Yuhana 13
1 Nene a u idin paska dutu sa udak, Yesu wa yiru kubi me nmal dak nworu ama nyiu nle uyee udu kitin Cife, na ata usu nanit me na idi nanya nle uyee, a durso nani usu un sa ligang.
逾越节前一天，耶稣知道自己时候已到，将会离开这世界，回到天父那里去。他爱这世上追随他的人，现在他将显示对他们所有的爱。
2 Shinta wadi amal ti ukpiliu unanzang kibinayin Yahuda Iskarioti usaun Simon, a lewu Yesu ku.
吃晚饭的时候，魔鬼已经把出卖耶稣的念头植入西门的儿子——加略人犹大的心里。
3 Yesu wa yiru nworu Ucife nna imon vat nacara me, ame na dak unuzu kiti Kutelle, ama kpillu tutung udu kiti Kutelle.
耶稣知道天父的权力掌控了一切，他知道自己来自上帝，也将回到上帝。
4 A fita kishik nimonli ashuku kulutuk me. A yauna kupari a tere kutino me.
于是他站起身，脱去外衣，在腰上扎了一条毛巾。
5 A ta nmyen kishik atunna nkuzu nabunu nnono katwa me acin weze nin kupori na a tere kutinoe.
然后倒了一盆水，开始给门徒们洗脚，用腰上的毛巾擦干。
6 A da kitin Simon Bitrus, Simon woroghe, “Cikilari, uma kusu abunu nigha?”
轮到彼得时，他问到：“主啊，你要给我洗脚吗？”
7 Yesu kawa a woroghe, “Imong ile na ndin sue na uma yinnu nene ba, ama nin kubi bat uma yinnu.”
耶稣回答：“你现在并不知道我在为你做什么，但总有一天会明白。”
8 Bitrus woroghe, “Na uba kusu abunu ning ba.” Yesu kawaghe, aworo, “Asa na nkusu fi abunu ba, na nmyenfe duku nin mi ba.” (aiōn g165)
彼得说：“不！不要洗我的脚！”耶稣回答：“如果我不为你洗脚，你和我就没有任何关系了。” (aiōn g165)
9 Simon Bitrus woroghe, “Cikilari na uwa kusu abunu nighere cas ba, munu acara nighe nin lite wang.”
彼得说：“主啊，那就不要只是洗我的脚，连我的手和头也都洗吧！”
10 Yesu woroghe, “Ulenge na ana malu sulusunu na adu nin woru asulsun tutung ba se akusu abunu, ame unit ulauwari vat; idi lau, ana vat mine ba.”
耶稣回答：“洗过澡的人只要洗脚就能获得全身的洁净。你们是洁净的，但并非人人如此。”
11 Bara Yesu wa yiru ghari ba lewu ghe; unare ta a woro, “Na vat minere di lau ba.”
因为耶稣知道谁出卖了他，所以他说“但并非人人如此。”
12 Na Yesu nmala ukuzu nani nabune, a yauna kulutuk me a shono a so tutung, a woro nani, “Iyiru imong ile na nsu minnue?
耶稣洗完了门徒们的脚，穿上外衣回到座位上坐下，对他们说：“你们理解我为你们所做的一切吗？
13 Idin yiccui 'unan dursuzu niyerti' sa 'Cikilari' idin bellu dert, nanere ndi.
你们称呼我‘老师’和‘主’，这样称呼没错，我本来就是。
14 Andi meng Cikilari nin nan dursuzu niyerti, nkusu abunu mine, anung wang ma kuzu an nati mine.
如果作为主和你们的老师，仍然为你们洗脚，你们也应当为彼此洗脚。
15 Bara nsun minu, imon yenju anung wang man suzu nafo na meng su minu.
我为你们做出榜样，希望你们也能做我所做的事情。
16 Kidegenere, nbelin minu, na kucin katin Cikilari me ba; ana ule na ina tuughe katin ulenge na ana tuughe ba.
实话实说，仆人不能高于主人，奉命行事之人不能高过派遣他之人。
17 Andi iyiru ile imone, anan mariari anung andi idin su inin.
既然你们已经理解了这些事，付诸行动就会有福报。
18 Na Ndin liru nati mine vat ba, bara meng yiru alenge na meng na fere-Nbelle nani uliru ulauwe nan kulo: 'Ulenge na adin li ufaungal ning din pulii atirfong.'
但我并不是说你们所有人，我知道自己选择的那些人，但是经文中说：‘与我一起用餐的人会背叛我’，这句话将会应验。
19 Ndin belu minu ilele nene a na Isa se kidowoba bara asa ida se, Ima yinnu MERE.
我在事情还没有发生之前告诉你们，因为当它发生的时候，你们就会相信我是谁。
20 Kidegenere, ndin belu minu, ulenge na a serei nsere ulenge na nto, a ulenge na a serei nsere ulenge na anatuyi.”
告诉你们实话，迎接我所派遣的人，就是迎接我，迎接我，就是迎接派我来此之人。”
21 Na Yesu nbelle nani, Uruhu me wa neo kang, akpina ubellun lirue a woro, “Kidegenere Nbelin minu umon mine ma lewi.”
耶稣说完这番话，深感难过，于是大声说：“告诉你们实话，你们中间有一个人要出卖我。”
22 Nono katwa we tunna nyenju nati mine, idin kpilizu ghari adin liru litime.
门徒们看着彼此，不知道他所指是谁。
23 Umong nanyan nono katwa me wadi kilewe ninghe, awa yerdin figirin Yesu, ule na Yesu wadi nin sume.
耶稣所爱的那名门徒坐在他身边，侧身靠近耶稣。
24 Simon Bitrus taghe gbiton nin lit a woro. “Belle nari ghari udin liru litime.”
彼得向他示意，让他询问耶稣这个叛徒到底是谁。
25 Kani gono katwawe na awa yerdin figirin Yesu woroghe, “Cikilari gharidi?”
于是那个门徒倾斜身体贴近耶稣，问到：“主啊，是谁呢？”
26 Yesu kwana, aworo, “Amere ulenge na ama shintinu kagir nfungal nmyene ninghe.” Na a shintino ufungal nmyene, a na Yahuda ku, Usaun Simon Iskaroti.
耶稣回答：“我蘸一小块饼，把它给谁就是那个人了。”
27 Kimal nli nimole, Shintan piraghe, Yesu woroghe, “Imong ile na udin cinu usue, su inin mas.”
于是他蘸了一小块饼，递给加略人西门的儿子犹大。犹大接过饼以后，撒旦就进入他的身体。耶稣对他说：“你想做什么，快去做吧。”
28 Na umong kiti kutebul kilewe wa yiru imon ile na ita Yesu uni nbelinghe ileli imone ba.
在座众人都不知道耶稣为什么这样对犹大说话。
29 Among kpiliza, nmoti bara na amere miin nka nikurfunghe. Yesu uni woroghe, “Sere imon ile na tidi nin suwe in idi,” sa ani anan diru imonimong.
由于犹大负责管钱，所以有人以为耶稣是叫他去购买逾越节所需用品，或是拿点东西去接济穷人。
30 Kimal nseru fungali Yahuda, anuzu udas mas; kiti wadi kimal sirui.
犹大吃了饼后立刻就离开，走进了一片黑夜。
31 Na Yahuda nnya, Yesu woro, “Nene Usaun nnit nta gongong, Kutelle nta gongong ninghe.
他离开后，耶稣就说：“现在人子已获得荣耀，上帝也通过人子获得荣耀，
32 Kutelle mati ghe gongong nanya me, ama tighe gongong mas.
上帝如果通过人子获得荣耀，也将会让人子获得荣耀，并且会立刻这么做。
33 Nono nibebene ndu ligowe nanghinu nin nayiri bat. Ima piziri, nafo na nna belli a Yahudawaa, 'kiti kanga na ndin cinu udue, Iwasa ida ba.' Nene ndin bellu anung kuwang.
我的孩子们，我与你们在一起的时候不多了。你们会寻找我，但我要把对犹太人所说的告诉你们：‘我去的地方，你们不能去。’
34 Ndin ni uduka upesse, nworu iyita nin su nati, nafo na meng nati usu mine nanere anung wang tan usu nati.
我现在要给你们一个新命令：要爱彼此，要像我爱你们的方式爱彼此。
35 Bara nanere anit vat ma yinnu anung nono katwa nighari, asa iyita nin su nati mine.”
如果你们爱彼此，你就是向所有人证明，你们是我的门徒。”
36 Simon Bitrus woroghe, “Cikilari, uma du weri?” Yesu kwana, “kiti kanga na ndin cinu udue, uwasa uyinno udofini nene ba, nlonliri uma dofini.”
彼得对耶稣说：“主啊，你要去哪里？”耶稣回答：“我去的地方，你现在无法跟随，但今后会跟上我。”
37 Bitrus woroghe, “Cikilari, inyaghari mati na nma dofinfi nene ba? Nma ni ulai nin bara fewe.”
彼得说：“主啊，为什么我现在不能跟随你？为了你，要我放弃生命也可以！”
38 Yesu kwana, aworo, “Uma ni ulaife bara mengha? Kidegenere, nbelin fi, uma na uyirui ba so titat a kukulok dutu sa ukolsunu.”
耶稣说：“你愿意为我放弃生命吗？告诉你实话，鸡叫之前，你一定会有三次不认我。”
