Luka 22
1 Nene ubukin burodin salin nimon infizwe da susut, ule na idin yecu kata natibite.
人们即将迎来除酵节（又名逾越节）。
2 Adidya kutiin nliara nan nanang niyert soo ikpilza na ima kifu Yesu ku imulughe, bara na iwadin nlanzu fiu na nite.
祭司长和宗教老师惦记着如何杀掉耶稣，但他们惧怕民众的反应。
3 Shetan pira nanya Yahuda Iskariyot, owarum nanya likure nin naba me.
这时，撒旦附身进入十二门徒之一，加略人犹大的身体。
4 Yahuda du idi kpilza nang na didya kutii nlira nang nanan niyert na ma nakpu Yesu ku nacara mene.
他去找祭司长和守殿官，商量如何背叛耶稣，把他交出去。
5 I lanzan nmang, inin yina imanighe ikurfung.
他们很高兴，许诺事成后要给他金钱。
6 Ayina, a nin din piziru nimon baat na ama tii ananakpaghe anit wa yinin.
他答应了，然后打算趁民众不在那里的时候，找机会把耶稣交给他们。
7 Lirin nborodi sa imon fitize da, na uso doleari inakpa kukam nhadaya.
逾越节到了，这一天人们通常会宰杀羊羔作为献祭。
8 Yesu too Bitrus nin Yohana ku, a benle “Can idi kanja nari imonlin kalu nati bite, bara tinan lau ining.”
耶稣找来彼得和约翰，说：“去准备逾越节的晚餐吧，让我们可以一起用餐。”
9 I tiringhe, “Inweri udin nin sun woro ti di su lakanjwe ku?”
他们问：“你想让我们在哪里准备？”
10 Akawa nani, “I wa piru nanya kipine, umon na a yauna ka suu nmyen ma zuru minu, dufinonghe udu kilari kaa na apira nanye.
耶稣说：“你们进城后，会遇到一个人顶着水罐，跟着他，在他走进一个房子后，跟进去。
11 I benle Cikilari kilare, 'Kumallami benle nari, “Kutii na mare dinweri, inweri nba lii imonlin kahu nate nwere nin nono katwa ninghe?”'
对那房子的主人说，我们老师问你：‘餐厅在哪里？他和门徒们想在那里举行逾越节晚餐。’
12 A ma duru minu kuti ko na I malu kyelu kudya. Kun kitene, kanjan imonle kikane.”
主人会带你们到楼上，那里有一间布置整齐的大房间，你们就在那里准备。”
13 I do, I di se vat nmoonghe na abenle nani. Inin kele kiti keleuwa.
两位门徒出发了，其后发生的一切与耶稣所说别无二致，他们就在那里准备好逾越节的晚餐。
14 Na kube ndaa, a so nan nono katwa me.
晚餐时候到了，耶稣和门徒一同进餐。他对众人说：
15 A nin woro nani, “Indi nin su nwadi inmalu nlii imonlui ilele nanghinu uworu min niyu.
“我一直很想在我的痛苦开始前，与你们共进这逾越节的晚餐。
16 Bara nan belin minu, na inma kuru nli nan ghinu tutun ba, saidai ikulu nanya kilari tigoo Kutelle.”
我告诉你们，我以后绝不会再吃这样的晚餐了，直到上帝之国来临。”
17 Yesu nin yira ukoop, na ata ugodiya, a woro, “Seren I kosu nati mine.
耶稣拿起酒杯致谢，然后说：“拿着它，大家分着喝。
18 Bara nan mbelin minu, na mba kuru nsumo ko kumati kuce kune tutun ba, se kipin tigoo Kutelle ndaa.”
告诉你们，从今以后，我决不再喝这葡萄酒，直到上帝之国来临。”
19 A nin yira uborodi, na ana ugodiya ku, afucu unin, anin naa nani, abenle, “Kidowa nunghere kane kaa na nna ni bara anung. Sun nene I lizizin nin me.”
他拿起饼感谢大家，然后掰开饼递给众人说：“这是我的身体，现在也给了你们了。你们应当也这样做，以此记念我。”
20 A kuru ayira ukoope nafo na ani taa na imala kileuwe, abenle, “Ule ukoope likamali nirghari lipese nanga nmii ning, mo na wa gutun bara anung.
饭后，他用同样的方式拿起酒杯说：“这酒杯里是以我的血写就的新契约，这血为你们而流。
21 Bara nani yenjen. Ule na alewei adi logowe nin me keetebur kone.
此外，出卖我的人此刻就和我在同一张桌子旁。
22 Bara na Gono nit ma nyeu nafo na ina belin. Bara nani kash nleli unite na amere ina lewughe nacara me!”
因为人子身亡早已是定数，但出卖人子的叛徒却有祸了！”
23 I nin cizina utiru nati mene, nghari nanga mene ma su lidungu lone.
门徒们彼此询问，想知道他们中到底谁能做这种事。
24 Kubung nin fita nanya mene mpeziru ghani ba so udiya nanya mene.
与此同时，他们还争论另外一件事：他们中谁最重要。
25 A woro nani, “Ago na wurme dinin nan cinilare mene, ale na itti nin natek licara udin yicu nani anan tigoo in ruu.
耶稣对他们说：“每个异国城邦都有君王统治，他们的掌权者被称为‘恩主’。
26 Bara nani na uma so nani nin ghinu ba, nmaimako nani, na ule na amere udiyawe nanya mine kpilin aso nafo kagono kabene. Na ule na amene idin cisughe iyizi kpilin aso kulin mene.
但你们不能如此！你们中最高位置的那一个，应该表现得最谦卑，做首领的应该像奴仆。
27 Ghari udiyewe, ule na a sosin kitene kutebure sa ule na asu kucin? Na ule na asosin kitene kutibure re ba? Nin nani ndi nanya mene nafo kucin.
谁更伟大？是坐在桌子前用餐的，还是服侍人的那一位？难道不是坐着用餐的那一位吗？但我在你们中间就像一个侍者。
28 Bara nani anughere na I wadi nin me nanya ndumunu ning.
在我接受磨炼的过程中，是你们伴在左右。
29 Mnani minu kipin tigoo, nafo na ucenighe na mo nyii kipin tigowe,
我父如何把权力赐给我，我就怎样将它赐给你们，
30 I nan leu iso kutabur nighe nanya kipin tigoo nighe. Inin so kutet in wucu tilem likure nin tiban Israila.
这样你们就可以在我的国中，坐在我的桌前用餐，然后坐上王座审判以色列的十二部落。”
31 Simon, Simon, yino, Shetan di nin su akifo fi, anan cecile fi nafo ualkama.
“西门啊，西门，撒旦说过要抓住你，像筛麦子一样考验你。
32 Bara nani meng mma tifi nlira, bara uyenu nsalin yenu wa dire. Uwadi umalu gitirinu kimal tutung, ta nwana fine likara.”
但我已经为你起祈祷，让你不会失去信任。当你返回的时候，要鼓励你的兄弟。”
33 Bitrus woroghe, “Ucef, mang ba du ningfi kilari licin nin nkule.”
彼得说：“主啊，我已经准备好要跟你一起进监牢，一同赴死！”
34 Yesu kawaghe, “Inbelinfi, Bitrus, na ku kuluke ma culsinu ti tat ba, uma benlu na uyiri ba.”
耶稣说：“彼得，告诉你吧，今天鸡叫以前，你会有三次说不认识我。”
35 Yesu woro nani, “Na awa tuminu sa lijip, nkatizu ni moon, sa akpatak, I wa dira imemoona?” Inin kawa, “Na ti wan dira ba.”
耶稣又对他们说：“以往我派你们出去时，不让你们带钱袋，不要额外准备鞋子，你们可曾缺少什么？”他们说：“没有。”
36 Anin woro nani, “Bara nani nene, ule na adinin lijip, na a kala linin, tutung nin nkaa ntizu nimoon. Ule na a sali nin kusangali na a leueu kulutukme adi seru kurum.
耶稣说：“但现在，你们如果有钱，就留着它，有袋子也要留着。如果没有刀，把衣服卖掉去买刀。
37 Bara nan beleng minu, I mon ile na ina yertin litinighe ima kulu gbas, 'I yeneghe nafo unan salin duka.' Bara nani ile iman na iwa beling litinighe din kulusu.”
告诉你们，经文中说‘他被视为不法者’，这句关于我的预言将会变成现实。”
38 Inin woro, “Ucef, yene! Asangali aba ale.” Anin woro nani, “A batina.”
他们说：“主啊，请看，这里有两把刀。”耶稣说：“足够了。”
39 Na ileu imari, Yesu nga, nafo na amene udi litalan Nzaitu, nono katwa mge nin dofinghe.
耶稣照常去往橄榄山，门徒也跟着他同行。
40 Ma iduru, aworo nani, “taan nlira iwa piru nanyan njaraba.”
来到那里，他对门徒说：“祈祷吧，不要在诱惑面前屈服。”
41 A cacana kupuu mene nafo utuu litala, anin tumuro nin nalung ataa nlira.
于是耶稣离开他们，走到大约扔一块石头的距离，跪下祷告说：
42 A benle, “Ucef, wase y yina, kala ukoop ulele litining, min nani na uwa dofin kibinai ning ba, na kin fere so.”
“父啊，如果你愿意，就把这痛苦之杯拿走。但我会做你想让我做的，而不是我想做的。”
43 Unan kadura Kutelle nin daa unuzu kitene kani, a taaghe likara.
这时有一位天使从天上显现，赐予他力量。
44 Na awaadin niyu, a kpina nlire ku, tinuntu me tantizo kang nafo nmyii na ngutuna kuteen.
耶稣非常痛苦，祷告得更加恳切，汗如血滴般滚落在地面。
45 Na afita unuzun nlire, adaa kitin nono katura me, ada se nani idin moro bara nibinai nisirne mene,
祷告完毕，他站起来向门徒们走去，看见他们因为忧愁过度而感到疲倦，所以都睡着了。
46 anin tirino nani, “Inyarin taa idin moro? Fitan iti nlira, bara I wa piru ticankira.”
耶稣说：“你们为什么睡觉呢？起来祷告！免得陷入诱惑。”
47 Na awa din nlire, iyene, ligozin na nite ndaa, ligowe nin Yahuda, uwarum nanya likure nin nabe, a dewu nbune. Ada kupoon Yesu anan taghe usumba,
耶稣说话的时候，十二门徒中的犹大带着一群人出现。看到耶稣，犹大就走上前来亲吻他。
48 bara nani Yesu woroghe, “Yahuda uma lewu Gano nit nin sumbaa?”
耶稣对他说：“犹大，你用亲吻出卖人子吗？”
49 Na ale na I wa killinghe nyene nani, I woro, “Cikilari, ti kewu umong nin kusangalia?”
耶稣的追随者便问：“主啊，我们是否应该用刀攻击他们？”
50 Umong nanya mene kewe kucin ndiya nang yenju kutii nlere, kutuf, ncara ulime a nin werne kunin.
一名追随者砍了大祭司的仆人一刀，削掉了他的右耳。
51 Yesu woro, “Naneli mbatina,” a nin dudo kutufe, ku shino.
耶稣说：“住手！别这样了！”然后摸了那人的耳朵，让他痊愈。
52 Yesu woro udiya nnan yenju kutii nlire, anan ncaa kutiin nlire, nin nadidiya ntardu nacara kutii nlira na iwa dak kiti me nin mayardam, “Idaa nafo anang kifun kiria nin nasangali nan tiyupa?
面对前来捉拿他的祭司长、守殿官和长老，耶稣说：“你们带着刀棒前来，是想把我当作暴力罪犯捉拿吗？
53 Na uwadi nan ghinu nanya kutii nlire vat lire, na umong myene nakpa ucara liti nighe ba bara nenere kubi myene, nin likara nsirti.”
以前我每天都在神庙中和你们在一起，你们却不下手，但现在你们的时候到了，到了黑暗掌权的时候了。”
54 Na I kifoghe, I yaa nin ghe, I duu ninghe kilari ndya kutii nlire. Bara nani Bitrus difino nani piit.
他们抓住耶稣，押到大祭司家里，彼得远远地跟在后面。
55 Na I suso ula nanya kudarwe inin so ligowe idin lanzwe, Bitrus soo nanya myene.
他们在院内生了火，围坐在火堆旁，彼得也坐在他们中间。
56 Nkan kabera kucin yeneghe a sosin nkanang nlee, ayene iyizemye anin woro, “Ule unite nyita ligowe nanghe.”
有一个侍女见他面向火光坐着，盯着他看了一会，说：
57 Bara nani Bitrus ta mayardan ku, aworo, “Uwani nan yirughe ba.”
“这人是和他一伙的。”但彼得却否认，说：“你这女人，我不认识他！”
58 Na idandouna ba, umong kuru ada yeneghe, a woro, “Fe wang di nan ghinu.” Bara nani Bitrus woro, “Unit, na meyari ba.”
不久，另一个人又看见他，说：“你也是他们中的人。”彼得说：“不，我不是！”
59 Na ita kubiri kubi umong unit kuru ada woro, “Kedegene unit ulelen yita nin ghe, bara ane kunan Galiliari.”
大约过了一小时，又有一个人坚称：“这人真是和他一伙的，他也是加利利人。”
60 Bara nani Bitrus woro, “Unit nang yiru imon ile na udin belu ba.” Na aduu inlire kukulok kolsuno.
彼得说：“我不知道你在说什么！”说话间，他听到鸡叫。主转过身来，看着彼得。
61 Na a kpilia umuro me, Cikilare yene Bitrus ku, Bitrus nin lizino imon ile na Cikilare nni belinghe, na aworoghe, “Na kukulok ma kulsinu titat ba uma woro na uyirwui ba.”
彼得想起主对他说过的话：“今天鸡叫以前，你会有三次说不认识我。”
62 Na a nuzu udas, Bitrus gila kang.
于是就走出去开始痛哭。
63 Anite na iwa din caan Yesu su ghe liyong inin fooghe.
看守耶稣的守卫开始嘲笑他，殴打他，
64 Na ituswughe iyizi, itininghe i woro, “Su anabci, ghari ulenge na areofi?”
他们蒙住他的眼睛问：“如果你能预言，那么说说看打你的是谁。”
65 I bele imon gbardang litin Yesu, izoguzo ghe.
此外还说了很多辱骂的话。
66 Na kitin shanta, a kukune na nite da pitiruno ligowe. Umunu adidya na priest nin na nan ni nyerte. I pira nin ghe kudaru nwuchun liru,
天一亮，长老议会、祭司长和宗教老师聚集到一起，把耶稣带到他们的公议会，说到：
67 iworo, “Andi fere Kriste, belle nari.” Ama a woro nana, “Asa nbelling minu, na ima yinnu ba,
“你若是基督，就告诉我们吧。” 耶稣说：“就算告诉你们，你们也决不相信。
68 asa meng tirin minu, na ima kawu ba.
如果我问你们问题，你们也决不回答。
69 Ama ucizunu nene udu ubun, Gono nit ma so ncara uline unlikara Kutelle.”
但从今以后，人子将坐在上帝王座的右边。”
70 Vat mine woro, “Ani fera Gono Kutelle?” Yesu woro nani, “Anughere nworo mere.”
他们说：“那么你是上帝之子吗？”耶稣说：“那是你们说的。”
71 I woro, “Iyaghari nta tidu nin su nnan ba? Bara arik nin nati bite nlanza nnu me.”
他们说：“我们还需要哪些见证呢？我们亲耳听见他所说的话。”
