المَزامِير 66

١ 1 اهْتِفِي لِلهِ يَاكُلَّ الأَرْضِ.

Покликни Богу, сва земљо!

٢ 2 تَرَنَّمُوا بِعَظَمَةِ اسْمِهِ وَاجْعَلُوا تَسْبِيحَهُ مَجِيداً.

Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.

٣ 3 قُولُوا لِلهِ: «مَا أَرْوَعَ أَعْمَالَكَ». يَتَمَلَّقُكَ أَعْدَاؤُكَ لأَنَّ قُوَّتَكَ عَظِيمَةٌ.

Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.

٤ 4 كُلُّ الأَرْضِ تَسْجُدُ لَكَ وَتُسَبِّحُكَ. الْجَمِيعُ يَلْهَجُونَ بِاسْمِكَ.

Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.

٥ 5 تَعَالَوْا انْظُرُوا أَعْمَالَ اللهِ وَأَفْعَالَهُ الْمُرْهِبَةَ مَعَ بَنِي آدَمَ.

Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.

٦ 6 حَوَّلَ الْبَحْرَ أَرْضاً يَابِسَةً، وَاجْتَازُوا فِي النَّهْرِ بِأَقْدَامِهِمْ. هُنَاكَ فَرِحْنَا بِهِ.

Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

٧ 7 يَحْكُمُ إِلَى الأَبَدِ بِقُوَّتِهِ، وَعَيْنَاهُ تُرَاقِبَانِ الأُمَمَ، فَلاَ يَتَشَامَخُ الْمُتَمَرِّدُونَ.

Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!

٨ 8 أَيُّهَا الشُّعُوبُ بَارِكُوا إِلَهَنَا. ارْفَعُوا أَصْوَاتَكُمْ بِالتَّسْبِيحِ.

Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.

٩ 9 هُوَ الَّذِي اسْتَحْيَانَا، وَلَمْ يَدَعْ أَرْجُلَنَا تَزِلُّ.

Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.

١٠ 10 فَإِنَّكَ قَدِ اخْتَبَرْتَنَا يَااللهُ، فَنَقَّيْتَنَا كَمَا تُنَقَّى الْفِضَّةُ.

Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.

١١ 11 أَوْقَعْتَنَا فِي الشَّبَكَةِ وَأَلْقَيْتَ حِمْلاً ثَقِيلاً عَلَى ظُهُورِنَا.

Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

١٢ 12 سَلَّطْتَ أُنَاساً عَلَيْنَا. اجْتَزْنَا فِي النَّارِ وَالْمَاءِ، وَلَكِنَّكَ أَخْرَجْتَنَا إِلَى أَرَاضٍ خَصِيبَةٍ.

Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.

١٣ 13 أَدْخُلُ إِلَى بَيْتِكَ بِمُحْرَقَاتٍ وَأُوْفِيكَ نُذُورِي

Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,

١٤ 14 الَّتِي نَطَقَتْ بِهَا شَفَتَايَ فِي وَقْتِ ضِيقِي، وَتَكَلَّمَ بِهَا فَمِي فِي بَلِيَّتِي.

Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.

١٥ 15 أُقَرِّبُ لَكَ مُحْرَقَاتٍ سَمِينَةً مِنْ كِبَاشٍ مَعَ بَخُورٍ. أُقَدِّمُ بَقَراً مَعَ تُيُوسٍ.

Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.

١٦ 16 تَعَالَوْا اسْمَعُوا يَاجَمِيعَ خَائِفِي اللهِ، فَأُحَدِّثَكُمْ بِمَا فَعَلَ لِنَفْسِي.

Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.

١٧ 17 صَرَخْتُ إِلَيْهِ بِفَمِي وَعَظَّمْتُهُ بِلِسَانِي.

К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.

١٨ 18 إِنْ تَعَهَّدْتُ إِثْماً فِي قَلْبِي لاَ يَسْتَمِعُ لِيَ الرَّبُّ.

Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

١٩ 19 وَلَكِنَّ اللهَ قَدِ اسْتَجَابَ لِي. أَصْغَى إِلَى صَوْتِ صَلاَتِي.

Али Бог услиши, прими глас мољења мог.

٢٠ 20 تَبَارَكَ اللهُ الَّذِي لَمْ يُقْصِ عَنْهُ صَلاَتِي، وَلاَ حَجَبَ عَنِّي رَحْمَتَهُ.

Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!