Luka 24
1 Lirilin lizunu nayiri kuzor nin kwui dinding, ida kiti kissekke, ida nin nuffe na ishirya.
А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Ise iturno litala ntursu kissekke.
Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 I pira nan nya, ama na iyene kidowo Ncikilari Yesu ba.
И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4 Ita buu nan nya nkpilizu mine kitene ni leli imone, I tunna, anit naba yissina kupo mine nin nimon ibo in baltu.
И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5 Na awane tiu nkifo nani I tunnu ati mine kutyin, I woro na wane, “Iyiziari idin piziru nnan lai nan nya na nan kue?
А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6 Na adi kikane ba, ama a fila! Lizinon ulirue na awa belu minu adutun Galili,
Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7 asa a woro Gono nnit uma nakpu ghe nacara na nan nalapi gbas inan kotunghe kucar lirin lin tatte a fita tutung.”
Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 Awane lizino iliru me,
И опоменуше се речи Његових.
9 ikpilla unuzu kissekke I belle ngissin kuzakure ubeleng ni leli imone vat umunu ngissin nanite.
И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10 Maryamu Magdaliya, Yuwana, nin Maryamu unan Yakubu, a ngissin na wane na iwa di ligowe di belin nono katwawe ile imone.
А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 Ka kadura so nono katwa we nafo uliru uhem, na iyinna nin liru na wane ba.
И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12 Vat nani Bitrus fita, nin cum a do kiti kissekke, a tumuno adin yenju nan nye, ayene kumalti kubowe non likot. Bitrus nya ado ngame, adin kpilizu kitene nimon ile na ise.
А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 Anit naba nan nya mine wa din cin libo ucin du kagbiri Imwasu. Kanga na npite wa durun timel akut kutocin unuzun Urshalima.
И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 I wa din belu nbeleng nimon ile na ina se.
А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15 I wa din lirue icin cine a iyita ntiru nati mine ligowe Yesu da duru nani a tunna ncine nanghinu.
И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 Amma iyizi mine wa turdun na iyininghe ba.
А очи им се држаху да Га не познаше.
17 Yesu woro nani, “Iyaghari idin belue nabe icin cina?” Iyissina kitene nin tecu timuro.
А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 Unit urum mine, unan lissan, Kilyobas, kawa ghe, “Fere cas in Urshalima ulenge na nyiru imon ilenge na ina se nayiri alele ba?”
А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19 Yesu woro nani, “Iyeme imon?” Ikawa ghe, “Imon nbeleng Yesu Nnazareth, na awa di unan liru nin nuu Kutelle, awa di nin likara katwa a uliru nbun Kutelle a anit.
И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20 Na udya na prieste nin na go na iwa nakpa ghe aso nca nkul I kotunghe kuca aku.
Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21 Ti wa cisso ayi nworu amere ma tucu anan Israila. Nanere, kinal ni lele vat, kitimone lin tat na ile imone na se.
А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22 Nani tutung, among awani nan nya bite nna nari tissina, ini do kissekke nin kwui dinding.
А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23 Na iyene kidowo me ba, inani kpilla, ina ni nworo inin ta amoron wui nono kadura Kutelle nworo nani adi nin lai.
И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24 Among anit na idi ligowe nan ghiruk ndo kiti kissekke, ina nin se kinin nafo ubellu na wane. Amma na iyene ghe ba.”
И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25 Yesu woro nani, “Anung na nilime ni lalang idi shankalong in yinnu nin vat nimon unan liru nin nuu Kutelle na bellin!
И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26 Udi gbas nworu Kristi nco nan nya nile imone, a piru nan nyan ngongong me?”
Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 Ucizunu kitin Musa udu anan liru nin nuu Kutelle vat, Yesu wa belin nani imon ile na idi litine nan nya nliru ntucue.
И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28 Na ida susut nin kagbire, na iwa cinu ucin due, Yesu ta nofo ama katu ulsun.
И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29 I masa ghe nworu, “Aso nanghinu, bara kuleleng wadi ku mal dak, kiti cizna usirui.” Yesu pira a so nan ghinu.
И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 Iwa se nani, na awa so nanghinu ima li imonli, ayauna ufungale, ata nkoli ku, a pucco unin, a na nani unin.
И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Iyizi mine tunna ipuno, inin yininghe, atunna a wulu niyizi mine.
Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32 Itunna nbelu nati mine, “Na nibinai bite npya nan nya bite ba, kube na tini cina ninghe libowe, na ani bele nari uliru ntueue?”
И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 Iwa tunun ifita nan nya kube, I kpilla udu Urshalima. Idi se kuzakure nzuro ligowe, nan na lenge na Iwa di nanghinu,
И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34 I woro, “Kidigenere, Cikilare na fita, amini na durso litina kitin Simon.”
Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 Inung tunna I belle imon ile na ise libowe, nin nimusun dursue na ani pucco nani ufungule.
И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36 Na iwadi nbelu nileli imone, Yesu da ada yissina kyitik mine, a woro nani, “Lissosin limang sa nanghinu.”
А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37 Iwa ketize fiu kifo nani, iyenje nafo inung yene mmoli.
А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 Yesu woro nani, “Iyaghari nta nibinai mine nfita? Iyaghari nta matiru tiru din fitiyu nibinai mine?
И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 Yeneng acara nighe nin nabune, mere nin liti nighe. Dudoi uyene. Bara na mmoli di nin kidowo nin naku ba, nafo na iyene men dimun.”
Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40 Na awa belin nani, a durso nani acara me nin nabunue.
И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 A I dutu nan nyan salin yinnu a liburi libo, a ukpiliza, Yesu woro nani, “I di nin nimonmong nlia?”
А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42 Inaghe kugir fibo nwui.
А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43 Yesu sere fining, a leo finin nbun mine.
И узевши изједе пред њима.
44 A woro nani, “Kube na nwa di nanghinu, nwa woro minu nenge vat nimon ile na ina nyertin liti nighe nan nya ndukan Musa nin na nan liru nin nuu Kutelle a Uzabura vat ma kulu gbas.”
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45 A tunna apuno nibinai mine, inan yinno ulirun ntucue.
Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46 A woro nani, “Tutung ina nyertin nworo Kriste ba niu, anin fita tutung nan nyan ku lirin lin tat.
И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47 Uwazi nsunu nalapi nin shawu nin kulapi isu unin nan nya ligang in yie vat, icizin in Urshalima.
И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48 Anung iyizi nbari ni lenge imone.
А ви сте сведоци овоме.
49 Yeneng, mma tu nin ciu nnuu ncifnighe nati mine. Amma cican nan nya kipine, sei ikulo minu nin likara unuzu kitine kani.”
И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50 Yesu tunna na nuzu nan ghinu udu susut nin Baithanya. A ghantina acara me, ata nani nkoli.
И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 Uwa se nani, kube na awa di nan nya nti nani nkolie, asuna nani iyira ghe ughanu udu kitene Kutella.
И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52 Isu ghe usajada, inin kpilla udu Urshalima nin nabari abo kang.
И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 Iwa so nan nya kutyi nlira ko lome liyiri, idin tizzu Kutelle nkoli.
И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
