səni görməklə doyacağam.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
