اَلْمَزَامِيرُ 82

١ 1 مَزْمُورٌ لِآسَافَ ٱللهُ قَائِمٌ فِي مَجْمَعِ ٱللهِ. فِي وَسْطِ ٱلْآلِهَةِ يَقْضِي:

Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

٢ 2 «حَتَّى مَتَى تَقْضُونَ جَوْرًا وَتَرْفَعُونَ وُجُوهَ ٱلْأَشْرَارِ؟ سِلَاهْ.

"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

٣ 3 اِقْضُوا لِلذَّلِيلِ وَلِلْيَتِيمِ. أَنْصِفُوا ٱلْمِسْكِينَ وَٱلْبَائِسَ.

Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.

٤ 4 نَجُّوا ٱلْمِسْكِينَ وَٱلْفَقِيرَ. مِنْ يَدِ ٱلْأَشْرَارِ أَنْقِذُوا.

Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

٥ 5 «لَا يَعْلَمُونَ وَلَا يَفْهَمُونَ. فِي ٱلظُّلْمَةِ يَتَمَشَّوْنَ. تَتَزَعْزَعُ كُلُّ أُسُسِ ٱلْأَرْضِ.

Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

٦ 6 أَنَا قُلْتُ: إِنَّكُمْ آلِهَةٌ وَبَنُو ٱلْعَلِيِّ كُلُّكُمْ.

Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.

٧ 7 لَكِنْ مِثْلَ ٱلنَّاسِ تَمُوتُونَ وَكَأَحَدِ ٱلرُّؤَسَاءِ تَسْقُطُونَ».

Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."

٨ 8 قُمْ يَا ٱللهُ. دِنِ ٱلْأَرْضَ، لِأَنَّكَ أَنْتَ تَمْتَلِكُ كُلَّ ٱلْأُمَمِ.

Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.