< المَزامِير 4 >
اسْتَجِبْ لِي عِنْدَمَا أَدْعُوكَ يَاإِلَهَ بِرِّي، فَقَدْ أَفْرَجْتَ لِي دَوْماً فِي الضِّيقِ، فَأَنْعِمْ عَلَيَّ وَأَصْغِ إِلَى صَلاَتِي. | ١ 1 |
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
إِلَى مَتَى يَابَنِي الْبَشَرِ تُحَوِّلُونَ مَجْدِي عَاراً؟ وَإِلَى مَتَى تُحِبُّونَ الأُمُورَ البَاطِلَةَ، وَتَسْعَوْنَ وَرَاءَ الأَكَاذِيبِ؟ | ٢ 2 |
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
اعْلَمُوا أَنَّ الرَّبَّ قَدْ مَيَّزَ لِنَفْسِهِ تَقِيَّهُ؛ الرَّبُّ يَسْمَعُ عِنْدَمَا أَدْعُوهُ. | ٣ 3 |
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
ارْتَعِدُوا وَلاَ تُخْطِئُوا. فَكِّرُوا فِي قُلُوبِكُمْ عَلَى مَضَاجِعِكُمْ مُلْتَزِمِين الصَّمْتَ. | ٤ 4 |
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
قَدِّمُوا ذَبَائِحَ الْبِرِّ، وَاتَّكِلُوا عَلَى الرَّبِّ. | ٥ 5 |
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
مَا أَكْثَرَ الْمُتَسَائِلِينَ: «مَنْ يُرِينَا خَيْراً؟» أَشْرِقْ عَلَيْنَا أَيُّهَا الرَّبُّ بِنُورِ وَجْهِكَ. | ٦ 6 |
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
غَرَسْتَ فِي قَلْبِي فَرَحاً أَعْظَمَ مِنْ فَرَحِ مَنِ امْتَلَأَتْ بُيُوتُهُمْ وَأَجْرَانُهُمْ بِالْحِنْطَةِ وَالْخَمْرِ الْجَدِيدَةِ. | ٧ 7 |
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
بِسَلاَمٍ أَضْطَجِعُ وَأَنَامُ، لأَنَّكَ أَنْتَ وَحْدَكَ يَارَبُّ تُنْعِمُ عَلَيَّ بِالطُّمَأْنِينَةِ وَالسَّلاَمِ. | ٨ 8 |
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.