نَحَمْيا 10

١ 1 أَمَّا الَّذِينَ وَقَّعُوا عَلَى الْمِيثَاقِ فَهُمُ: الْحَاكِمُ نَحَمْيَا بْنُ حَكَلْيَا وَصِدْقِيَّا،

А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,

٢ 2 وَسَرَايَا وَعَزَرْيَا وَيِرْمِيَا،

Серај, Азарија, Јеремија,

٣ 3 وَفَشْحُورُ وَأَمَرْيَا وَمَلْكِيَّا،

Пасхор, Амарија, Малхија,

٤ 4 وَحَطُّوشُ وَشَبَنْيَا وَمَلُّوخُ،

Хатус, Севанија, Малух,

٥ 5 وَحَارِيمُ وَمَرِيمُوثُ وَعُوبَدْيَا،

Харим, Меримот, Овадија,

٦ 6 وَدَانِيآلُ وَجِنْثُونُ وَبَارُوخُ،

Данило, Гинетон, Варух,

٧ 7 وَمَشُلاَّمُ وَأَبِيَّا وَمِيَّامِينُ،

Месулам, Вија, Мијамин,

٨ 8 وَمَعَزْيَا وَبِلْجَايُ وَشَمَعْيَا. وَجَمِيعُهُمْ مِنَ الْكَهَنَةِ.

Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници;

٩ 9 وَمِنَ اللاَّوِيِّينَ: يَشُوعُ بْنُ أَزَنْيَا وَبِنُّويُ مِنْ بَنِي حِينَادَادَ وَقَدْمِيئِيلُ،

А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило,

١٠ 10 وَأَقْرِبَاؤُهُمْ: شَبَنْيَا وَهُودِيَّا وَقَلِيطَا وَفَلاَيَا وَحَانَانُ،

И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана,

١١ 11 وَمِيخَا وَرَحُوبُ وَحَشَبْيَا،

Миха, Реов, Асавија,

١٢ 12 وَزَكُّورُ وَشَرَبْيَا وَشَبَنْيَا،

Захур, Серевија, Севнија,

١٣ 13 وَهُودِيَّا وَبَانِي وَبَنِينُو،

Одија, Ваније, Венинуј;

١٤ 14 وَمِنْ رُؤَسَاءِ الشَّعْبِ: فَرْعُوشُ وَفَحَثُ مُوآبَ وَعِيلاَمُ وَزَتُّو وَبَانِي،

Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,

١٥ 15 وَبُنِّي وَعَزْجَدُ وَبِيبَايُ،

Вуније, Азгад, Вивај,

١٦ 16 وَأَدُونِيِّا وَبِغْوَايُ وَعَادِينُ،

Адонија, Вигвај, Адин,

١٧ 17 وَآطِيرُ وَحَزَقِيَّا وَعَزُّورُ،

Атир, Језекија, Азур,

١٨ 18 وَهُودِيَّا وَحَشُومُ وَبِيصَايُ،

Одија, Асум, Висај,

١٩ 19 وَحَارِيفُ وَعَنَاثُوثُ وَنِيبَايُ،

Ариф, Анатот, Навај,

٢٠ 20 وَمَجْفِيعَاشُ وَمَشُلاَّمُ وَحَزِيرُ،

Магфија, Месулам, Езир,

٢١ 21 وَمَشِيزَبْئِيلُ وَصَادُوقُ وَيَدُّوعُ،

Месизавеило, Садок, Јадва,

٢٢ 22 وَفَلَطْيَا وَحَنَانُ وَعَنَايَا،

Фелатија, Анан, Анаја,

٢٣ 23 وَهُوشَعُ وَحَنَنْيَا وَحَشُوبُ،

Осија, Ананија, Асув,

٢٤ 24 وَهَلُوحِيشُ وَفِلْحَا وَشُوبِيقُ،

Лоис, Филеја, Совик,

٢٥ 25 وَرَحُومُ وَحَشَبْنَا وَمَعْسِيَا،

Реум, Асавана, Маија,

٢٦ 26 وَأَخِيَا وَحَانَانُ وَعَانَانُ،

Ахија, Анана, Ганан,

٢٧ 27 وَمَلُّوخُ وَحَرِيمُ وَبَعْنَةُ.

Малух, Харим, Вана.

٢٨ 28 أَمَّا بَاقِي الشَّعْبِ وَالْكَهَنَةِ وَاللاَّوِيِّينَ وَحُرَّاسِ أَبْوَابِ الْهَيْكَلِ وَالْمُرَتِّلِينَ وَخُدَّامِ الْهَيْكَلِ، وَكُلِّ الَّذِينَ اعْتَزَلُوا شُعُوبَ الأَرَاضِي وَالْتَفُّوا حَوْلَ شَرِيعَةِ اللهِ مَعَ نِسَائِهِمْ، وَسَائِرِ ذَوِي الْمَعْرِفَةِ وَالْفَهْمِ،

И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,

٢٩ 29 فَقَدِ انْضَمُّوا إِلَى إِخْوَتِهِمْ وَأَشْرَافِهِمْ، وَتَعَهَّدُوا مُقْسِمِينَ بِالالْتِزَامِ بِالسَّيْرِ فِي شَرِيعَةِ اللهِ الَّتِي أَعْلَنَهَا عَلَى لِسَانِ مُوسَى عَبْدِهِ، وَبِالْمُحَافَظَةِ عَلَى جَمِيعِ وَصَايَا الرَّبِّ سَيِّدِنَا وَأَحْكَامِهِ وَفَرَائِضِهِ،

Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.

٣٠ 30 كَمَا تَمَّ التَّعَهُّدُ بِعَدَمِ تَزْوِيجِ بَنَاتِنَا مِنْ أُمَمِ الأَرْضِ، وَلاَ تَزْوِيجِ أَبْنَائِنَا مِنْ بَنَاتِهِمْ،

И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје.

٣١ 31 وَرَفْضِ الشِّرَاءِ مِنْ شُعُوبِ الأَرْضِ الَّذِينَ يَأْتُونَ لِبَيْعِ بَضَائِعِهِمْ وَحُبُوبِهِمْ فِي يَوْمِ السَّبْتِ أَوْ فِي أَيِّ يَوْمٍ مِنَ الأَيَّامِ الْمُقَدَّسَةِ، وَأَنْ نَمْتَنِعَ عَنْ زِرَاعَةِ الأَرْضِ كُلَّ سَنَةٍ سَابِعَةٍ وَنُلْغِيَ فِيهَا كُلَّ الدُّيُونِ.

И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.

٣٢ 32 وَفَرَضْنَا عَلَى أَنْفُسِنَا جِزْيَةً سَنَوِيَّةً قَدْرُهَا ثُلْثُ شَاقِلٍ (أَيْ أَرْبَعُ جْرَامَاتِ) فِضَّةٍ، نَدْفَعُهَا لِنَفَقَاتِ خِدْمَةِ هَيْكَلِ إِلَهِنَا.

И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог:

٣٣ 33 وَلِتَوْفِيرِ خُبْزِ التَّقْدِمَةِ وَالتَّقْدِمَةِ الدَّائِمَةِ وَالْمُحْرَقَةِ الْيَوْمِيَّةِ وَقَرَابِينِ السُّبُوتِ وَمَطَالِعِ الشُّهُورِ وَالأَعْيَادِ وَالأَقْدَاسِ وَذَبَائِحِ الْخَطِيئَةِ، لِلتَّكْفِيرِ عَنْ إِسْرَائِيلَ، وَلِلْقِيَامِ بِصِيَانَةِ بَيْتِ إِلَهِنَا.

На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег.

٣٤ 34 ثُمَّ، نَحْنُ الْكَهَنَةَ وَاللاَّوِيِّينَ وَالشَّعْبَ، أَلْقَيْنَا الْقُرْعَةَ لِنُقَرِّرَ مَتَى يَتَحَتَّمُ عَلَى كُلِّ عَائِلَةٍ مِنْ عَائِلاَتِنَا أَنْ تَجْلِبَ تَقْدِمَاتِهَا السَّنَوِيَّةَ مِنَ الْحَطَبِ إِلَى بَيْتِ اللهِ، لإِحْرَاقِهَا عَلَى مَذْبَحِ الرَّبِّ إِلَهِنَا، كَمَا نَصَّتِ الشَّرِيعَةُ،

И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону;

٣٥ 35 كَمَا أَلْزَمْنَا أَنْفُسَنَا بِحَمْلِ بَاكُورَاتِ أَرْضِنَا مِنَ الْمَحَاصِيلِ أَوْ مِنْ أَثْمَارِ الأَشْجَارِ سَنَةً فَسَنَةً إِلَى هَيْكَلِ إِلَهِنَا

И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи;

٣٦ 36 وَكَذَلِكَ أَبْكَارِ أَبْنَائِنَا وَبَهَائِمِنَا وَمَوَاشِينَا مِنْ بَقَرٍ وَغَنَمٍ، فَنُحْضِرُهَا إِلَى هَيْكَلِ إِلَهِنَا إِلَى الْكَهَنَةِ الْخَادِمِينَ، كَمَا نَصَّتْ عَلَيْهِ الشَّرِيعَةُ.

И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег;

٣٧ 37 وَتَعَهَّدْنَا أَيْضاً أَنْ نَأْتِيَ بِأَوَائِلِ عَجِينِنَا وَقَرَابِينِنَا وَثَمَرِ كُلِّ شَجَرَةٍ وَأَوَائِلِ الْخَمْرِ وَالزَّيْتِ إِلَى الْكَهَنَةِ إِلَى مَخَازِنِ هَيْكَلِ إِلَهِنَا، وَبِعُشْرِ مَحَاصِيلِ أَرْضِنَا إِلَى اللاَّوِيِّينَ، لأَنَّ اللاَّوِيِّينَ هُمُ الَّذِينَ يَجْمَعُونَ الْعُشُورَ مِنْ جَمِيعِ مُدُنِنَا الرِّيفِيَّةِ.

И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо;

٣٨ 38 وَيَكُونُ كَاهِنٌ مِنْ ذُرِّيَّةِ هرُونَ مَعَ اللاَّوِيِّينَ حِينَ يَقُومُونَ بِجَمْعِ الْعُشُورِ، فَيُوْدِعُ اللاَّوِيُّونَ عُشْرَ الأَعْشَارِ فِي مَخَازِنِ هَيْكَلِ إِلَهِنَا،

И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове.

٣٩ 39 لأَنَّ الشَّعْبَ وَأَبْنَاءَ اللاَّوِيِّينَ هُمُ الَّذِينَ يَأْتُونَ بِتَقْدِمَاتِ الْقَمْحِ وَالْخَمْرِ وَالزَّيْتِ إِلَى الْمَخَازِنِ، حَيْثُ تُوجَدُ آنِيَةُ الْقُدْسِ وَالْكَهَنَةُ والْقَائِمُونَ بِالْخِدْمَةِ وَحُرَّاسُ أَبْوَابِ الْهَيْكَلِ وَالْمُرَتِّلُونَ. وَهَكَذَا لاَ نُهْمِلُ هَيْكَلَ إِلَهِنَا.

Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог.