প্রবচন 24
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 ১১ মৃত্যুলৈ লৈ যোৱা লোকসকলক ৰক্ষা কৰা, আৰু বধ কৰিবলৈ নিওতে যিসকল হতভম্ব হয় তেওঁলোকক তুমি যদি পাৰা ঘূৰাই আনা।
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 ১২ তুমি যদি কোৱা, “আমি এই বিষয়ে একো নাজানো।” তুমি কি কৈছা? সেই বিষয়ে যি জনাই হৃদয় পৰীক্ষা কৰে, তেওঁ জানো নুবুজে? আৰু যিজনাই তোমাৰ জীৱন ৰক্ষা কৰে, তেওঁ জানো এই বিষয়ে নাজানে? ঈশ্বৰে মানুহক কৰ্ম অনুসাৰে জানো ফল নিদিয়ে?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 ১৪ তেনেকৈ প্ৰজ্ঞা তোমাৰ আত্মাৰ বাবে তুমি যদি তাক বিচাৰি পোৱা, তেনেহ’লে তাত তোমাৰ ভবিষ্যত আছে, আৰু তোমাৰ আশা খণ্ডন কৰা নহব।
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 ১৫ ন্যায় কাৰ্য কৰাসকলৰ ঘৰ যিজনে আক্রমণ কৰে, তেনে দুষ্ট মানুহৰ দৰে তুমি মিছা কথা নকবা, তেওঁলোকৰ ঘৰ ধ্বংস নকৰিবা।
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 ১৬ কাৰণ যিসকলে ন্যায় কাৰ্য কৰে, তেওঁলোক সাতবাৰ পৰিলেও, তেওঁ পুনৰ উঠিব। কিন্তু দুষ্ট লোক দুৰ্যোগত পৰি বিনষ্ট হয়।
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 ১৭ যেতিয়া তোমাৰ শত্ৰুৰ পতন হয়, তেতিয়া আনন্দ নকৰিবা, আৰু যেতিয়া তেওঁ উজুতি খায়, তেতিয়া তোমাৰ মনক উল্লাসিত হ’বলৈ নিদিবা।
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 ২১ হে মোৰ পুত্র, যিহোৱালৈ ভয় কৰা, আৰু ৰজাক ভয় কৰা। তেওঁলোকৰ বিৰুদ্ধে বিদ্রোহ কৰা সকলৰ সৈতে সহযোগ নকৰিবা।
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 ২৫ কিন্তু যিসকলে দুষ্টলোকক নিন্দা কৰে, তেওঁলোক আনন্দিত হ’ব, আৰু তেওঁলোকলৈ ওপৰত উত্তম আশীৰ্ব্বাদ আহে।
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 ২৭ তোমাৰ বাহিৰৰ কাম প্রস্তুত কৰা, আৰু নিজৰ বাবে মুকলি ঠাইত সকলো বস্তু যুগুত কৰা, আৰু তাৰ পাছতহে তোমাৰ গৃহ নিৰ্মাণ কৰা।
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 ২৯ এইদৰে নকবা, “তেওঁ মোলৈ যিদৰে কৰিলে, মইয়ো তালৈ সেইদৰেই কৰিম; তেওঁ যি কৰিলে তাৰ প্রতিফল মই তেওঁক দিম।”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 ৩১ চাৰিওফালে কাঁইটীয়া বন গজিছিল, গোটেই পথাৰ কাঁইটে ঢাকি ধৰিছিল, আৰু সীমাত থকা শিলৰ বেৰা ভাঙি গৈছিল।
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
