Süleymanin Məsəlləri 31

1 Lemuel padşahın sözləri, anasının ona öyrətdiyi kəlam.

Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

2 Nə deyim, oğlum, ey doğduğum oğul, Nəzir-niyazla əldə etdiyim oğul?

Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

3 Gücünü qadınlara, Yollarını padşahları məhvə aparanlara sərf etmə.

Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.

4 Ey Lemuel, şərab içmək padşahlara yaraşmaz, Kefləndirici içkiyə aludə olmaq hökmdarlara yaraşmaz.

Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

5 İçəndə qayda-qanunu unudarlar, Bütün məzlumların haqqını pozarlar.

Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

6 Kefləndirici içkini düşkünə, Şərabı dərdliyə verin.

Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;

7 Qoy içib yoxsulluğunu unutsun, Öz dərdini daha yada salmasın.

Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

8 Dilsizə görə ağız aç, Bütün möhtacların haqqını qoru.

Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

9 Ağzını aç, ədalətlə hökm ver, Məzlumların, fəqirlərin haqqını yerinə yetir.

Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

10 Xeyirxah arvad tapan kimdir? O, yaqutlardan daha qiymətlidir.

Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

11 Ərinin qəlbi ondan arxayındır, Dayanmadan bərəkət qazanır.

Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

12 Ömrü boyu ərinə pislik deyil, yaxşılıq gətirir,

Чини му добро, а не зло, свега века свог.

13 Yunu, kətanı tapıb seçir, Əlindən hər iş zövqlə gəlir.

Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

14 Ticarət gəmilərinə bənzəyir, Uzaqlardan gələn ruzini gətirir.

Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

15 Alaqaranlıqda yuxudan durur, Ailəsinə yemək hazırlayır, Kənizlərinə də paylayır.

Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

16 Tarlaya baxandan sonra satın alır, Əlinin zəhməti ilə bağ salır.

Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

17 Belini möhkəm bağlayır, Qolları güc üstündən güc alır.

Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

18 Ticarətin şirinliyindən dadır, Bütün gecə boyu çırağı yanır.

Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

19 Əlləri ilə cəhrə əyirir, İyini bərkidir.

Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

20 Məzlumlar üçün əliaçıqdır, Fəqirlərə əl tutur.

Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

21 Qar yağanda ailəsi üçün qayğısı olmaz, Çünki hamısı qırmızı paltar geyinib.

Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

22 Yorğan-döşək üçün örtük toxuyur, Öz libası tünd qırmızı incə kətandandır.

Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

23 Əri şəhər darvazalarında yaxşı tanınır, El ağsaqqalları ilə oturub-durur.

Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

24 Qadın tacirlərə qurşaqları, Toxuduğu kətan paltarları satır.

Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

25 Qüvvəyə, şərəfə bürünür, Gələcək üzünə gülür.

Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

26 Ağzını açanda hikmət axır, Dilindən sədaqət təlimi çıxır.

Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

27 Ailəsinin işini idarə edir, Tənbələ layiq olan çörəyi yemir.

Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

28 Övladları ayağa qalxıb onu alqışlayır, Əri onu tərifləyir:

Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

29 «Xeyirxah qadınlar çoxdur, Amma sənin tayın yoxdur».

Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

30 Qadının məlahəti aldadıcı, gözəlliyi fanidir, Yalnız Rəbdən qorxan qadın tərifə layiqdir.

Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

31 Ona əlinin bəhrəsini verin, Qoy şəhər darvazasında əməlləri ona tərif gətirsin.

Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.