< أيُّوب 38 >
ثُمَّ قَالَ الرَّبُّ لأَيُّوبَ مِنَ الْعَاصِفَةِ: | ١ 1 |
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
«مَنْ ذَا الَّذِي يُظْلِمُ الْقَضَاءَ بِكَلاَمٍ مُجَرَّدٍ مِنَ الْمَعْرِفَةِ؟ | ٢ 2 |
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
اشْدُدْ حَقَوَيْكَ كَرَجُلٍ لأَسْأَلَكَ فَتُجِيبَنِي | ٣ 3 |
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
أَيْنَ كُنْتَ عِنْدَمَا أَسَّسْتُ الأَرْضَ؟ أَخْبِرْنِي إِنْ كُنْتَ ذَا حِكْمَةٍ. | ٤ 4 |
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
مَنْ حَدَّدَ مَقَايِيسَهَا، إِنْ كُنْتَ حَقّاً تَعْرِفُ؟ أَوْ مَنْ مَدَّ عَلَيْهَا خَيْطَ الْقِيَاسِ؟ | ٥ 5 |
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
عَلَى أَيِّ شَيْءٍ اسْتَقَرَّتْ قَوَاعِدُهَا؟ وَمَنْ وَضَعَ حَجَرَ زَاوِيَتِهَا؟ | ٦ 6 |
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
بَيْنَمَا كَانَتْ كَوَاكِبُ السَّمَاءِ تَتَرَنَّمُ مَعاً وَمَلاَئِكَةُ اللهِ تَهْتِفُ بِفَرَحٍ. | ٧ 7 |
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
مَنْ حَجَزَ الْبَحْرَ بِبَوَّابَاتٍ، عِنْدَمَا انْدَفَقَ مِنْ رَحِمِ الأَرْضِ، | ٨ 8 |
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
حِينَ جَعَلْتُ السُّحُبَ لِبَاساً لَهُ وَالظُّلْمَةَ قِمَاطَهُ، | ٩ 9 |
Кад га одех облаком и пових тамом;
عِنْدَمَا عَيَّنْتُ لَهُ حُدُوداً، وَأَثْبَتُّ بَوَّابَاتِهِ وَمَغَالِيقَهُ فِي مَوَاضِعِهَا، | ١٠ 10 |
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
وَقُلْتُ لَهُ: إِلَى هُنَا تُخُومُكَ فَلاَ تَتَعَدَّاهَا، وَهُنَا يَتَوَقَّفُ عُتُوُّ أَمْوَاجِكَ؟ | ١١ 11 |
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
هَلْ أَمَرْتَ مَرَّةً الصُّبْحَ فِي أَيَّامِكَ، وَأَرَيْتَ الْفَجْرَ مَوْضِعَهُ، | ١٢ 12 |
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
لِيَقْبِضَ عَلَى أَكْنَافِ الأَرْضِ وَيَنْفُضَ الأَشْرَارَ مِنْهَا؟ | ١٣ 13 |
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
تَتَشَكَّلُ كَطِينٍ تَحْتَ الْخَاتَمِ، وَتَبْدُو مَعَالِمُهَا كَمَعَالِمِ الرِّدَاءِ. | ١٤ 14 |
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
يَمْتَنِعُ النُّورُ عَنِ الأَشْرَارِ، وَتَتَحَطَّمُ ذِرَاعُهُمُ الْمُرْتَفِعَةُ. | ١٥ 15 |
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
هَلْ غُصْتَ إِلَى يَنَابِيعِ الْبَحْرِ، أَمْ دَلَفْتَ إِلَى مَقَاصِيرِ اللُّجَجِ؟ | ١٦ 16 |
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
هَلِ اطَّلَعْتَ عَلَى أَبْوَابِ الْمَنِيَّةِ، أَمْ رَأَيْتَ بَوَّابَاتِ ظِلاَلِ الْمَوْتِ؟ | ١٧ 17 |
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
هَلْ أَحَطْتَ بِعَرْضِ الأَرْضِ؟ أَخْبِرْنِي إِنْ كُنْتَ بِكُلِّ هَذَا عَلِيماً. | ١٨ 18 |
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
أَيْنَ الطَّرِيقُ إِلَى مَقَرِّ النُّورِ، وَأَيْنَ مُسْتَقَرُّ الظُّلْمَةِ؟ | ١٩ 19 |
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
حَتَّى تَقُودَهَا إِلَى تُخُومِهَا وَتَعْرِفَ سُبُلَ مَسْكِنِهَا؟ | ٢٠ 20 |
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
حَقّاً أَنْتَ تَعْرِفُهَا لأَنَّكَ آنَئِذٍ كُنْتَ قَدْ وُلِدْتَ وَعِشْتَ أَيَّاماً طَوِيلَةً! | ٢١ 21 |
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
هَلْ دَخَلْتَ إِلَى مَخَازِنِ الثَّلْجِ، أَمْ رَأَيْتَ خَزَائِنَ الْبَرَدِ، | ٢٢ 22 |
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
الَّتِي ادَّخَرْتُهَا لأَوْقَاتِ الضِّيقِ، لِيَوْمِ الْمَعْرَكَةِ وَالْحَرْبِ؟ | ٢٣ 23 |
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
مَا هُوَ السَّبِيلُ إِلَى مَوْضِعِ انْتِشَارِ النُّورِ، أَوْ أَيْنَ تَتَوَزَّعُ الرِّيحُ الشَّرْقِيَّةُ عَلَى الأَرْضِ؟ | ٢٤ 24 |
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
مَنْ حَفَرَ قَنَوَاتٍ لِسُيُولِ الْمَطَرِ، وَمَمَرّاً لِلصَّوَاعِقِ، | ٢٥ 25 |
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
لِيُمْطِرَ عَلَى أَرْضٍ مُقْفِرَةٍ لاَ إِنْسَانَ فِيهَا، | ٢٦ 26 |
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
لِيُرْوِيَ الأَرْضَ الْخَرِبَةَ، وَلِيَسْتَنْبِتَ الأَرْضَ عُشْباً؟ | ٢٧ 27 |
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
هَلْ لِلْمَطَرِ أَبٌ؟ وَمَنْ أَنْجَبَ قَطَرَاتِ النَّدَى؟ | ٢٨ 28 |
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
وَمِنْ أَيِّ أَحْشَاءٍ خَرَجَ الْجَمَدُ، وَمَنْ وَلَدَ صَقِيعَ السَّمَاءِ؟ | ٢٩ 29 |
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
تَتَجَلَّدُ الْمِيَاهُ كَحِجَارَةٍ وَيَتَجَمَّدُ وَجْهُ الْغَمْرِ. | ٣٠ 30 |
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
هَلْ تَرْبِطُ سَلاَسِلَ الثُّرَيَّا، أَمْ تَفُكُّ عُقَدَ الْجَوْزَاءِ؟ | ٣١ 31 |
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
هَلْ تَهْدِي كَوَاكِبَ الْمَنَازِلِ فِي فُصُولِهَا، أَمْ تَهْدِي النَّعْشَ مَعَ بِنَاتِهِ؟ | ٣٢ 32 |
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
هَلْ تَعْرِفُ أَحْكَامَ السَّمَاوَاتِ، أَمْ أَسَّسْتَ سُلْطَتَهَا عَلَى الأَرْضِ؟ | ٣٣ 33 |
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
هَلْ تَرْفَعُ صَوْتَكَ آمِراً الْغَمَامَ فَيَغْمُرَكَ فَيْضُ الْمِيَاهِ؟ | ٣٤ 34 |
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
هَلْ فِي وُسْعِكَ أَنْ تُطْلِقَ الْبُرُوقَ فَتَمْضِيَ وَتَقُولَ لَكَ: هَا نَحْنُ طَوْعَ أَمْرِكَ؟ | ٣٥ 35 |
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
مَنْ أَضْفَى عَلَى الْغُيُومِ حِكْمَةً وَأَنْعَمَ عَلَى الضَّبَابِ بِالْفَهْمِ؟ | ٣٦ 36 |
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
مَنْ لَهُ الْحِكْمَةُ لِيُحْصِيَ النُّجُومَ، وَمَنْ يَصُبُّ الْمَاءَ مِنْ مَيَازِيبِ السَّمَاءِ، | ٣٧ 37 |
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
حِينَ يَتَلَبَّدُ التُّرَابُ وَتَتَمَاسَكُ كُتَلُ الطِّينِ؟ | ٣٨ 38 |
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
هَلْ تَصْطَادُ الْفَرِيسَةَ لِلَّبُؤَةِ، أَمْ تُشْبِعُ جُوعَ الأَشْبَالِ، | ٣٩ 39 |
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
حِينَ تَتَرَبَّصُ فِي الْعَرَائِنِ وَتَكْمُنُ فِي أَوْجَارِهَا؟ | ٤٠ 40 |
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
مَنْ يُزَوِّدُ الْغُرَابَ بِصَيْدِهِ إِذْ تَنْعَبُ فِرَاخُهُ مُسْتَغِيثَةً بِاللهِ، وَتَهِيمُ لاِفْتِقَارِهَا إِلَى الْقُوتِ؟ | ٤١ 41 |
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?