Luka 20
1 I wa diku nlon liri, na YEsu wadin dursuzu na nite nanya kutii nlira nin belu nani utiru Kutelle, adidya kutii nlire nang nanan niyerte daa kiti me nan na kukune ntardu nacara alau.
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 I benle ulire, I woroghe, “Benle nari nin liyapin licarari udin su ka katwa we? Sa ghari ule na anafi lo likare?”
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 A kpana a woro nani, “Meng wang ba tirin minu imemong.
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Belenni ubelen inshintun Yohana, Uwa nuzu kiti Kutelle aria. Sa kiti na nit?”
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 I kpilza nati mene, I benle, “Ti wa woro, 'kitene kani,' a ba benlu, 'too iyarin taa na iyina yina nin ghe ba?'
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Tutung ti ma belin 'unuzu na nitari,' anite vat ma fil su nari nin natala bara na iyire Yohana wadi unam liru nin nuu Kutelleari.”
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 I kawa au na iyiru kite na a nuzuku ba.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Yesu woro nani, “Na meng ma belin minu nin liyapin likarari in din su ale adodwe.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 A taa anite ntun tiwankare, “Umung wa bilisu kunem, anaa among ukewe, anya udu nkankipin a di dandaun ku.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Na kubi da atoo kucin me udu kitin nanan kye kunene, au inighe kumat kuce, bara nani anan kye kunene fooghe, inin kooghe nin na cara akone.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 A kuru a too nkun kucin me ikuru I fooghe, I naghe incin, inin kooghe nin na cara akone.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 A kuru a too unan tat ikuru I lanzaghe ukul, inin fillinghe indas.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Bara nani Cikilari kunene woro, 'I yanghari mba ti? Na ntoo gononsunighe. Mbuti ima yenu ngongonme.'
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Bara nani naiyeneghe ncinu, I munu ati I woro, 'Ulelere unan nlin gadu kunen kune, dan ti molughe, ugadwe nan soo unbit.'
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 I fillinghe mamal kunene, inin mologhe. Iyari unan kunene ma tii nani?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Ama dak ada mulsu nani, anin ni amon kunene.” Na I lanza, I woro, “Kutelle sauke.”
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Bara nani Yesu yene nani, anin woro, “Iyari ile I yerte din belu? 'Litala loo na anan kye kilare nari, linnere nda so lin tune kilare'?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Vat nle na a deu kitene litala lile ama putuzu agerager. Bara nani bat ne na litale ndeu liti me lima yarughe.”
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Bara nani anan niyerte nin na didya kutii nlire wa piziru I kifoghe nanya kuni kube, bara na I yino a wasu too tiwankare nati menere. Bara nani I wa lanza feu nanite.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 I yenjeghe mseen, I too anan gbizinu kipin ita nafo anit alau, inan se ufanu nliru me, bara inan kifoghe inakpa anan natet tigoo ngumna.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 I tirighe, I benle, “Unan dursusu, ti yiru udin dursuzu ubele dert, na umon din rusuzu fiba, bara nani udin dursuzu kedegene udu libau Kutelle.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Udukari kiti bite ti ni Kaisar ku uganu bite sa babu?”
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Bara nani Yesu yinno kujinjin mene, a woro nani,
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 “Dursuni fikubu, kuyeli nghari, nin lisa du kitene fin nin?” I woro “Un Kaisar.”
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 A woro nani, “Naan Kaisar ku imun ile na idi un Kaisar, nin Kutelle imun ile na idi in Kutelle.”
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Anan miyerte nan nadidya kutii nlire na iwa yinin unari ni mon ile na awa belen nbun nanite ba. I lanza umamaki nkawu me na ibenle uliru ba.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Na amon Asandukiyawa nda kiti me, ale na I wa woro na ufitun yii duku ba,
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 I tiringhe, I benle, “Ku mallami, Musa wa yertin nari a woro, gwana nmung wa kuu nin ulani, na I mara ba, unite yira uwanin gwana me, a maraghe gono ku.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Nwana wa duku imun kuzur, unan burne yira urani, a kuu na imaraba,
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 unan mba me wang nanere.
И узе други жену, и он умре без деце;
31 Unan tate udu unan zurre nanere na imara ba,
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 na ikala ayeri uwane kuu wang.
А после свих умре и жена.
33 Lirin fitun yii ama yitu uwani ngha nany mene? Bara na ma suzu ilugma min wane?”
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 Bara nani ale na idumna nani ise iduru useru nanan fitu unuzum kul inin piru ulai sa ligang na idin suzu ilugma sa i nakpa uwani ba. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Na I ba kuru I kuu tutung ba, bara na isoo nafo nono kadura Kutelle, inun nso nono Kutelle.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Bara nani iba feu abe, Musa wang I wa durughe, mbeleng kitene na a wadi kusho kikaa na awa yicila Ucef Kutellen Ibrahim, Kutellen Ishaku, nin Kutellen Yakub.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Nene na ame Kutelle nanan nkulari ba ama kun nanan nlaiyari, bara na vat di nin nlai udu kiti me.”
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Among anan niyerte kpana iworo “Ku mallami ukpana caut.”
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Bara nani ikuru I tiringhe imemon turtung ba.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Yesu woro nani, “I yizieri I din belu au Kristi gono Daudari?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 Bara na Dauda litime wa belen nanya niyert in Zabura, Ucife wa woro Ucif nighe, 'Soo incara ulime ning,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 sai dai nta anan narife kitin cisu na bunu fe.'
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 Nanere Dauda yicila Kristiku 'Ucif' a suu usaun Dauda nene?”
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Natuf nanit vat a woro nono kadura me,
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 “Sun insen nin nanang niyert, ale na idinin su I cinu nanya nalutuk ajajangaran, nin su nilip icine nanya tikasau, nin niti lisosin nididya nanya natii nlira, nin niti nididya niti tibuki.
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 Ikuru idin nanzu ninari nawani ale na ales mene nakuzu, nin nlira mijakaka kirusuzo. Alele maseru ukul udindya.”
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
