مَراثِي إرْمِي 3

١ 1 أَنَا هُوَ الرَّجُلُ الَّذِي شَهِدَ الْبَلِيَّةَ الَّتِي أَنْزَلَهَا قَضِيبُ سُخْطِهِ.

Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

٢ 2 قَادَنِي وَسَيَّرَنِي فِي الظُّلْمَةِ مِنْ غَيْرِ نُورٍ.

Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

٣ 3 حَقّاً إِنَّهُ يَمُدُّ يَدَهُ عَلَيَّ مَرَّةً تِلْوَ الْمَرَّةِ طُولَ النَّهَارِ.

Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

٤ 4 أَبْلَى لَحْمِي وَجِلْدِي. هَشَّمَ عِظَامِي.

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

٥ 5 حَاصَرَنِي وَأَحَاطَنِي بِالْعَلْقَمِ وَالْمَشَقَّةِ.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

٦ 6 أَسْكَنَنِي فِي الظُّلْمَةِ كَمَوْتَى الْحِقَبِ الْغَابِرَةِ.

Посади ме у таму као умрле одавна.

٧ 7 سَيَّجَ حَوْلِي حَتَّى لاَ أُفْلِتَ. أَثْقَلَ عَلَيَّ قُيُودِي.

Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

٨ 8 حَتَّى حِينَ أَصْرُخُ وَأَسْتَغِيثُ يَصُدُّ صَلاَتِي.

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

٩ 9 قَدْ أَغْلَقَ عَلَيَّ طُرُقِي بِحِجَارَةٍ مَنْحُوتَةٍ، وَجَعَلَ مَسَالِكِي مُلْتَوِيَةً.

Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

١٠ 10 هُوَ لِي كَدُبٍّ مُتَرَبِّصٍ، وَكَأَسَدٍ مُتَرَصِّدٍ فِي مَكْمَنِهِ.

Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

١١ 11 أَضَلَّ طُرُقِي وَمَزَّقَنِي إِرْباً. دَمَّرَنِي.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

١٢ 12 وَتَّرَ قَوْسَهُ وَنَصَبَنِي هَدَفاً لِسَهْمِهِ.

Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

١٣ 13 اخْتَرَقَ كُلْيَتَيَّ بِنِبَالِ جَعْبَتِهِ.

Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

١٤ 14 صِرْتُ مَثَارَ هُزْءٍ لِشَعْبِي وَأُهْجِيَةً لَهُمُ الْيَوْمَ كُلَّهُ.

Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

١٥ 15 أَشْبَعَنِي مَرَارَةً، وَأَرْوَانِي أَفْسَنْتِيناً.

Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

١٦ 16 هَشَّمَ أَسْنَانِي بِالْحَصَى، وَطَمَرَنِي بِالرَّمَادِ.

Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

١٧ 17 فَتَنَاءَتْ نَفْسِي عَنِ السَّلاَمِ، وَنَسِيتُ طَعْمَ الْخَيْرَاتِ.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

١٨ 18 فَقُلْتُ: «تَلاَشَتْ قُوَّتِي، وَكُلُّ مَا كُنْتُ أَرْجُوهُ مِنَ الرَّبِّ».

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

١٩ 19 اُذْكُرْ بَلِيَّتِي وَتَيَهَانِي وَالأَفْسَنْتِينَ وَالْمَرَارَةَ.

Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

٢٠ 20 مَا بَرِحَتْ نَفْسِي تَذْكُرُهَا وَهِيَ مُنْحَنِيَةٌ فِي دَاخِلِي.

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

٢١ 21 وَلَكِنْ هَذَا مَا أُنَاجِي بِهِ نَفْسِي، لِذَلِكَ يَغْمُرُنِي الرَّجَاءُ:

Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

٢٢ 22 مِنْ إِحْسَانَاتِ الرَّبِّ أَنَّنَا لَمْ نَفْنَ، لأَنَّ مَرَاحِمَهُ لاَ تَزُولُ.

Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

٢٣ 23 تَتَجَدَّدُ فِي كُلِّ صَبَاحٍ. فَائِقَةٌ أَمَانَتُكَ.

Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

٢٤ 24 تَقُولُ نَفْسِي: «الرَّبُّ هُوَ نَصِيبِي فَلِذَلِكَ أَرْجُوهُ».

Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

٢٥ 25 الرَّبُّ صَالِحٌ لِمَنْ يَرْجُونَهُ وَلِلنَّفْسِ الَّتِي تَلْتَمِسُهُ.

Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

٢٦ 26 خَيْرٌ لِلْمَرْءِ أَنْ يَنْتَظِرَ بِصَمْتٍ خَلاَصَ الرَّبِّ.

Добро је мирно чекати спасење Господње.

٢٧ 27 خَيْرٌ لِلْمَرْءِ أَنْ يَحْمِلَ النِّيرَ فِي حَدَاثَتِهِ.

Добро је човеку носити јарам за младости своје.

٢٨ 28 لِيَعْتَكِفْ وَحِيداً فِي صَمْتٍ لأَنَّ الرَّبَّ قَدْ وَضَعَ النِّيرَ عَلَيْهِ.

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

٢٩ 29 لِيُوَارِ وَجْهَهُ فِي التُّرَابِ تَذَلُّلاً، عَسَى أَنْ يَكُونَ هُنَاكَ رَجَاءٌ.

Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

٣٠ 30 لِيَبْذُلْ خَدَّهُ لِلاَطِمِ، وَيَشْبَعْ تَعْيِيراً.

Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

٣١ 31 لأَنَّ الرَّبَّ لاَ يَنْبِذُ إِلَى الأَبَدِ.

Јер Господ не одбацује за свагда.

٣٢ 32 فَإِنَّهُ وَلَوْ أَحْزَنَ يَرْأَفُ بِمُقْتَضَى رَحْمَتِهِ الْفَائِقَةِ.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

٣٣ 33 لأَنَّهُ لاَ يَتَعَمَّدُ أَنْ يَبْتَلِيَ أَبْنَاءَ الْبَشَرِ بِالْبُؤْسِ وَالأَسَى،

Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

٣٤ 34 وَلاَ أَنْ يَسْحَقَ أَسْرَى الأَرْضِ تَحْتَ الأَقْدَامِ،

Кад газе ногама све сужње на земљи,

٣٥ 35 وَلاَ أَنْ يَجُورَ أَحَدٌ عَلَى حُقُوقِ الإِنْسَانِ، أَمَامَ عَيْنَيِ الرَّبِّ الْعَلِيِّ

Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

٣٦ 36 أَوْ أَنْ لاَ يُنْصَفَ الإِنْسَانُ فِي دَعْوَاهُ. أَلاَ يَرَى الرَّبُّ هَذِهِ الأُمُورَ؟

Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

٣٧ 37 مَنْ ذَا الَّذِي يَقْضِي بِأَمْرٍ فَيَتَحَقَّقَ إِنْ لَمْ يَكُنِ الرَّبُّ قَدْ أَمَرَ بِهِ؟

Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

٣٨ 38 أَلَيْسَ مِنْ فَمِ الْعَلِيِّ يَصْدُرُ الضُّرُّ وَالْخَيْرُ؟

Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

٣٩ 39 فَلِمَاذَا يَشْتَكِي الإِنْسَانُ الْحَيُّ حِينَ يُعَاقَبُ عَلَى خَطَايَاهُ؟

Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

٤٠ 40 لِنَفْحَصْ طُرُقَنَا وَنَخْتَبِرْهَا وَنَرْجِعْ إِلَى الرَّبِّ.

Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

٤١ 41 لِنَرْفَعْ قُلُوبَنَا وَأَيْدِيَنَا إِلَى اللهِ فِي السَّمَاوَاتِ.

Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

٤٢ 42 قَدْ تَعَدَّيْنَا وَتَمَرَّدْنَا، وَأَنْتَ لَمْ تَغْفِرْ.

Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

٤٣ 43 لَفَّعْتَ نَفْسَكَ بِالْغَضَبِ وَتَعَقَّبْتَنَا. قَتَلْتَ مِنْ غَيْرِ رَحْمَةٍ.

Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

٤٤ 44 تَلَفَّعْتَ بِالسَّحَابِ حَتَّى لاَ تَبْلُغَ إِلَيْكَ صَلاَةٌ.

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

٤٥ 45 قَدْ جَعَلْتَنَا أَوْسَاخاً وَأَقْذَاراً بَيْنَ الشُّعُوبِ.

Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

٤٦ 46 فَتَحَ عَلَيْنَا جَمِيعُ أَعْدَائِنَا أفْوَاهَهُمْ،

Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

٤٧ 47 وَحَلَّ بِنَا الرُّعْبُ وَالْهَلاَكُ وَالدَّمَارُ وَالسَّحْقُ.

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

٤٨ 48 تَفِيضُ عَيْنَايَ بِأَنْهَارِ مِيَاهٍ عَلَى دَمَارِ ابْنَةِ شَعْبِي.

Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

٤٩ 49 لَنْ تَكُفَّ عَيْنَايَ عَنِ الْبُكَاءِ أَبداً،

Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

٥٠ 50 حَتَّى يُشْرِفَ الرَّبُّ مِنَ السَّمَاءِ وَيُبْصِرَ.

Докле Господ не погледа и не види с неба.

٥١ 51 تَتْلَفُ عَيْنَايَ عَلَى مَصِيرِ كُلِّ بَنَاتِ مَدِينَتِي.

Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

٥٢ 52 قَدِ اصْطَادَنِي، كَعُصْفُورٍ، أَعْدَائِي الَّذِينَ لَمْ أُسِئْ إِلَيْهِمْ،

Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

٥٣ 53 طَرَحُونِي حَيّاً فِي الْجُبِّ وَرَجَمُونِي بِالْحِجَارَةِ.

Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

٥٤ 54 طَغَتِ الْمِيَاهُ فَوْقَ رَأْسِي، فَقُلْتُ: «قَدْ هَلَكْتُ».

Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

٥٥ 55 اسْتَغَثْتُ بِاسْمِكَ يَارَبُّ مِنْ أَعْمَاقِ الْجُبِّ،

Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

٥٦ 56 فَسَمِعْتَ صَوْتِي. لاَ تَصُمَّ أُذُنَيْكَ عَنْ صُرَاخِ اسْتِغَاثَتِي.

Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

٥٧ 57 اقْتَرَبْتَ حِينَ دَعَوْتُكَ إِذْ قُلْتَ: «لاَ تَخَفْ».

Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

٥٨ 58 قَدْ دَافَعْتَ عَنْ دَعْوَايَ يَارَبُّ، وَافْتَدَيْتَ حَيَاتِي.

Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

٥٩ 59 أَنْتَ شَهِدْتَ مَا أَسَاءُوا بِهِ إِلَيَّ يَارَبُّ، فَاقْضِ فِي دَعْوَايَ.

Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

٦٠ 60 قَدْ رَأَيْتَ انْتِقَامَهُمْ كُلَّهُ وَسَائِرَ مُؤَامَرَاتِهِمْ عَلَيَّ.

Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

٦١ 61 سَمِعْتَ تَعْيِيرَهُمْ يَارَبُّ، وَجَمِيعَ مُؤَامَرَاتِهِمْ عَلَيَّ.

Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

٦٢ 62 وَسَمِعْتَ كَلاَمَ أَعْدَائِي وَتَدْبِيرَاتِهِمْ ضِدِّي الْيَوْمَ كُلَّهُ.

Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

٦٣ 63 رَاقِبْ جُلُوسَهُمْ وَقِيَامَهُمْ، فَقَدْ أَصْبَحْتُ أُهْجِيَةً لَهُمْ.

Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

٦٤ 64 جَازِهِمْ يَارَبُّ بِمُقْتَضَى مَا جَنَتْهُ أَيْدِيهِمْ.

Плати им, Господе, по делима руку њихових.

٦٥ 65 اجْعَلْ عَلَى قُلُوبِهِمْ غَشَاوَةً، وَلْتَكُنْ لَعْنَتُكَ عَلَيْهِمْ.

Подај им упорно срце, проклетство своје.

٦٦ 66 تَعَقَّبْهُمْ بِسُخْطٍ وَأَهْلِكْهُمْ مِنْ تَحْتِ سَمَاوَاتِكَ يَارَبُّ.

Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.