Matiyu 27
1 Nene na kitin shanta, vat na didya na priest iyawa nin na kukune na nite kpiliza umolun Yesu ku.
А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2 Itere ghe inyaa mung idi nakpa ghe na caran Bilatus, ugumna.
И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3 Ku bi kongo Yahuda, ulenge na awa leu ghe nyene isuu Yesu ku ushara nkul, a deo kutin akurtuno ikurfunghe akut atat na iwa bya ghe na cara na priest didya nin na kune,
Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4 A woro, “Nati kulapi nlewe unan myii milau, min nan sali kulap.” Amma inun woro, “Ilele nsoo nyan kiti bit? Ulele ulawa ufin.”
Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5 Atoo ikurfunghe nya kuti nlira, atunna anuza anyaa adi bana litime.
И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
6 Adya kutii nlire yira ikurfunghe inin woro, “Na ucaun i taa ile ikurfunghe nanya filaiye ba bara na ikurfung myii yari.”
А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7 I kpiliza ulire ligowe idi seru kunen nin nikurfunghe ki ka na ima kasu amaraku.
Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8 Bara nani kunen kune idin yucu kunin, “Kunen nmyii” udak kitimone.
Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9 Nani imon ile na Irimiya na beleng i kulo, na awa woro, “I yira ikurfunghe akut atat, uparashi ule na iwa ti liti me nnuzu na nit me Israila,
Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10 Ining na kiti kunenen, nafo na Cikilare na duru nani.”
И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11 Nene Yesu yisina nbun ngumna, ugumne nin tiringhe, “Fere ugo na Yahudawe?” Yesu kawaghe, “ubelle nani.”
А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12 Bara nani na i wa din pizirughe nin kulapi, na akawa nani imon ba.
И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13 Bilatus nin woroghe, “Uku lanza imon ile na idin belu litii fe?”
Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14 Bara nan na a kawa ligbulang lirumba, bara nani ugumne kifo unuu me.
И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15 Kubin buki mene ugadwari ugummne suun nkon kucin ko na anite fere.
А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16 Nkuni kube i wadi nin kon kucim kugbas lisa me Barabas.
А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17 Na izuru vat kiti kirum, Bilatus woro nani, “Ghari idi nin su insun minu ame? Barabas sa Yesu ule idin yicu KKristi?”
И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18 Bara na ayiri i wa nakpaghe bara nshinari.
Јер знаше да су Га из зависти предали.
19 Na a wa sosin kutet nwucun nliru uwani me tooghe nin kadura a woro, na uwati imon nin kadura a woro, “Na uwati imon nin nit une ba. Bara na inneu kitimone nanya namoro bara ame.”
А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20 A didya kutiii nlira nang na kukune ntardu nacara kutii nlira risa ligosin na nite i woro, idi nin su Barabas, imolu Yesu ku.
А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21 Ugumne tirino nani, “Ghari nan wabe idi nin su in cin minu ame?” I woro, “Barabas.”
А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22 Bilatus woro nani, “I yari mma ti nin Yesu ule na idin yicughe Kristi?” Vat mene kawa i woro, “Kotin ghe kitene kucan nkull.”
Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23 Anin woro na nin, “Bara iyang, kulapin nyanghari ataa?” Bara nani ighantina ti uwi mene kang, “Katin ghe ku can nkull.”
Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24 Bara na Bilatus nyene na a wa sa a wantina nani ba, banin nani ayene i cizina ufeuj nibinai, i yira myein, akusu acara me mbun ligozin na nite, a woro, “Na myein nin duku nin nang sali kulapi ulele. Yeneng ati mene imon ile na ima tighe.”
А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25 Anite vat woro, “Na nmyii me so natii bite udu nono bite.”
И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26 Anin suna nani Barabas ku, aning nakpa nani Yesu ku idi kotinghe kucan nkull.
Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27 A sojan gumne yira Yesu ku udu nanya kitin yisizunu kutiin nwucun nliru idi pitirin a soje vat.
Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28 I kalaghe imon kidowome vat itaghe imoon licin kidowe.
И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29 Inin kyele kitik tigoo namart itaghe liti, i taghe uca ncara uleme me inin tumunu nbun me idighe liyom, idin belu, “Ulai dandaun Ugo na Yahudawa!”
И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30 I tufuzunghe ataf, i bolo ucan na cara me i kpizoghe mun kitene liti.
И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31 Na imala usughe liyarne, i kala imonne na itaghe kidowe, ishonghe inme, ini nya ninghe cindi kutinu kucan kull.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32 Na inuzu udas, I se umong unit kunang sirmi lisa me simon, uli na iwa boroghe iyizi a nya nanghinu bara anan yauna kucan nkull me.
И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33 Idaa kankiti na idin yicu Ugolgota, kite na idin sumun, “Kiti na kankang nati.”
И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34 Inaghe nmyein me gbalala a sono. Na a buti minin, na a yino usone ba.
Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35 Na ikofinghe ikoso imoon kito wome nin kuriya.
А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36 Inin suu idin yenju ghe.
И сеђаху онде те Га чуваху.
37 Kitene litime i Yertine lo ligbulanghe na li woro, “Yesuari, ulele ugo na Yahudawa.”
И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38 A kiri aba wa di ninghe kitene kuce, warum ncara ulime, warum ncara ugule.
Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39 Ale na idin katizu zugizoghe, idin zinlu ati mene
А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40 inin din belu, “Fe ule na uwadin woru uturiin atat! Tucu litife andi fe Gono Kutelleari, tolo kitene ku can nkull kone!”
И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
41 Nanere adidya kutiin nlire wadin sisughe ligowe nanang niyerte nin nakukunen ntardu nacara kutii nlira, nin wor,
А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42 “Ana tucu among, na a wasa atucu litime ba. Amere Ugoon Israila. Na atolu kitine kucan nkulle, ti ma nin yinun ninghe.
Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
43 Ana yinin min Kutelle. Na Kutelle tucughe nene a wadi nin suwe, bara ana woro, 'Meng Gono Kutelleari.'”
Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44 A kire na i wa kutin nani ligowe taghe liyarin lirume.
Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45 Nene ucizinu kubi kun tocin insirti talo nmgeine vat udu kubi kun zakure.
А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46 Udu kubi kun zakure, Yesu taa intet nin liwui kang a woro, “Eli, Eli, lama sabachthani?” na idin nufi, “Kutelle nin, Kutelle nin, iyarin taa usuni?”
А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47 Na ale na iwa yisin kupoowe nlanza nani, i woro, “Adin yicu Iliya ku.”
А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48 Kitene umong ta ucum a di yiru usoso, a lumu unin nin myein mi gbalala, ataa nca ujangaran a nakpaghe a sono.
И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49 Kagisin mene woro, “Sunanghe tiyene sa Iliya ba dak ada tucughe.”
А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50 Yesu nin ghantina liwui nin teet anin suna nfep me a kuu.
А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51 Bara nani azanin kesu kiti kilau kutii nlire marta tiba unuzu kitene udak kadase. Kutine nin zuluno kang, apara martiza.
И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52 Ni sek wa pozun, abe na nit alau ale na iwa nun fitiza.
И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53 I nuzu nanya niseke na ame nfita, a pira kipin kilau, a duro anit gbardan litime.
И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54 Nene na asoje nyene nani nan nale na iwadin yenjun Yesu ku yene uzulunu kutine nin nimonile na isee feu da nani kang inin woro, “Kidegene Gono Kutelleari kane wadi.”
А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55 A wani gbardan na iwa dufin Yesu ku unuzun Galili inan di kye ghe waduku idin yenju vat iyisina piit.
И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56 Nanya mene Maryamu Magdaliya, Maryamu unang Yakub, nin Yusufu ning naa nnonon zibide.
Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57 Na kulelen nda, umong unan nikurfung kunan Arimatiya, lisane Yusufu, ule na awadi gono kaduran Yesu.
А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58 Ada see Bilatus ku atiringhe kidowon Yesu. Bilatuse woro nani i ninghe.
Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59 Yusufu yira kidowe, a gbincilo nanya mayapi ma boo,
И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60 a nunku nanya kisek kipese kanga na awa wuzu nanya natala. Anin tarda llitala kibulun kiseke anin nya.
И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61 Maryamu Magadaliya nin leli Maryamu wa di kikane, i sosin idin Yenju kideke.
А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
62 Nin kurtunun koiye, lo na liwa kafin, lirin shiri, a didya kultiin nlira nin na Farisiyawa wa pitirin nan Bilatus.
Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63 I woro, “Cikilari, ti lizino na unang kinu kane wadi nin nlai a wa woro, 'Mbaya nayiri atat nma fitu tutung.'
И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64 Bara nani ta anit idi yenje kiseke udu liri lin tatte. Bara nono katwa me wada tuughe i belle anit au, 'Afita nanya kiseke.' Kinu kin mbe wa kata kin burne.”
Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65 Bilatus woro nani, “Yiran unan ncaa. Can idi kiliin kitene vat.”
Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66 Bara nani i do idi kilin Kiseke vat, itursu litale inin ceu anan ncauleku.
А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
