المَزامِير 61

١ 1 اسْتَمِعْ يَااللهُ إِلَى صُرَاخِي وَأَصْغِ إِلَى صَلاَتِي.

Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

٢ 2 مِنْ أَقْصَى الأَرْضِ أَدْعُوكَ إِذَا غُشِيَ عَلَى قَلْبِي، فَتَهْدِينِي إِلَى صَخْرَةٍ عَالِيَةٍ يَتَعَذَّرُ ارْتِقَاؤُهَا.

Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

٣ 3 لأَنَّكَ كُنْتَ لِي مَلْجَأً وَبُرْجاً مَنِيعاً يَحْمِينِي مِنَ الْعَدُوِّ.

Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

٤ 4 لِذَا أَسْكُنُ فِي خَيْمَتِكَ إِلَى الأَبَدِ، وَأَعْتَصِمُ بِسِتْرِ جَنَاحَيْكَ،

Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

٥ 5 لأَنَّكَ أَنْتَ يَااللهُ قَدِ اسْتَمَعْتَ إِلَى نُذُورِي. أَعْطَيْتَنِي مِيرَاثاً كَمِيرَاثِ الَّذِينَ يَتَّقُونَ اسْمَكَ.

Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

٦ 6 تُضِيفُ أَيَّاماً إِلَى عُمْرِ الْمَلِكِ، فَتَكُونُ سِنُو حَيَاتِهِ كَأَجْيَالٍ عَدِيدَةٍ.

Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

٧ 7 يَبْقَى عَلَى عَرْشِهِ أَمَامَ اللهِ إِلَى الأَبَدِ. وَاجْعَلِ الرَّحْمَةَ وَالْحَقَّ يَحْفَظَانِهِ.

Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

٨ 8 وَهَكَذَا أُرَنِّمُ لاِسْمِكَ إِلَى الأَبَدِ، وَأُوْفِي نُذُورِي دَائِماً.

Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.